Igre 
Kako je zaštita vukova postala "vruća tema u Evropi" i kakve veze s tim ima poni Ursule fon der Lajen?
Komentari28/05/2023
-20:24
Iako je brisanje neke životinjske vrste sa liste ugroženih obično razlog za sveopšte slavlje, to nije bio slučaj sa velikim povratkom vukova u šume Evrope. Kampanja za njihovo očuvanje koju je podržala Evropska unija postala je vruća tema na kontinentu, ali su je zaštitnici prirode i poljoprivrednici sasvim različito dočekali.
Zabrinuti da će njihova stoka platiti danak povratku vukova u oblasti gde ih decenijama nije bilo, mnogi stočari su se pobunili, naročito kada su velike šumske zveri počele da napadaju domaćinstva u Francuskoj.
Ljudi su vukove doveli do granice istrebljenja
Vukovi su vekovima naseljavali Evropu, ali su zahvaljujući razvoju poljoprivrede i širenjem ljudskih staništa, ubrzo došli u sukob sa vlasnicima stoke. Zbog izlova su do sredine dvadesetog veka bili gotovo potpuno istrebljeni, ali su od sedamdesetih mnoge zemlje počele da rade na njihovom povratku. Euronews piše da danas na prostoru Evropske unije sada ima oko 19.000 jedinki i da naseljavaju gotovo svaku kontinentalnu članicu EU.
Da je reč o uspešnom procesu, govori i činjenica da su na Crvenoj listi ugroženih vrsta sada proglašeni kao vrsta čiji je opstanak najmanja briga.
"Veliki predatori, naročito alfa predatori, naši su najbolji saveznici u borbi protiv klimatskih promena, uništavanja šume i gubitka biodiverziteta", smatra Enrike Perez kancelar Evropske alijanse za očuvanje vukova (EAWC). Ova platforma nacionalnih nevladinih organizacija iz 15 zemalja zalaže se zalaže se za strožu primenu propisa za zaštitu vukova.
Tanjug AP/U.S. Fish and Wildlife Service, Gary Kramer
"Ne treba da mislimo da je to razlog za konflikt ili problem, nego suprotno", dodaje on.
Međutim, neki poljoprivrednici povratak vuka u Evropi to ne vide tako. Većina nije morala da se nosi sa njegovim prisustvom decenijama, a mnogi i nikada, što znači da je prilagođavanje novoj situaciji stresno i teško.
Povezane vesti
Naročito je naporno stočarima. Tokom 2020. samo u Francuskoj vukovi su zaklali više od 11.000 grla ovaca i koza, pokazuju statistike. Iako su poljoprivrednici uspeli da kompenzuju gubitke, neki smatraju da to nije dovoljno i da se tako ne rešava srž problema.
S druge strane, zaštitnici životinjskih vrsta smatraju da bi bilo dovoljno postaviti električne ograde, pse čuvare i redovno prisustvo ljudi, ali se s tim ne slažu svi.
"Ove mere nisu dovoljno dobre", kaže za Euronews Najel Karli, stariji savetnik u unije poljoprivrednika iz organizacija COPA i COGECA.
"Zbog velikog broja mesojeda, one nisu efikasne i zapravo mogu negativno uticati na biodiverzitet i obnavljanje staništa, naročito ako stavite velike ograde, pa pokušavajući da oterate vukove, počnete da terate i jelene", objasnio je Karli.
On bi želeo da vidi promenu i statusu zaštite vukova na nivou Evrope i adekvatnu "kontrolu populacije".
Karli govori o Direktivi o staništima koja je uvedena 1992. i koja je postala kamen temeljac politike biodiverziteta u Evropskoj uniji. Ona nudi strogu zaštitu vukovima i njihovo ubijanje dozvoljava samo u određenim okolnostima - na primer, kada postoji rizik po javno zdravlje ili kada su dostigli adekvatnu brojnost u nekom području.
"Ovde vuk ne pripada"
Države članice su pravno obavezane da se pridržavaju direktive, ali je bilo nekoliko slučajeva gde pravilo nije ispoštovano.
Povezane vesti
Tako su vlasti Švedske ove godine dale zeleno svetlo lovcima da ubiju 75 od ukupno 460 jedinki koliko ih ima u toj zemlji.
"Problem sa vukovima postao je simbol konflikta između grada i ruralnih oblasti", kaže Džoana Sandal, predsednica švedskog Društva za očuvanje prirode.
Unsplash
Sličan sentiment postoji i u još nekim zemljama. Krajem aprila vlada Bavarske usvojila je zakon koji omogućava lovcima da ubiju više vukova, kada napadnu stoku. Pre ovoga, važilo je da se može ubiti samo onaj vuk koji je uključen u direktni napad, ali sada to može biti i nekoliko jedinki.
"Ovde vuk ne pripada", rekao je predsednik Bavarske Markus Zeder novinarima.
Zederova partija, Hrišćansko-socijalna unija pozvala je na istrebljenje vukova u toj zemlji. Zaštitnici prirode zato su optužili njega i njegovu stranku za politikantstvo i igranje sa zabrinutošću ljudi iz ruralnih oblasti.
"To je samo njegovo mišljenje. On može reći da mu se vukovi ne sviđaju. Pa, ja ne volim krpelje. Ne volim komarce. Čestitam vam što imate mišljenje, ali kako to utiče na vas? Mislim da se tu ne radi o vukovima", smatra Glen Leliveld, vođa projekta Holandsko društvo za sisare.
Enrike Perez iz Evropske alijanse za očuvanje vukova navodi i primer politizovanja ove teme u Španiji.
Naime, krajem ovog meseca održaće se regionalni i lokalni izbori, a opšti izbori zakazani su za kraj godine. Perez kaže da se debata o vukovima vraća na svake četiri godine, koliko traje izborni ciklus u toj zemlji, a zatim ponovo utihne.
Pre tri nedelje je na stepenice gradske skupštine u Pongu na severoistoku Španije neko ostavio dve odsečene vučje glave.
Tenzije među poljoprivrednicima i vlastima rastu još od 2021. kada je država postrožila propise koji štite vukove, zabranivši lov svuda, izuzev u izuzetnim situacijama.
Potez je naišao na oštre kritike poljoprivrednika i lokalnih vlasti u Kastilja i Leonu, Galiciji, Asturiji i Kantabriji, regijama gde živi 95 posto populacije vukova u Španiji.
Pre usvajanja tih mera, vukovi su bili zaštićeni u oblastima gde je njihov broj bio manji, ali u ovim regijama gde je brojnost veća, lovci su pod određenim okolnostima mogli loviti.
Isto tako, ove nedelje je u Italiji otrovano devet jedinki.
Unsplash
"Uzroke masakra tek treba da potvrdi Veterinarski institut, ali otkriće zalogaja hrane natopljenih hemijskim supstancama ostavlja vrlo malo prostora sumnji i otvara dramatičan scenario zašto u 2023. godini i dalje postoje ljudi koji se bave tako arhaičnim i kukavičkim postupcima; ljudi koji misle da mogu uzeti pravdu u svoje ruke i eliminisati 'neprijatelja'", saopštili su tim povodom iz nacionalnog parka Abruco, Lacio i Molize.
Suživot velikih mesoždera i ljudi u Italiji postao je tema javnog diskursa, nakon što je nedavno medved ubio šetača u Trentinu.
Šta je bilo sa ponijem Ursule fon der Lajen?
Politizovanje teme očuvanja vukova nije ograničeno samo na nacionalne arene. U novembru prošle godine Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom je smanjena zaštita divljih životinja, uključujući i vukove. Ta rezolucija je neobavezujuća, ali pravi pritisak na Evropsku komisiju koja nema moć da menja zaštitu.
U decembru je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odgovorila na pismo članova EPP, konzervativne grupe Evropskog parlamenta čiji je i sama član, a koji traže promenu strategije Evropske unije kada je reč o vukovima.
Fon der Lajen je rekla da bi Evropska komisija trebalo da ispita sadašnji status zaštite ove vrste, a prema nemačkoj agenciji DPA, i sama je imala susret s njom.
Tanjug/AP/Michael Kappeler
Naime, njenu 30-godišnju ženku ponija po imenu Doli ubio je vuk u blizini Hanovera u Nemačkoj, a krivac je otkriven preko DNK testiranja. Izdata je i dozvola za lov, ali je u međuvremenu istekla, a prema izjavi predstavnika Administrativnog suda u Hanoveru za Euronews, vuk bi još mogao da bude živ.
Mogu li ljudi i vukovi u Evropi da žive zajedno?
Da li je u tako žučnoj debati moguće napraviti neke poteze i nastaviti dalje? Hana Peterson, sociolog i postdoktorantkinja Univerziteta u Jorku sprovodila je istraživanje na tlu ruralnih zajednica na severu Španije, kako bi istraživala dinamiku između zajednica, rastuće populacije vukova i vlasti.
"Jedan od problema ovde, koji je zaista pogoršao konflikt je taj što se zakoni i rešenja nameću odozgo nadole. Njih predlažu ljudi koji čak ni ne žive sa tim mesožderima i koji ne razumeju šta se dešava na terenu", objašnjava Peterson.
Ona veruje da ponuđena rešenja preterano pojednostavljuju komplikovanu stvar i želi da poljoprivrednici i vlasti zajedno rade na osmišljavanju novih mera.
"Jedno rešenje je da se nađe način da vukovi postanu sredstvo za redistribuciju i ruralni razvoj, jer se stotinama godina marginalizuju ruralne oblasti i njihova egzistencija. Zato tako mnogo ljudi napušta sela", smatra Peterson.
Unsplash
Prema njenom mišljenju, potrebno je pozabaviti se problemima u seoskim područjima koja moraju da se nose s vukovima.
"Nesrećna stvarnost je da veliki mesožderi žive sa najmarginalizovanijim ljudima", ističe ona.
Istog je mišljenja i Glen Leliveld.
"Morate prvo da shvatite da je za mnoge vlasnike životinja prihvatanje postojanja velikog mesoždera u komšiluku velika pretnja socio-kulturnom identitetu. Ali ako to prihvate i ako dobiju pomoć u vidu više ljudi, dodatnih plata, dodatnog materijala i edukacije kako da se time bave, onda bi sve to moglo da se vrlo brzo odvija bez konflikta", zaključuje Leliveld za Euronews.
Komentari (0)