Ustavne promene u Severnoj Makedoniji na čekanju: Koliko je realno da se ispuni uslov koji postavljen iz Evropske unije?

Ustavne promene u Severnoj Makedoniji, osmi put od proglašenja nezavisnosti 1992. godine, uslov su za nastavak pregovora te zemlje sa Evropskom unijom. Rok za usvajanje amandmana kojim bi Bugari, Jevreji, Hrvati i Crnogorci ušli u Ustav kao konstitutivan narodi u ovoj zemlji, bio je 30. novembar, ali parlamentarne većine nije bilo. Ekipa Euronews Srbija je proveravala može li to i kada da se dogodi.

Poslanici najveće opozicione partije VMRO-DPMNE nisu glasali za ustavne promene jer one, kako tvrde, ugrožavaju postojanje makedonske nacije, što misli i deo javnosti.   

"Makedonci u principu nemaju ništa protiv da Bugari postanu deo ovog spiska naroda. Međutim mnogo je važno da se u preambuli sa par rečenica učvrsti narativ o istorijskom kontinuitetu makedonskog naroda, makedonske nacije i posebnosti originalnog makedonskog jezika", rekao je Branko Gerovski, urednik portala Plus Info. 

Prema njegovim rečima, predlog promene Ustava koji je sada u opticaju nije prihvatljiv za najmoćnije stranke u zemlji ni za građane jer je u suštini urađen po diktatu Sofije. Postavlja pitanje i zašto bi to sve bilo važno za pregovore Severne Makedonije s Briselom, s obzirom da je reč o bilateralnim odnosima Skoplja i Sofije.

Međutim, u aktuelnoj vladajućoj većini tvrde da opozicija nije govorila istinu.

"Bile su to laži koje su nam otežavale posao, ali uvek istina pobeđuje, pa tako i ovaj put. Građani su se uverili da se sve ono što smo govorili u Skupštini ostvarilo, tako da neće biti ugrožen ni makedonski jezik i neće se ništa desiti s njim. U Evropsku uniju ulazimo sa čistim i priznatim makedonskim jezikom, sa makedonskim identitetom i posebnošću, kao što je garantovano pregovorima sa Evropskom unijom", naveo je Darko Kaevski, portparol SDSM-a.

Slede predsednički i parlamentarniizbori

O ustavnim promenama će se odlučivati tek u junu, posle izbora, predsedničkih 24. aprila i parlamentarnih 8. maja. 

"Tu obavezu mi kao država moramo da ispunimo, moramo da je realizujemo, ako želimo da nastavimo evropski put i mi kao politička partija pozivamo na razum, kako opoziciju, tako i političke partije koje su za Evropsku uniju", ističe Kaevski.

Sto dana pre održavanja izbora, Skoplje će dobiti tehničku vladu, na čijem čelu će biti Albanac, što je unelo dodatne podele na makedonskoj političkoj sceni. A više od dvadeset godina, Albanci su deo svih makedonskih vlada.

"Vlada jedno generalno političko iskustvo da ko god pobedi, mora da sastavi vladu gde će biti Albanci i to ne bilo koji Albanci, već Albanci koji su pobedili u svom kampu, u svom albanskom kampu, ili bar onako dobro stoje u svom kampu", napominje Gerovski. 

A u prolećnoj izbornoj trci, ove godine će se nadmetati dve velike albanske koalicije, "Demokratska unija Albanaca" i "Evropska unija za promene".

Iz koalicije "Evropska Unija za promene" koja okuplja opozicione albanske partije saopšteno je da će na makedonskim izborima učestvovati i pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Aljbin Kurti tvrdi da se radi o samo jednom kandidatu za poslanika u makedonskoj skupštini, dok je predsednik državne izborne komisije rekao da je učešće bilo koga iz, po njegovim rečima, zemalja regiona na makedonskim izborima, nemoguće.