Na pomolu veliki politički zaokret u EU: Desnica bi prvi put mogla da stekne kontrolu nad Evropskim parlamentom

Komentari

Autor: Euronews

27/01/2024

15:31

Na pomolu veliki politički zaokret u EU: Desnica bi prvi put mogla da stekne kontrolu nad Evropskim parlamentom - Copyright Tanjug/(AP Photo/Jean-Francois Badias)

veličina teksta

Aa Aa

Snažan nalet ekstremno desničarskih i evroskeptičnih partija mogao bi da rezultira prvom do sada vladajućom koalicijom desnice u Evropskom parlamentu, rezultati su nove studije.

Prema Istraživačkom centru Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), evroskeptični populisti trebalo bi da zauzmu prvo mesto na izborima u devet zemalja EU, uključujući Austriju, Belgiju, Francusku i Holandiju, tokom izbora za EP od 6. do 9. juna. Takođe se očekuje da budu drugi ili treći u još devet zemalja.

Rast krajnje desnice mogao bi da omogući koaliciji hrišćanskih demokrata, konzervativaca i radikalne krajnje desnice da po prvi put formira većinu i usmerava politiku EU, navodi se u studiji.

Nova koalicija, koja bi zamenila postojeću veliku koaliciju centrističkih grupa, „verovatno će se suprotstaviti ambicioznoj akciji EU u borbi protiv klimatskih promena“ i kočiti zelenu tranziciju bloka, upozorava se u izveštaju.

Sposobnost Evropske komisije i Saveta Evrope da donose spoljnopolitičke odluke, kao što je podrška Ukrajini, takođe bi mogla biti podrivena jer se „nacionalna debata“ pomera ka prihvatanju više evroskeptičnih stavova nakon izbora.

Rezultati studije objavljeni su dok ekstremno desničarske snage pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo farmera i ribara frustriranih opterećenjem zbog zelene politike, koji su nedavno izašli na ulice u znak protesta u Nemačkoj, Francuskoj i Rumuniji.

Predviđeni skok krajnje desnice dešava se uprkos masovnom odzivu na proteste protiv krajnje desnice u Nemačkoj, najvećoj državi članici bloka. Demonstracije su inicirane izveštajima da su se ličnosti iz najveće krajnje desničarske političke stranke u zemlji Alternativa za Nemačku (AfD) sastale sa zagovornicima tvrde politike prema migrantima da razgovaraju o mogućim masovnim deportacijama ljudi stranog porekla iz Nemačke.

Jedan od koautora izveštaja ECFR dr Kevin Kaningem rekao je za Euronews da će takvi kontraprotesti protiv krajnje desnice verovatno imati „minimalni“ uticaj na glasanje.

„Može se desiti da sami kontraprotesti samo podignu važnost ovog pitanja i stepen u kojem ljudi podržavaju ili ne podržavaju AfD“, objasnio je dr Kaningem.

Iako je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola prošle nedelje rekla za Euronews da veruje da bi mejnstrim stranke mogle da spreče nalet krajnje desnice, autori izveštaja kažu da bi rezultati trebalo da budu „poziv za buđenje“ centrističkim snagama.

„Stranke političkog mejnstrima treba da se probude i sagledaju zahteve birača. Njihove kampanje treba da daju razloge za optimizam“, rekao je profesor Sajmon Hiks, još jedan od autora izveštaja.

Centar bledi, dok ekstremi jačaju

Međutim, predviđa se da će centrističke snage izgubiti teritoriju zbog partija na marginama.

Krajnje desničarska grupa u parlamentu Identitet i demokratija (ID) očekuje se da će dobiti neverovatnih 40 mesta na izborima u junu, podstaknuta sve većom podrškom stranci Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen u Francuskoj i nemačkoj AfD, kao i nedavnom pobedom na izborima Partije slobode Gerta Vildera na novembarskim izborima u Holandiji.

Evropski konzervativci i reformisti, među kojima su španski Voks, partija Braća Italije i poljski Zakon i pravda, takođe će dobiti impresivnih 18 mesta. Na drugom kraju političkog spektra je Levica, koja uključuje komunističke i evroskeptične grupe. Predviđa se da će ostvariti skroman dobitak od 6 mesta u EP.

Iako bi prema prognozama Evropska narodna partija (EPP) desnog centra ostala najveća grupa u parlamentu, sve glavne stranke u centru mogle bi da dožive pad podrške.

Predviđa se da će EPP izgubiti pet mesta, socijalisti i demokrate levog centra (S&D) deset, dok bi grupa Liberalna obnova Evrope trebalo da izgubi čak 15 mesta i mogućnost da bude prevaga jer bi tako postala tek četvrta najveća grupa u parlamentu.

Ako desničarska partija Fides Viktora Orbana, koja je napustila EPP grupu desnog centra 2021. odluči da se pridruži ECR-u, dve "najdesnije" grupe mogle bi da čine više od četvrtine Evropskog parlamenta i zajedno zauzmu više mesta od bilo koje od mejnstrim grupe.

Zelena i spoljna politika EU u pitanju

Autori studije predviđaju da bi desničarska koalicija mogla da sprovede „akciju protiv klimatske politike“ kako bi zaustavila zelenu tranziciju EU.

Ključni nacrti zakona EU o zaštiti životne sredine, kao što je Zakon o obnovi prirode usvojen prošlog jula, jedva su usvojeni u sadašnjem sazivu EP-a zbog žestokih kampanja otpora desničarskih grupa. Takvi sporni zakoni sigurno ne bi prošli u predviđenom sastavu novog parlamenta.

Studija takođe predviđa da, iako parlament ima ograničenu sposobnost da oblikuje spoljnu politiku bloka, bi izborni rezultat mogao da oblikuje nacionalnu debatu tako da podstakne neke države članice da se bliže pridržavaju spoljnopolitičkih odluka koje bi, na primer, mogle da utiču na finansijsku i vojnu podršku Ukrajini.

Takođe postoji „snažna odgovornost“ proruskih partija koje su zastupljene u sledećem parlamentu, kaže se u izveštaju, a bugarska stranka Preporod je na putu da osvoji tri mesta i uđe u Evropski parlament sledeći put.