Evropa bi mogla da se suoči sa novim talasom migranata, kriza u Avganistanu tera stotine hiljada na beg

Evropa bi mogla da se suoči sa novim talasom izbeglica i potencijalom krizom, zbog trenutnih dešavanja u Avganistanu.

Naime, kada je ekspert za spoljnu politiku Kemal Kirisci upozorio na "masovni egzodus izbeglica iz Avganistana koji bi mogao da izazove još jednu migracionu krizu" u aprilu, njegovom istraživanju je posvećeno malo pažnje, piše Euronews.

Sada, kada talibani ostvaruju brze teritorijalne prednosti uoči povlačenja vojske SAD i NATO, njegova predviđanja su možda već počela da se ostvaruju. Procenjuje se da je 270.000 ljudi u zemlji prisiljeno da napusti svoje domove od početka godine, navodi agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Humanitarne organizacije podigle su uzbunu zbog onoga što bi mogao biti samo početak mnogo veće humanitarne krize sa razornim posledicama po avganistanske civile.

"Uznemireni smo porastom nasilja koji smo videli poslednjih meseci i posledicama koje vidimo, posebno na deci", rekla je za Euronews Anita Bai Bundegard, direktorka organizacije "Save the Children Europe".

Organizacija navodi da je 80.000 dece raseljeno u poslednja dva meseca i da je rekordan broj ubijenih ili povređenih. Dok sve više Avganistanaca pokušava da se skloni od sukoba i nasilja, mnogi evropski lideri zabrinuti su da će se broj migranata u Evropi povećati. Evropska unija i dalje oseća posledice migrantske krize koja se dogodila tokom 2015. i 2016. godine, kada je u EU stiglo stotine hiljada ljudi iz Sirije.

Kancelarka Angela Merkel, koja je 2015. masovno dočekala sirijske izbeglice u Nemačkoj pod svojim čuvenim motom "Mi to možemo“, promenila je stav. Ona se na prošlogodišnjoj konferenciji za novinare osvrnula na pitanje avganistanskih izbeglica, rekavši: "Ne možemo rešiti sve ove probleme tako što ćemo sve prihvatiti".

"Ne može biti slučaj da Austrija i Nemačka rešavaju avganistanski problem za EU", rekao je austrijski ministar unutrašnjih poslova Nehamer novinarima, žaleći se na porast ilegalnih migracija ove godine.

AP/ Petros Giannakouris

Turske vlasti saopštile su prošlog meseca da pomno prate svaki priliv avganistanskih migranata, a do sada je ove godine preko 27.000 njih uhvaćeno u prelasku iranske granice.

Iransko-turska granica dugo je bila popularna krijumčarska ruta za avganistanske migrante koji žele da uđu u Tursku pre nego što nastave put ka Evropi. Pored rute prema Turskoj, Litvanija kaže da su avganistanske izbeglice počele da stižu u zemlju preko Belorusije, što ukazuje na to da bi to mogla da bude nova problematična ruta.

Iako su svi činioci velike izbegličke krize prisutni, stručnjaci su za Euronews rekli da je fokus Evrope na pokušajima da odvrati mogući talas avganistanskih migranata.

Da li Evropa već vidi priliv migranata iz Avganistana?

Brojevi pokazuju da do sada nije bilo velikog priliva avganistanskih migranata u Evropu. U prvoj polovini 2021. godine na spoljnim granicama EU prijavljeno je oko 3.200 ilegalnih prelazaka avganistanskih državljana, naveo je portparol Evropske komisije za Euronews u pisanoj izjavi.

"Ovaj broj predstavlja smanjenje od 41 odsto u odnosu na prethodnu godinu", dodala je Komisija, ističući da su "ograničenja putovanja povezana sa pandemijom koronavirusa uticala na prošlogodišnje brojke".

Iako je "vrlo verovatno" da će velikom broju Avganistanaca u narednim mesecima biti potrebna zaštita izbeglica, "ova masovna kriza ne znači da ljudi stižu u Evropu", rekao je Gerald Knaus, osnivač Evropske inicijative za stabilnost (ESI).

"Da biste došli do Evrope, morate preći mnoge granice koje je danas mnogo teže preći nego pre nekoliko godina", nastavio je ekspert za migracije.

Poslednjih godina EU je uložila značajna sredstva za jačanje svojih spoljnih granica i odvraćanje migranata. Unija se 2016. saglasila da plati Turskoj šest milijardi evra kako bi sprečila sirijske azilante da pređu u Grčku.

"Što se tiče činjenica, još ne vidimo veliki broj Avganistanaca koji stižu u Tursku, a sigurno ne u Evropu. Nije jasno koliko će njih moći napustiti Avganistan. U 2015. godini, za šest meseci, više od 500.000 ljudi spontano je došlo iz Turske u Grčku. Poređenja radi, u poslednjih šest meseci, ukupan broj ljudi koji su stigli iz Turske u Grčku, ne samo Avganistanci već svi, bio je oko 4.000. Dakle, to je 125 puta manje ", naveo je Knaus.

Što se tiče beloruske rute, brojke su još niže.

"Do sada je prošlo oko 3.000", rekao je Knaus i dodao da su većinu činili Iračani.

Kemal Kirisci rekao je da se veliki broj Avganistanaca "neprestano uliva u Tursku kroz Iran", pozivajući se na podatke UNHCR-a. Obojica stručnjaka saglasni su se u jednom - avganistanskim migrantima će biti izuzetno teško da uđu u EU.

"Doći će do velike humanitarne krize na grčko-turskoj granici, koja će naneti štetu ugledu Evropske unije na međunarodnom planu, jer će svet videti kako se Evropska unija opire izbeglicama da uđu šengenski prostor“, rekao je Kirisci za Euronews.

Tanjug/AP/Mindaugas Kulbis

 

Iz Brisela navode da je njihov trenutni fokus na sprečavanju eskalacije u Avganistanu kako bi se izbeglo masovno raseljavanje.

"Naši napori zajedno sa našim međunarodnim i regionalnim partnerima usredsređeni su na doprinos stabilizaciji situacije u Avganistanu. Ovo će takođe pomoći da se izbegnu situacije koje bi primorale ljude da odu", rekao je portparol Evropske komisije Peter Stano za Euronews.

SAD su ove nedelje objavile da proširuju svoj izbeglički program za ugrožene građane Avganistana.

Knaus je rekao da bi Evropljani trebalo da razmisle o sličnom programu, "dajući barem mogućnost pristupa Evropi onima koji su u posljednjih 20 godina verovali u rad institucija i koji bi mogli biti u stvarnom riziku".

Iako do sada nije bilo takvih najava na evropskom nivou, nekoliko zemalja EU nastavlja deportaciju Avganistanaca kojima je odbijen azil uprkos eskalaciji nasilja u zemlji.

"Postoji mnogo ljudi koji bi mogli biti u ozbiljnoj opasnosti od progona u Avganistanu, a koji neće pronaći zaštitu ako zapadna politika ne pronađe način da regularno odlaze", rekao je Knaus za Euronews.

Evropska komisija je za Euronews rekla da "snažno" podržava preseljenje, uključujući "obezbeđivanje sredstava EU".

"Od 2015. godine programi preseljenja EU pružaju zaštitu najugroženijim izbeglicama (do sada više od 81.000 preseljenja)", naveli su.

Prošlog meseca, blok je pokrenuo forum EU za preseljenje kako bi mobilisao sredstva za preseljenje 30.000 izbeglica do kraja 2022. godine. Ali, kako primećuje Evropska komisija, "preseljenje je dobrovoljan napor država članica".

"Države se neće složiti ni oko čega, to je jasno jer se vlade ne slažu. Ali pitanje je zaista za Francusku, Nemačku, Španiju i Italiju i pojedine zemlje koje su se borile u Avganistanu", rekao je Knaus.

Tanjug/AP/Mindaugas Kulbis

Budući da je Evropa zabrinuta zbog nove izbegličke krize iz Avganistana, njeno trnovito partnerstvo sa Ankarom po pitanju migracija će se verovatno ponovo naći u centru pažnje. Često kada se EU svađa s Ankarom, predsednik Redžep Tajip Erdogan preti da će prestati da sprečava izbeglice da krenu ka Evropi.

Kirisci je predvideo da bi, u slučaju da grčke snage pokušaju da spreče avganistanske migrante da uđu iz Turske, moglo doći do velike "humanitarne i verovatno političke krize između Turske i Grčke".

Nije jasno da li će Erdogan pokušati da "pregovara" sa EU, kao što je to činila njegova vlada 2015-16, kada je pregovarala o svom paketu migracija od šest milijardi evra, dodao je ekspert.
Ipak, izgleda da je EU spremna da nastavi sa tim vidom podrške.

"EU će nastaviti da podržava svoje partnere koji štite izbeglice i ljude kojima je potrebna međunarodna zaštita i podržava zemlje domaćine", rekao je portparol Evropske komisije.

Prevela: T. Krnjaić