Grk uzgaja "džepne" dinje teške svega 200 grama - svi koji su ih probali kažu da su preukusne

Staju u šaku, raspon veličine varira od oraha do teniske loptice, a na prvi pogled izgledaju lažno. Patuljaste dinje koje uzgaja poljoprivrednik u Neo Agioneriju Kilkisu, na severu Grčke, možda su male veličine, ali njihova aroma i ukus pravo su zadovoljstvo za nepce.

"Staju u malu žensku tašnu. Neke su veoma male, malo veće od karmina", kaže Panajotis Giltidis u razgovoru za radio-stanicu agencije APE-MPE.

Proizvođač iz Kilkisa, koji je već poznat po tome što u polju uzgaja voće i povrće uz klasičnu muziku, sada je odlučio da isproba novu kultivaciju patuljastih dinja i rezultat je zapanjujući.

"To je seme koje mi je u ruke došlo od jednog dede iz Izraela. Tamošnji ljudi se sa strahopoštovanjem bave uzgojem lubenica i dinja. Isprva sam oklevajući uradio test, a ove godine vidim da sam na dobrom putu", kaže.

Patuljasta dinja ne teži više od 200 grama, samo po izgledu podseća na lubenicu i ima unutrašnju anatomiju klasične dinje: meku teksturu i semenke u sredini.

Ljubav Panajotisa Giltidisa prema zemlji i spremnost da se stalno razvija doveli su ga do takvih eksperimenata i, kako kaže, nije zažalio.

"Tražim inovativne stvari u poljoprivrednom sektoru, seme iz davnina koje se godinama gubi i otkrivam blago. Drugi su sakupljači marki, a ja semenke. Zahvalan sam jer imam priliku da ga isprobam na svom polju i vidim njegovu evoluciju", objašnjava.

Ističe da postoje zajednice i grupe na Fejsbuku, u kojima članovi razmenjuju semenke i vode računa da očuvaju stare sorte u životu - npr. seme za dinja-bananu, veoma staru sortu dinje.
Uzgoj patuljastih dinja, objašnjava, nije u interesu jer treba da se obrađuje veliko lišće da bi se proizvelo samo 150 grama. Međutim, oni koji su videli konačan rezultat, bili su oduševljeni.

"Posekao sam dvadesetak dinja pre nekoliko godina i našao se zbog neke druge porudžbine u jednom restoranu na Halkidikiju. Pokazao sam ih vlasniku i on je bio toliko oduševljen, kao i jedan prodavac koji je u neposrednoj blizini držao prodavnicu organskih proizvoda", ističe on.

Kako kaže, njegovu praksu proučavala je grupa istraživača sa Aristotelovog univerziteta u Solunu, dok ga je pre izvesnog vremena kontaktirala i televizijska mreža iz Nemačke koja je želela da zabeleži kako lubenice rastu "slučajući" klasičnu muziku.