Zapadni Balkan u pat poziciji, može li Slovenija da otkoči proširenje? Vujačić: Proces je umrtvljen, niti EU vuče, niti kandidati guraju

Srbija nije otvorila novo poglavlje u pregovorima sa EU već godinu i po dana, a poslednjih nedelja zbog toga bilo je primetno otvoreno nezadovoljstvo među zvaničnicima iz Beograda. Slovenija za nekoliko dana priuzima kormilo EU, a države regiona nadaju se da bi mogla da ga usmeri i ka ubrzanju procesa proširenja. 

Portugal će 1. jula predati Sloveniji predsedavanje Evropskom unijom, a za Srbiju i ostale zemlje-kandidate sa Zapadnog Balkana to je tračak nade, naročito posle izjava slovenačkog ministra spoljnih poslova Anže Logara.

"EU mora, što je pre moguće, da se suoči sa pitanjima proširenja i Zapadnog Balkana i, umesto da čeka, pređe na strategiju rešavanja problema" izjavio je Logar, preneo je portal "Euractiv".

Slovenija je došla u centar pažnje i kada je u medijima objavljen non pejper o prekrajanju granica na Zapadnom Balkanu. 

Stručnjaci ističu da Ljubljana sigurno ima ambiciju da ističe pitanje Zapadnog Balkana i da je proširenje Unije u njenom interesu. Međutim, EU je trenutno zaokupljena većim problemima. 

Šta će biti na agendi?

Slovenački premijer Janez Janša prošlog meseca je najavio da će u centru prioriteta slovenačkog predsedavanja Unijom biti oporavak od pandemije koronavirusa. Takođe, rekao je da će posebna pažnja biti uskerena ka vladavini prava. 

Najavljeno je da će u fokusu slovenačkog predsedavanja biti i odbrana od sajber pretnji, ali i intenzivniji rad na organizaciji Konferencije o budućnosti Evrope.

Unsplash

Kako je za Euronews Srbija izjavio predsednk Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta Ivan Vujačić, slovenačko predsedavanje će proteći u senci onoga što se dogodilo na sastanku G7 i NATO-a.

"Dakle, teme kao što su pandemija, klimatske promene, uvođenje poreza za multinacionalne kompanije na međunarodnom nivou – to će biti agenda zapadnog razvijenog sveta", rekao je Vujačić.

Profesorka Maja Kovačević sa Fakulteta političkih nauka navodi da će tokom slovenačkog predsedavanja biti presudna pitanja koja se tiču vladavine prava, procesa feformi u regionu, ali i činjenice da EU nije spremna da intenzivira proces proširenja", kaže Maja Kovačević.

Ipak, ona ističe da nastavak proširenja EU na Zapadni Balkan jeste u interesu Slovenije.

"Verujem da je Slovenija zainteresovana da napreduje proces integracije Zapadnog Balkana u EU. Činjenica je da Slovenija to podržava, želi da bude važan akter u regionu, i želi da bude spona između EU i ovog regiona, s obzirom da je bivša republika Jugoslavije i dobro poznaje region", navodi profesorka Maja Kovačević za Euronews Srbija.

Da li je proširenje "mrtvo"?

Pitanje o "umrtvljenosti" proširenja se posebno tiče Srbije. Iako je pandemija sve značajno usporila, stiče se utisak i da je proširenje dugo u stagnaciji. Procesi pregovora se stopiraju, poglavlja se ne otvaraju. Konketno, Srbija nije otvorila novo poglavlje godinu i po dana. 

O tome svedoči i izjava ministarke za evropske integracije Srbije Jadranke Joksimović nakon samita u Beču, održanom u petak, da je kod svih predstavnika Zapadnog Balkana provejavao duh manjka entuzijazma kada je reč o evrointegracijama.

Ivan Vujačić ističe da se proširenje EU trenutno ne stavlja u prvi plan.

"Slovenija verovatno ima ambiciju da gura agendu Zapadnog Balkana, pošto predsedava i pošto je u susedstvu, ali mislim da neće stići daleko. Drugim rečima, imajući u vidu da se otvara Konferencija o reformi same EU, mislim da će celokupno proširenja pasti u drugi plan", navodi za Euronews Srbija Ivan Vujačić.

Kako kaže, problem postoji na obe strane jer nijedna zemlja kandidat nije spremna za proširenje.

"Trenutno smo u nekoj pat poziciji, niti postoji vuča sa aspekta EU, niti postoji guranje sa strane zemalja Zapadnog Balkana, tako da je u toj konstelaciji to proces koji je umrtvljen", objašnjava Vujačić.

Dodaje da se proširenje kreće "pužećim korakom" i da se trenutno taj proces neće odvijati brže jer je Slovenija mala zemlja i "nema toliku težinu u EU".

Tanjug/John Thys, Pool via AP

Profesorka Kovačević objasnila je da generalno male zemlje ne mogu lako da plasiraju određeno pitanje na agendu, što je slučaj i sa Portugalom, koji završava svoje predsedavanje.

"Kada velika, važna zemlja predsedava Unijom i kada ona ima važan politički interes da određeno pitanje plasira na agendu, onda će ona izvršiti snažan uticaj na ostale zemlje članice da je podrže i da nađu kompromis i da te ostale zemlje deluju u pravcu interesa te zemlje. Ipak, kada je reč o manjim zemljama, pogotovo zemljama koje nemaju veliki interes, kao što je to sada bila Portugalija, ne treba očekivati da one mogu bitno da izmene političku agendu", rekla je profesorka Kovačević.

Slovenija, Janša i "non pejperi"

Na pomen Slovenije, neizostavna je i ličnost i sama politika premijera Janeza Janše. Evropska štampa ga je često poredila sa Mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji je često povlačio poteze suprotne politici Evropske unije

Ivan Vujačić navodi da postoje sličnosti između ove dvojice lidera, ali naglašava da obojica imaju otpore u svojim zemljama.

"U smislu predsedavanja to nije mnogo važno. Ipak, Slovenija i Janša, kakvi god da su, neće praviti toliko ekstravagantne poteze kao što ih je pravio Orban", kaže Vujačić.

Tanjug/AP/Johanna Geron

Takođe, javnost i mediji govorili su o non pejperu o prekrajanju granica na Balkanu koji, navodno, dolazi upravo od slovenačkog premijera.

Milan Kučan, prvi predsednik samostalne Slovenije ranije ovog meseca izjavio je da "non pejper" o promeni granica postoji, iako u Sloveniji poriču da stoje iza njega.

"Ne znam šta je rukovodilo predsednika Pahora da postavi to pitanje. On to poriče, kaže da je njegov stav jasan da nema nikakve diskusije o promeni granica. Isto tako, to negira predsednik naše vlade, a očito takav non-pejper postoji. Sada se ispostavilo da se zna u Briselu ko je njegov autor, kao i sadržaj, ali ne žele da to otkriju zbog njegovog pogubnog efekta po međunarodne odnose", rekao je Kučan za "Radio Slobodna Evropa".

Međutim, Ivan Vujačić tome ne pridaje veliki značaj.

"Ko god je to napisao, cilj je bila samo histerija u ovom području, oni nemaju nikakvu težinu i bilo kakav uticaj", kaže Vujačić.