Reforma Šengena: Bugari, Rumuni i Hrvati se nadaju ulasku, iz EK za Euronews Srbija poručuju: Na potezu Savet EU

Ni 10 godina nakon što su Rumunija i Bugarska dobile zeleno svetlo, ove dve zemlje nisu postale deo šengenskog prostora. Hrvatska, koja od 2019. takođe ispunjava sve tehničke uslove, još čeka svoj ulazak. Evropska komisija je nedavno predstavila strategiju za jači i otporniji Šengenski prostor, da li bi onda, s obzirom na nove planove, naše komšije uskoro mogle da se nadaju ulaznici?

U Evropskoj komisiji za Euronews Srbija objašnjavaju da je prema strategiji predstavljenoj u junu jasno naznačeno da budućnost Šengena mora da bude označena širenjem. U slučaju tri zemlje u našem susedstvu, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, koje su ispunile uslove, strategija poziva Savet da odluči o njihovom integrisanju u ovaj prostor.

Šengenski prostor je dom za više od 420 miliona ljudi u 26 zemalja. Uklanjanje unutrašnjih graničnih kontrola između zemalja Šengena je sastavni deo evropskog načina života. Gotovo 1,7 miliona ljudi stanuje u jednoj od tih zemalja, a radi u drugoj. Ljudi su svoj svakodnevni život izgradili na osnovu sloboda koje šengenski prostor nudi, a gotovo 3,5 miliona ljudi svakog dana prelazi iz jedne zemlje u drugu.

Slobodno kretanje ljudi, roba i usluga je "srce Evropske unije" i ključ evropskog opravka nakon krize izazvane pandemijom koronavirusa. S obzirom na to, Evropska komisija predstavila je početkom juna Strategiju za jaču i otporniju Šengen zonu, a jedna od najvažnijih stavki je širenje ovog prostora na države članice EU koje još nisu deo te zone.

Šta predviđa strategija Evropske komisije?

Kako je navela Evropska komisija, nova strategija sagledava izazove sa kojima se suočio šengenski prostor u poslednjih nekoliko godina i postavlja put napretka koji održava blagodeti Šengena. Dodaje da su potrebne zajedničke akcije na nivou Unije kako bi se zemlje članice nosile sa današnjim izazovima.

U skladu sa tim, cilj strategije je da osigura efikasno upravljanje spoljnim granicama EU, kroz kontinuirano uvođenje stalnog korpusa Evropske granične i obalske straže (Fonteks). Takođe, predviđeno je kreiranje novih IT sistema za proveru putnika, a strategija se odnosi i na jačanje bezbednosti u Šengen zoni kroz bolju policijsku saradnju zemalja članica.

"Šengen je integrisan u naš evropski identitet. Naši građani pozdravljaju i oslanjaju se na pravo da se slobodno kreću u Evropi. Kako bismo nastavili da uživamo u benefitima Šengena, moramo da ga učinimo jačim, otpornijim i pogodnijim za trenutne izazove. Danas postavljamo put ka napretku", navela je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prilikom predstavljanja ove strategije.

Kako za Euronews Srbija objašnjava Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, reforma Šengen zone predstavlja odgovor na izazove koji su nastali zbog situacije sa kovidom i upravljanjem migracijama iz 2015. godine.

"Najavili su bolje povezivanje svih različitih sistema baza podataka koje Evropska unija već vodi, dakle podaci o migrantima, vozilima, putnicima... Sa druge strane, pojačali su mandat Agencije za graničnu i obalsku stražu", navodi Elek.

Budućnost Šengena mora da bude i širenje

Jedna od najvažnijih stavki nove strategije Evropske komisije je dalje širenje šengenskog prostora. Zonu trenutno čini 26 zemalja, dakle sve države članice EU osim Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Kipra, uz četiri države nečlanice Island, Norvešku, Švajcarsku i Lihtenštajn.

Evropska komisija u odgovoru za Euronews Srbija navodi da je u strategiji "jasno stavljeno do znanja da budućnost Šengena mora da bude obeležena širenjem na one države članice EU koje još nisu deo šengenskog prostora".

"To je legitimno očekivanje i pravna obaveza za one zemlje za koje se ocenjuje da su spremne za pristupanje", navela je Komisija.

Od četiri zemlje članice koje još nisu pristupile šengenskom prostoru, čak tri su u našem susedsvu. Dok je Hrvatska zeleno svetlo dobila 2019. godine, Rumunija i Bugarska na ulazak u taj prostor čekaju čitavu deceniju.

Pixabay

Premijer Hrvatske Andrej Plenković nedavno je izjavio kako je razumno očekivati da će Hrvatska ući u evrozonu i šengenski prostor do druge polovine 2024. godine.

"Ideja je da postignemo oba, da uđemo u Šengen i evrozonu, do kraja mandata ove vlade, dakle do druge polovine 2024", rekao je Plenković za "Politiko".

Ipak, kako objašnjava Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, iako je Hrvatska od ove četiri zemlje najbliža članstvu, a i ima zvanično odobrenje prethodne dve godine, stvar je "zapela na politikom nivou".

"Ona u nekom trenutku nije imala političko odobrenje Slovenije, još pre pandemije, koja je blokirala Hrvatsku oko njihovog starog graničnog spora. Ono što je za Hrvatsku konretno bio ključan problem jeste ponašanje hrvatskih policajaca na granici prema BiH i odnos prema migrantima", naveo je on. 

Ipak, napominje da smatra da bi ta politička prepreka Hrvatskoj uskoro mogla da bude uklonjena, ali da će, sa druge strane, za evrozonu trebati mnogo više vremena.

"To su dva članstva kojima Hrvatska zapravo kompletira članstvo u EU, u najdubljem smislu. Oko evrozone oni još imaju tehničkog posla i zaista u tom smislu nisu spremni, ali verovatno će biti za par godina. Tehnički su i za Šengen bili spremni pre dve godine i čeka se politička odluka jedne ili dve države, što može da se desi na narednom samitu EU, odnosno sastanku Evropskog saveta, a odluka za evrozonu će se čekati sigurno tri godine", naveo je on.

Bugarska i Rumunija čekaju 10 godina

Iako su ispunile tehničke uslove pre deset godina i dobile odobrenje, za Bugarsku i Rumuniju se ulazak u Šengen i dalje čini veoma daleko.

Bojan Elek navodi da ove dve zemlje jesu ispunile uslove što zaista jeste komplikovan proces.

"To jesu striktni uslovi, tačno je propisano kako se kontroliše granica, radio veze, to je komplikovan i skup proces", navodi on i dodaje da su se konktetno za ove dve zemlje, s obzirom na to da je potrebno jednoglasje, neke zemlje protivile smatrajući da Bukurešt i Sofija nisu uložili dovoljno napora u borbi protiv kriminala i korupcije.

Odluka je, kako naglašava, na Savetu EU koji odlučuje o prijemu novih članica. 

Iako tehnički spremne već deset godina, Bugarsku i Rumuniju, po rečima Igrutinovića, ponekad blokira Francuska, ponekad Holandija, a nekad Nemačka.

"Presek razloga je zapravo protok organizovanog kriminala i pitanje kvaliteta administracije koja bi se bavila time. To već desetak godina traje. Sa migrantskom krizom od 2015. godine, pojavio se jedan geopolitički razlog. Grčka je trenutno članica EU, koja je negde na špicu članica Šengen zone, na špicu talasa migranta koji dolaze iz Turske ili preko istočnog Mediterana generalno. Pritom je Grčka geografski izolovana, moraju migranti da prođu preko teritorija država koje nisu članice, Makedonija, Albanija, na kraju i Srbija ili moraju da idu morem. Ako bi Bugarsku i Rumuniju pustili da uđu u Šengen zonu, to bi značilo da migranti mogu kopnom, kao što iz Srbije prelaze u Bosnu, pa u Hrvatsku, da možda otvore neki novi talas, što gomila vlada u EU apsolutno želi da izbegne", napominje Igrutinović.

Pixabay

Kako kaže, ovo znači da su Rumunija i Bugarska na neki način žrtve geografije i onoga što je i dalje potencijalno velika migrantska kriza.

Kako je navela Evropska komisija za Euronews Srbija, kada je reč o Bugarskoj i Rumuniji, ove dve zemlje su uspešno završile potrebnu procenu 2010. i 2011. godine. 

"Šengenska strategija poziva Savet da donese odluku o ukidanju kontrola za obe zemlje i integriše ih u šengenski prostor", navodi Komisija.

Takođe, kada je reč o Hrvatskoj, Komisija je u oktobru 2019. godine potvrdila da je Hrvatska preduzela mere potrebne da osigura da su ispunjeni uslovi za promenu Šengena.

"Ovo je ponovo utvrđeno nakon dodatne posete hrvatskim spoljnim granicama. Strategija poziva Savet da odluči o ukidanju kontrola za Hrvatsku i integriše Hrvatsku u šengensko područje", napominje Komisija.

"Inkluzivniji šengenski prostor povećaće sigurnost za EU u celini, istovremeno ispunjavajući legitimna očekivanja i zakonsku obavezu ovih zemalja da se pridruže Šengenu. Podjednako će doprineti jačanju međusobnog poverenja", zaključuju u Evropskoj komisiji.