Trend premeštanja proizvodnje iz Kine: Dva grada u Srbiji uspela da privuku ulagače koji traže bliža tržišta

Komentari

Autor: Zlatica Radović

28/03/2023

09:40

Trend premeštanja proizvodnje iz Kine: Dva grada u Srbiji uspela da privuku ulagače koji traže bliža tržišta

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Jeftina radna snaga i niski troškovi proizvodnje bili su poslednjih decenija glavni motivi evropskim kompanijama za otvaranje pogona u Kini. Zbog korona krize koja otežava poslovanje u poslednje dve godine, ali i zbog ogromnih troškova u lancima snabdevanja, pojedini veliki giganti polako izmeštaju svoju proizvodnju u druge delove regiona, prvenstveno Jugoistočne Azije, ali i u Evropu. Deo evropskih kompanija približio se svojim potrošačima i selidbom proizvodnje u Srbiju. Stručnjaci kažu da ovo nije trend koji je masovan, ali da interesovanje investitora postoji, kao i da su posebno zainteresovani za dva grada - Kragujevac i Niš.

Evropske kompanije traže alternative Kini iz nekoliko razloga, a pre svega, jer se proizvodnja sve manje isplati - zbog većih troškova za plate radnika i prevoz robe do evropskih potrošača. Trgovina je sve teža, a transport robe, posebno pomorski, od kojeg zavisi svetska trgovina, poskupljuje.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić kaže za Euronews Srbija da su mnoge evropske kompanije imale proizvodnju u Bangladešu, Kini i drugim zemljama, a da sada sele svoje poslovanje u evropske zemlje, među kojima je i Srbija, a u kojima je radna snaga i dalje jeftinija nego u Zapadnoj Evropi, a troškovi transporta su svakako niži.

"Kompanije će se tek povlačiti"

On smatra da će u narednom periodu kompanije tek povlačiti, a kao jedan od razloga navodi restriktivnost u režimu "nultog kovida", ali i to što se Zapad ograđuje od Kine i podiže carine. Sve više kao glavni porblem provejava i to što su lanci snabdevanja dugački i što ima sve više problema u isporuci brojnih proizvoda.

"Oni sada pokušavaju taj reshoring, odnosno trend da vraćaju poslovne operacije sa udaljenih destinacija, gde su investirali. Kod nas se koristi izraz niršoring (nearshoring), zato što smo blizu Evropske unije. Sada se čak pominje i frendšoring (friendshoring), da se investira u prijateljske zemlje. To već ukazuje na neku malu blokovsku podeljenost, a za našu privredu ispada dobra stvar što smo na tom putu", kaže Bjelić.

U prošloj godini, koju su obeležili rat u Ukrajini i energetska energetska kriza Srbija je zabeležila rekordan nivo stranih direktnih investicija. Strane kompanije su uložile više od četiri milijarde evra u fabrike i pogone u našoj zemlji. Delom su tome doprinele i firme koje su preselile deo ili celu proizvodnju iz Kine. Profesor smatra da je veoma povoljan trgovinski režim sa Evropskom unijom jedan od stimulansa zbog kojih smo kao destinacija zanimljivi stranim ulagačima.

"Nemamo carine i imamo sporazum koji nam omogućava da i druga porekla, evropsko, mediteransko, da predstavimo kao srpsko. Ako je proizvod dorađen ovde ili smo sirovinu nabavili van Srbije, to se smatra regionalnim poreklom i može da se izveze na osnovu Konvencije o euromediteranskim pravilima porekla. To je izuzetno bitno, posebno za te globalne lance", napominje profesor.

On kaže da su modne kompanije prve počele da sele proizvodnju iz Kine u Evropu, zbog promena u planovima poslovanja tokom pandemije, koja im je zakomplikovala transport robe. Kombinacija geopolitičkih tenzija i viših troškova gura velike firme da traže alternativna mesta proizvodnje. Prednost Srbije mogli bi biti i relativno niska cena energenata, u odnosu na druge evropske države, dok bi nedostatak radne snage mogao predstavljati značajan izazov u narednom periodu.

Iz Nemačko-srpske Privredne komore su rekli da su rezultati istraživanja koje je prošle godine sprovedeno među nemačkim poslodavcima pokazalo da su oni prepoznali zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao poželjne destinacije za ulaganja zbog niskih troškova rada, poreza i geografske lokacije.

Investitori traže prostor u Nišu i Kragujevcu

Rukovodilac pododeljenja za logističke i industrijske nekretnine za Jadransku regiju u CBRE Božidar Gaćeša je rekao za Euronews Srbija da iz Kine prvo prelazi automobilska industrija i da fabrike iz ovog sektora već otvaraju pogone po Srbiji.

"Najviše je to automobilska industrija i to direktno dolaze proizvođači automobila, ali i proizvođači delova. NJihova proizvodnja je segmentisana, tako da na primer "Mercedes" ne pravi sve svoje delove. Oni raspišu tender i traže ponuđače koji se bave tom uslužnom proizvodnjom i onda izaberu jednog od dobavljača koji će, na primer, da im pravi deo za menjač. Dolaze i kompanije koje prave frižidere, miksere i ostale uređaje", rekao je Gaćeša za Euronews Srbija.

On navodi da kompanije iz automobilske industrije biraju Kragujevac, dok se oni koji proizvode električne uređaje odlučuju za Niš. Razlog je isti - u tim gradovima postoji tradicija proizvodnje vozila, odnosno električnih uređaja, zbog čega fabrike dobijaju i radnu snagu koja je obučena za te poslove.

"U Kragujevcu je samo jedna fabrika otvorila 1.600 radnih mesta i pravi delove za "Mercedes", BMW i druge. Iznajmili su prostor, a jedna kompanija im je gradila još dva pogona od 30.000 i 35.000 kvadrata. U narednom periodu će biti oko 2.500 novih radnih mesta samo u Kragujevcu. Još jedna kompanija je tražila prostor u Jagodini i tamo će biti otvorena jedna dobra i moderna fabrika", naveo je Gaćeša.

On napominje da se investitori iz automobilske industrije radije odlučuju da iznajme objekte, nego da ih kupuju, jer im je to velika početna investicija. Uzimaju ih u zakup na deset godina ili duže.

"Niršoring je koncept da kompanije koje su iostorijski vezivale svoju proizvodnju za Kinu, ali i Indiju, Indoneziju, Pakistan, sada sele proizvodnju u Evropu. One su usled problema sa lancima snabdevanja shvatile da je to sve manje isplativo, trošak brodskog transporta je skočio enormno i troškovi rada su takođe porasli u tim zemljama. Sam lanac snabdevanja i tranposrt je skup, dugo traje i nepredvidiv je. Videli smo šta je bilo kada je brod u Sueckom kanalu kada je maltene paralisao industriju Evrope na mesec dana. Sve to je kompanije navelo na razmišljanje da svoju proizvodnju približe krajnjem korisniku. Tako su kompanije pronašle rešenje u Evropi, a mi smo za njih sada možda i najbolja destinacija", rekao je Gaćeša.

Zašto kompanije sele proizvodnju?

Proizvodnja u Kini se, po računici evropskih kompanija, sve manje isplati. Prema Mudis analitici, prosečna godišnja zarada u ovoj zemlji porasla je sa oko 5.120 evra u 2010. na 13.670 evra u 2020. Kako piše DW, na geopolitičkom frontu, odnosi Kine sa evropskim vladama pogoršali su se 2021. godine kada je EU uvela sankcije Kini zbog njenog tretmana prema Ujgurskoj muslimanskoj manjini u regionu Sinđang. Stalna politika Pekinga "nultog kovida" bacila je globalne lance snabdevanja u haos dok proizvodnja miruje u zaključanim gradovima. Ovo je takođe poljuljalo poverenje kompanija iz EU u Kinu kao pouzdanu proizvodnu lokaciju.

Šangaj je tek nedavno ponovo otvoren nakon meseci intenzivnih karantina, dok su delovi glavnog grada Pekinga takođe zatvoreni mesecima. Sve ovo je uzdrmalo ekonomiju i podignuta su upozorenja da bi Kina ove godine mogla pasti znatno ispod svojih ciljeva rasta BDP-a.

"Čak i pre pandemije, već smo videli da preduzeća, posebno ona u segmentu radno-intenzivne proizvodnje, počinju da se sele iz kontinentalne Kine u druge zemlje sa nižim troškovima u regionu, uključujući i Vijetnam", rekao je za DW Raphael Mok, šef odeljenja za Aziju Rizik zemlje u kompaniji Fitch Solutions.

Evropska privredna komora u Vijetnamu je saopštila da je udeo evropskih kompanija koje su neke od svojih operacija izmestile iz Kine u Vijetnam porastao na 41 odsto u poslednjem kvartalu 2022. godine, sa 13 odsto u trećem kvartalu. Anketa komore u kojoj je učestvovalo više od 200 evropskih kompanija je pokazala da je udeo koji nije prebacio deo svog poslovanja sa druge svetske ekonomije na Vijetnam pao sa 76 odsto na 31 odsto u istom periodu .

Kineske mere protiv virusa primorale su mnoge multinacionalne kompanije, uključujući Apple, da se zaštite od rizika od poremećenih lanaca snabdevanja. Vall Street Journal je nedavno objavio da američki gigant pametnih telefona ubrzava planove za premeštanje nekih proizvodnih linija sa sedištem u Kini u druge zemlje jugoistočne Azije, kao što su Indija i Vijetnam. To bi, kažu analitičari, predstavljalo značajan pomak u takozvanoj dezinfikaciji globalnih lanaca snabdevanja nakon što proizvođači postanu svesni rizika koncentracije proizvodnje u Kini.

Darson Čiu, istraživač Centra za ekonomska predviđanja pri Institutu ekonomskog istraživanja (TIER) u Tajpeju, rekao je Glasu Amerike da su mnoge kompanije, uključujući Apple, videle potencijal u Indiji da se takmiče sa Kinom da bude "sledeća svetska fabrika", dodajući da je cena rada i zemljišta "na jednoj petini nivoa u Kini".

The Vall Street Journal je u decembru objavio da je Apple zatražio od svojih dobavljača da aktivnije planiraju sklapanje svojih proizvoda na drugim mestima u Aziji, posebno u Indiji i Vijetnamu, kako bi smanjili zavisnost od montažera iz Kine.

Većina kompaniaj do pre pandemije nije imala nikakvih problema zbog specifičnog načina proizvodnje u udaljenim zemljama, jer je svetska trgovinska mreža funkcionisala gotovo savršeno. Zapad je dobijao jeftinije proizvode, što je odgovaralo potrošačima, a zemlje u kojima su otvarane fabrike su dobijale su poslove, podizan je standard života, a dobijale su i dodatne prihode od poreza i zakupa nekretnina. U psolednje dve godine to težište se pomera ka drugim zemljama, a stručnjaci smatraju da bi to mogla biti i šansa za Srbiju da privuče nove investicije.