Igre 
"Premala smo država da bismo bili sami sebi dovoljni": Šta se promenilo u Hrvatskoj posle 10 godina članstva u EU?
Komentari15/12/2023
-17:58
Za 10 godina članstva u Evropskoj uniji, Hrvatska je iz evropskog budžeta uzela oko 11 milijardi evra više nego što je u njega uplatila. Ekipa Euronews-a je u Zagrebu proveravala da li su građani zadovoljni rezultatima postignutim u prvoj deceniji članstva i kako je članstvo u Evrozoni uticalo na kretanje cena na tržištu.
"Bolje nam je, bolje živimo i lakše nam je. Nemamo problema, imamo bolji kreditni rejting i lakše dođemo do nekih životnih sredstava", kaže Zagrepčanin prolaznik za Euronews dok drugi dobacuje: "Što se tiče putovanja, nema više prepreka, ako sednete u auto možete ići u Francusku na skijanje, na putovanja, više nema čekanja"
"Ne radi se tu samo o novcima, radi se o nekom drugom tipu saradnje koji je nama neophodan, mi smo premala država da bismo bili sami sebi dovoljni", objašnjava starija gospođa prolazeći Trgom Bana Jelačića.
Ovako Hrvati opisuju deset godina članstva u EU, ako je suditi po raspoloženju na ulicama Zagreba, dobar dan Hrvatima je svanuo 1. jula 2013. kada je ta zemlja postala punopravna članica Unije.
Mala Hrvatska, koja čini oko 1 odsto stanovništva i oko 0,5 odsto BDP-a Evropske unije, članstvom u Uniji i NATO-u uspela je da poboljša svoju spoljnopolitičku poziciju.
profimedia
Profesor sa Fakulteta političkih nauka Dejan Jović navodi brojne benefite koje je Hrvatska stekla članstvom.
"Hrvatskoj je 10 godina članstva donelo osećaj samopouzdanja, osećaj da je sada moćnija kao zemlja nego pre ulaska u Evropsku uniju - u tom smislu da je sigurnija. Donelo joj je priličnu finansijsku pomoć za neke razvojne projekte, a naročito u kontekstu potresa za saniranje potresa", objašnjava Jović.
Povezane vesti
Hrvati ne mogu da prežale ukidanje kune
S druge strane, jubilej u Uniji, Hrvatska je krunisala i članstvom u Šengenskoj i Evrozoni. Prva je olakšala putovanja, a druga uvela evro i ukinula kunu. I dok se građani žale na poskupljenja i tuguju za domaćom valutom, u razgovoru sa reporterom Euronews-a posetioci jedne zagrebačke pijace kažu da im je "žao do boli" zbog ukidanja kune, te da i dalje prilikom kupovine računaju u kunama.
Tanjug AP/Foto HINA/Tomislav Pavlek
Istovremeno, iz Narodne banke poručuju da se skok cena prouzrokovan zamenom valuta ne razlikuje od iskustva novijih članica evrozone.
"Mi smo znali još od pre da su te zemlje imale porast cena zbog evra u nivou od 0,2 do 0,4%, a u Hrvatskoj je procenjen taj jednokratni efekat uvođenja evra na nivou od 0,4%.", kaže za Euronews zamenica guvernera HNB Sandra Švaljek.
Naredni spoljnopolitički cilj Hrvatske biće članstvo u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i pokušaj da, po uzoru na potpredsednicu Evropske komisije Dubravku Šuicu, što veći broj Hrvata zauzme visoke pozicije u institucijama Evropske unije.
Preporuka za vas
Komentari (0)