"Francuzi jednostavno neće da osiromaše i spremni su to brutalno da brane": Kolika je moć protesta koji potresaju zemlju

Predsednik Francuske Emanuel Makron nalazi se možda pred jednim od najvećih izazova na unutrašenjem planu u poslednje vreme. Protesti zbog rastučih troškova života kao moćan talas zahvatili su zemlju, a iako analitičari ukazuju da oni i dalje nisu dovoljno masovni u poređenju sa imperativnim "Žutim prslucima", njihov potencijal iz dana u dan raste, kako u brojnosti tako i u stepenu eskalacije na ulicama. Iako je reč o zemlji koja ima jednu od najnižih inflacija u Evropi, utisak poznavaoca prilika je jasan: Francuski građani jednostavno ne žele da osiromaše i spremni su taj cilj brutalno da brane na ulicama.

Šta se zapravo dešava u Francuskoj i kako je sve počelo?

Slike hiljada ljudi koji su ponovno na ulicama Francuske obilaze svet. Ekonomska kriza izazvala je nezadovoljstvo Francuza širom zemlje, a ponajviše u Parizu. Demonstrante, među kojima su i poznati Žuti prsluci, na ulice je izvela inflacija koja je umanjila vrednost njihovih plata, dok demonstracijama se pridružio i lider levičara Žan Lik Melanšon, kao i ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost Ani Erno.

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

I ove demonstracije, pre svega u Parizu, bile su nasilne. Demonstranti su postavljali barikade, a policajci su nasilno pokušavali da ih probiju. Otakazano je više od 50 odsto polazaka vozova, neke prigradske metro linije takođe su pogođene ovim štrajkom, došlo je do prekida u međunarodnom železničkom saobraćaju. Uticaj demonstracija video se i na nestašicu goriva, doduše manje od četvrtine benzinskih pumpi širom Francuske je pogođeno, ali je to nateralo vladu na nagli uvoz nafte.

Inicijalna kapisla

Štrajkovi su najpre počeli mešu radnicima naftnih kompanija da bi se prelili i na druge sindikate u državi. Osim većih plata, sindikalci traže i spuštanje dobne granice za penzionisanje na 60 godina.

"Prvi okidač je zapravo štrajk radnika na pumpama, koji je zanimljiv jer su oni samo tražili da im se uvećeju zarade budući da je visoki kompanijski menadžment sebi uspoeo da obezbedi značajan profit. Znači profita ima, ali oni ne žele da ga podele sa radnicima, i tu je nastao čitav problem. Zbog toga Francuska nije bila snabdevena na benzinskim pumpama, a to je podstaklo randike i nezadovoljne sindikate da se udruže. Onda se tu pojavio Melanšon zajedno sa partijama i ekološkim protestima", rekla je za Euronews Srbija Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije. 

profimedia

Prema njenim rečima okidač protesta je tu, ali je suština da francuski građani u stvari ne žele da osiromaše. Ukazuje da protesti koji se sada dešavaju i dalje nisu dostigli maksimum, ali da postoji jaka i snažna grupa demonstranata koja nosi ključne zahteve.

"To su visoki troškovi života i kiimatske promene, odnosno nečinjenje franacuske vlasti u pogledu ekoloških i kilmatskih problema. Nedavno je francuska Vlada obavezana da plati 20 miliona evra kazne zbog lošeg kvaliteta vazduha. Oni su tome pridodali sve što ih najviše brine kako će živeti plaćati račune, brine ih inflacija..." rekla je Kolaković.

Nedovoljno masovni, ali...

Prema njenim rečima, u poređenju sa Žutim prslucima ako se posmatra aktulena trasa protesta,  kretanje i sporadični incidenti, oni nisu tako veliki i krupni kao u vreme Žutih prsluka kada je dolazilo do masovnog zaustavljanja saobraćaja ili nereda na ulici, rušenja kulturnih i nacionalnih spomenika.

Slično misli i novinarka "Monda" Ana Otašević. Ona u razgovoru za Euronews Srbija ukazuje da ovi protesti nisu bili toliko masovni, odnosno nisu privukli toliki broj demonstranata kao što se to očekivalo.

"Mogli bismo reći da oni nisu u potpunosti uspeli, ne može da se poredi sa onom mobilizacijom koja je obeležila francuski politički život pre nekoliko godina sa Žutim prslucima.Pitanje kako će se ove mobilizacije zapravo nastaviti. Da li će to biti jesen koja je u ritmu narodnog bunta, odnosno sindikalnih ili političkih protesta ili će to se i dalje odvijati u samom parlamentu gde su i dalje velike tenzije, gde Makronove snage pokušavaju da izguraju neke reforme, ali nailaze na veliki otpor opozicije. Postoji jedna vrsta blokade u političkom životu i rezultat je nestabilna situacija koja ima veze sa političkim prilikama u čitavoj Evropi.

profimedia

Prema njenim rečima, kada je reč o protestima, to je sinergija političkih partija pre svega sa levice i grupacije levih snaga, okupljenih oko Melanšona koji je harizmatična figura na levici i sindikata. 

"Ono što se dešava i što je pravi uzrok jeste ono što na primer u rafinerijama nafte gde je najsnažniji štrajk, kažu: Pa, čekajte vi sad zarađujete ogromne pare na nafti koju prodajete pošto su cene skočile znantno, a naše plate ostaju iste. Ljudi su nezadovoljni zato što njihove plate ostaju iste i iako je vlada obećala da će im izaći u susret, vidimo još jednu borbu klasa na delu, ljudi koji smatraju da njihove plate nisu dovoljne", ukazje Otašević.

"Vlast će gurati i sve snage"

Ekonomista Nebojša Katić kaže za Euronews Srbija kaže da bi cinik bi mogao da kaže da je u Francuskoj stanje redovno, ali ukazuje na nešto što je, kako kaže, šokantno. 

"Neprekidno neko štrajkuje, policija je masovno na ulicama, opremljena kao da se sprema za rat u Ukrajini. Sve je počelo štrajkom u rafinerijama, to se sada preliva na druge sindikate, na zaposlene u zdravstvu, na zaposlene u školstvu, na transportne radnike, na čistače ulica. Međutim, ti protesti još uvek nisu veliki, relativno mali broj u njima učestvuje i ja sam u nedelju bio na velikim demonstracijama koje su bile tamo na trgu prem Bastilji, bilo je puno ljudi, međutim, čini mi se da ih nije bilo toliko mnogo da bi mogli u ovom trenutku da zbilja uzdrmaju vlast", ukazuje on.

profimedia

Kako navodi, vlast u Francuskoj je vrlo tvrda.

"Imamo jednu najavu koja je malo šokantna, a to je da Makronova vlada planira da budžet za 2023. godinu usvoji na silu. Da budžet ne bude usvojen kroz glasanje u parlamentu, već da bude nametnut po jednoj odredbi koju oni inače imaju u svom ustavu. Dakle, ova vlast će gurati iz sve snage i ignorisaće pretpostavljam proteste sve dok ne budu masovniji nego što jesu", kaže Katić.

Pritom, dodaje, Francuskoj ide na ruku to što je njeno ekonomsko stanje dosta dobro, možda čak najbolje u EU. 

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

"Stopa inflacije je znatno niža nego u ostatku Evrope, međutim, na šta mnogi ukazuju to je da velika kriza može izazvati nizom tih malih kriza u zemljama EU. Imali ste problem u Britaniji, sada imaze manji problem u Francuskoj, u Holandiji se već upozoravaju penzioni fondovi da vode računa da imaju što više likvidnih sredstava da ne bi došli u poziciju u koju su došli britanski", zaključuje sagovornik Euronews Srbija.

"Primorani smo na taktiku pritiska"

A šta na sve to kažu oni koji učestvuju u protestima?

„Ljudi su primorani da koriste taktiku pritiska kako bi dobili veće plate. I ja da sam generalni direktor Totala, povećao bih sebi platu za 52 odsto. Ne znam da li ste pratili, ali poslanici su prošle nedelje skoro jednoglasno glasali za dodatno povećanje od 250 evra za sebe. Zato i ne moraju da štrajkuju", rekao je lekar Rašid Ušen, jedan od učesnika protesta. 

profimedia

Francuski sindikat CGT, inicijator višenedeljnog štrajka u naftnoj kompaniji TotalEnerdzi, pozvao je na nastavak štrajka uprkos dogovoru o povećanju plata za sedam odsto. Zahtevaju povećanje od 10 odsto. Francuska inflacija od šest odsto među najnižima je u Evropi, podsećaju ekonomisti.  

Generalni sekretar CGT Filip Martinez ističe da inflacija utiče na sve radnike u Evropi.

"Vidimo da profit velikih kompanija enormno raste, a radnicima se govori da im se plate ne mogu povećati, da nema novca", istakao je on

Stručna javnost upozorava da bi ovakve ili slične reakcija građana na visoke cene prouzrokovanim posledicama rata u Ukrajini, mogle da se dese I u drugim zemljama Evropske unije.