Život u najvećem evropskom naselju koje je već 760 dana bez struje i to na samo 15 kilometara od centra prestonice

Kuća Džeme i Anđela je kao školjka na kraju najvećeg evropskog naselja u kojem žive na svoje troje male dece. Većina njihovih komšija je iseljena ili se preselila na neko drugo mesto.

Oni su sada izolovani, odsečeni od ostatka sirotinjske četvrti Kanjada Real, među brdima strateški postavljene zemlje, i bez struje.

"Ovde je već hladno", rekla je Džema za Euronews, čiji su gorionik na drva i grejač na gas prestali da rade.

Par očekuje četvrto dete sledećeg meseca, baš kada temperature počinju da padaju. Prošlo je 760 dana otkako nemaju struje.

Dobro došli u Šesti sektor, odnosno Kanjadu Real, deprivirano područje na periferiji Madrida koje se sastoji od velikog broja straćara i predstavlja najveće takvo naselje u Evropi.

Do sada je hiljadu ljudi, odnosno 200 porodica otišlo. Ostalo ih je još tri hiljade.

"Ne ispunjavamo uslove da budemo preseljeni", rekao je Anđelo, misleći na potrebu da se pruži dokaz o prebivalištu koji datira još od 2011 - "Ali, uložili smo žalbu i oni će nas obavestiti u decembru"

Kako se zima približava, hladnoća je izvor straha za preostale stanovnike Šestog sektora od kojih su najmanje jedna trećina deca.

"Struja se nikada neće vratiti"

Dok mnogi u Evropi planiraju da smanje termostate kako bi priuštili račune za energiju ove zime, ova mešavina straćara od cigle i maltera - izbačena na neizgradivom zemljištu samo 15 kilometara od centra Madrida, ostavljena je u mraku od 2. oktobra 2020. godine.

"Snabdevanje električnom energijom preko kablova se nikada neće vratiti u Kanjadu Real", rekao je za Euronews Markel Gorbea, komesar za Kanjada Real u Madridu - "Nije važno koliko buke da podignu".

Ovo je bio Gorbein stav dva dana pre nego što je Komitet EU za socijalna prava pozvao špansku vladu da garantuje Kanjadi Realu izvor električne energije i grejanja sprovođenjem hitnih mera 27. oktobra.

31. oktobra, Gorbein odgovor se nije promenio.

"Naselje ne bi trebalo da se snabdeva strujom preko tih kablova. Ako Evropski komitet želi da preuzme odgovornost u slučaju požara, to je na njima. U svakom slučaju, centralna vlada je ta koja mora da odgovori"

AP Photo/Manu Fernandez

Intervencija EU nije prva te vrste. Prošle godine, Ujedinjene nacije su takođe upozorile špansku vladu da je nehumano ostaviti ljude bez izvora električne energije.

Ali, malo ko očekuje da će sada doći do preokreta.

"Niko nije prekinuo snabdevanje struojm. U martu 2020, u vreme pandemije, količina struje koja se isisavala iz mreže je porasla. Između marta i oktobra, sistem na većem delu Kanjade se urušio. Niko nigde nije doneo odluku o smanjenju snabdevanja", kaže Gorbea.

"Ovo mesto je cirkus vikendom"

Okarakterisan kao najveći supermarket droge u Evropi, u Kanjadi Realu postoji 140 narko parcela ili plantaža marihuane na oko dva kilometra dužine Šestog sektora koji ukupno broji 6,6 kilometara. Postoji i 40 energetskih naponskih transformatora, prema Gorbeinim rečima, od kojih mnogi još uvek snabdevaju narko parcele električnom energijom.

"Ne razumem najbolje. Ali, zona droge je i dalje u stanju da se poveže na sistem", kaže Gorbea.

On tvrdi da je, pre nego što je mafija došla na ovaj prostor, ilegalno "kačenje" na električnu mrežu bilo beznačajno.

"Od tada je iskorišćena količina dovoljna za napajanje šest industrijskih imanja", ističe.

Prema rečima marokanske aktivistkinje i stanovnice Šestog sektora, Hude Akrikeze, instalirana su kola za ograničavanje struje napajanja.

Iako u komunalnom preduzeću "Naturgi" nisu komentarisali da li je to tačno, rekli su za Euronews da "neprekidno pokušavaju da ponovo povežu porodice, ali bezuspešno". 

Naturgi želi da pokaže solidarnost sa porodicama Kanjada Real, ali dodaje, ako žele da im se vrati struja, moraće da "ispune zakonske uslove" koji bi podrazumevali da ne žive na neuređenom zemljištu i da imaju bona fide delo ili ugovor o zakupu svojih domova.

"Ako Naturgi oseća toliku solidarnost sa nama, zašto ne pristanu da sednu i razgovaraju, što su do sada odbijali da urade", kaže Huda.

AP Photo/Manu Fernandez

Marihuana se uzgaja ovde, ali prodaje na drugim mestima. U Kanjadi, tržište je narkotika klase A, dok je heroin najprodavaniji proizvod. Prodajna mesta obeležena su plamenim bačvama sa naftom, u kojima rade zavisnici ili Romkinje.

"Vikendom je ovo mesto cirkus. Svaki Tom, Dik i Hari iz Madrida dolaze ovde da uzmu zalihe za vikend. Kanjada Real je moja vezija pakla", kaže Gorbea.

Štaviše, on ovo mesto naziva "crnom rupom".

Glavobolju mu pojačavaju zahtevi preostalih stanovnika Šestog sektora ovog starog stočnog puta da im se obnovi nelegalno snabdevanje električnom energijom.

"Trebalo bi da nam daju ugovore, moglo bi da prođe 10 ili više godina pre nego što budemo preseljeni", rekla je Huda, koji ističe da ona ima pravo na svoj dom prema španskom zakonu, pošto je na tom mestu živela više od 10 godina i niko joj nije tražio da ode odatle.

Pitate se zašto bi neko želeo da se bori za deo ove "urbane rane" na jugoistočnom obodu Madrida?

Zasuti otpadom, pacovima, uz gomilu narkomana i obavijeni mrakom svake noći, Konrado Himenez, predsednik fondacije Madrina, koja isporučuje gorivo i druge osnovne potrepštine nekim od najgori, napisao je da je to i njegova "ideja pakla".

Šesti sektor je pre 10 godina pretvoren u bazar droge, nakon što su vlasti demontirale druge zloglasne straćare u okolini Madrida, poput Las Barankiljasa na jugu prestonice. Himenez pak, kaže da je policija srećna što trgovina drogom postoji, pa čak i što ovde cveta.

"Nikada nisam video da je neko uhapšen u ovom delu Kanjade. Policija se čak ne usuđuje da uđe", rekao je Himenez.

AP Photo/Manu Fernandez

Upitan zašto policija ne zapleni marihuanu i dozvoli ostatku stanovnika u Šestom sektoru da ima električnu energiju, iako ilegalnu, Gorbea je rekao:

"Nije tako lako. Maloletnike stavljaju na kapije svojih narko-parcela i, zbog načina na koji funkcioniše španski zakon, to policiji otežava ulazak"

Međutim, Himenez ovo odbacuje.

"Sigurno nikada nisam video maloletnike postavljene na kapijama i znam gde se nalazi veliki broj parcela", rekao je on.

AP Photo/Manu Fernandez

Danas je Kanjada zaista stigmatizovana. Neki kažu da je ovo nameran trik vlasti.

"Oni žele da ih izbace kako bi mogli da grade. To je očigledno. Možete videti kako se dizalice približavaju", rekla je za Euronews Marija Lopez iz organizacije Cañada Real Electircity Platform.

Gorbea je pak, institirao da to nije slučaj.

"Nemoguće. Svako ko kaže da rušimo postojeće kuće da bismo gradili na Kanjadi, laže. Čistimo ih jer su ilegalni", rekao je.

"Zakopani u sopstvenom identitetu"

Kanjada je postala sinonim za sukob. Ali, nije uvek bilo tako. Deo ruralne staze koja se u celini proteže između La Riohe i Sijudad Reala naselili su još sedamdesetih godina prošlog veka Španci koji su dolazili na sever radi posla.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, porodice poput one Hude Akrikeze počele su da pristižu.

"Bili smo među prvim Marokancima u Šestom sektoru", rekla je tridesetpetogodišnjakinja misleći na poslednji i najduži deo Kanjade.

Na pitanje šta je to u vezi sa Kanjadom zbog čega želi da ostane, ona je odgovorila za Euronews:

"Došla sam ovde kada sam imala devet godina i gledala mog oca kako ulaže sve što je imao u izgradnju naše kuće. Policija je posmatrala kako moj otac kamionima prevozi pesak i materijal i nije učinila ništa da ga spreči"

Huda živi sa svoje dve ćerke u jednom od stanova koji imaju dvorište u porodičnom imanju. Ovde žive i njen brat i sestra, ali i roditelji. Bilo gde drugde, ovakva postavka na 15 kilometara od centra Madrida, koštala bi blizu milion evra.

AP Photo/Manu Fernandez

Ipak, to mora da je nezgodno mesto za podizanje dece, od kojih se mnoga mogu videti kako se igraju između smeća i narkomana sa strane puta.

"Moje ćerke uspevaju da se snađu i vide svoje prijatelje. Vredno uče i one su aktivistkinje. Žele da pokažu da su ljudi iz Kanjade budućnost ove zemlje", rekla je.

Rušenje je još daleka opcija za Hudino porodično imanje. Ali, za ostale, poput Džeme i Anđela, na krajnjem istoku Šestok sektora, stalni je strah od buldožera koji kruže oko kuća kao lešinari.

"Sada ruše kuće, a da ne proveravaju da li je neko unutra", tvrdi Huan koji je ovde igradio svoj dom 1985. i kaže da je plaćao porez na imovinu 25 godina:

"Idete u kupovinu i kada dođete kući, ona je pretvorena u ruševine. Komšija je otišao u Maroko da poseti svoju bolesnu maku i kada se vratio naišao je na srušenu kuću i uništen motor. Plašim se da će se i meni desiti isto. Ne želim da se selim u iznajmljeni stan. Ili će mi dati tapiju na kuću negde drugde ili će mi platiti odštetu. Uložio sam preko 100 hiljada evra u svoju kuću", dodaje.

AP Photo/Manu Fernandez

Sto metara uz Kanjadu, Fatima i Said su takođe bolesni. U stalnom kretanju, mašine su odložile pozamašnu gomilu zemlje tik uz zid njihove kuće.

"Šta će se dogoditi kada padne kiša?", upitao je Said, vidno uznemiren - "Osećam se kao da smo živi zakopani"

Par ima četvorogodišnjeg sina koji više ne ide u školu zbog blokade puta. Fatima je takođe prestala da ide na časove španskog koje je vodila nevladina organizacija dalje od Kanjade.

"Očistio sam put da bismo mogli da prođemo, a oni su ga ponovo blokirali", objasnio je Said.

Prema rečima Saida, njihov zahtev za premeštaj je odbijen na osnovu toga što on nije potpisao papire, uprkos činjenici da je to uradila njegova supruga Fatima.

Gorbea, međutim, ima drugačiju verziju događaja. On je rekao za Euronews da je Said postao nasilan prema državnim službenicima, tražeći odštetu i da se Fatima tek sada prijavljuje za smeštaj.

"Ako su odlučni da sede mirno tu gde jesu, moraće da izdrže mnogo toga. Moglo je da bude i gore, ali ne želimo da budemo nehumani", rekao je Gorbea upitan o količinama zemlje u blizini mesta gde žive Said i Fatima.