Igre 
Potresi na evropskom bankarskom tržištu: Da li će pozajmica za spas Credit Suisse "ugasiti požar" na berzama
Komentari17/03/2023
-07:10
Finansijsko tržište još nije stiglo da se sabere posle vesti o bankrotu američke Banke silicijumske doline, a evropske berze je dodatno prodrmala vest da je Credit Suisse Group AG zapao u probleme. Ispostavilo se da su oni "teški" 50 milijardi švajcarskih franaka. Toliko će Credit Suisse morati da pozajmi od centralne švajcarske banke da bi "preživeo". To bi trebalo da spasi "posrnulog bankarskog giganta", ali i da spreči da se "požar" sa nelikvidnošću banaka proširi na evropskom tržištu.
Kriza poverenja u ovu banku u jednom trenutku je povukla sa sobom indekse još nekoliko finansijskih institucija. Investitori širom sveta su juče bili u panici, a zbog pritisaka, neke banke su čak obustavile i trgovinu na berzama. Stanje na berzama se danas poprilično stabilizovalo, pa su vrednosti akcija, koje su prethodno potonule i više od 30 odsto, sada počele da se oporavljaju. I akcije Credit Suisse porasle su danas, nakon što je banka objavila da će iskoristiti pozajmicu od centralne banke putem kreditnog fonda, kako bi podigla svoju likvidnost.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde ocenila je danas da situacija u evrozoni trenutno ne ukazuje na to da nas očekuje finansijska kriza nalik na onu iz 2008. godine. Odgovarajući na pitanja novinara nakon objavljivanja odluke o promeni monetarne politike centralne banke, Lagarde je podvukla da je bankarski sektor u evrozoni na zadovoljavajućem nivou po pitanju regulative i likvidnosti.
Regulatori Credit Suisse su uočili finansijske probleme tokom interne kontrole finansijskih izveštaja, a akcije banke su pale odmah nakon što je banka objavila godišnji finansijski izveštaj u kojem je otkrila gubitak od osam milijardi dolara u 2022. godini. Credit Suisse je osma po veličini investiciona banka u svetu, a za "slabosti" u izveštaju okrivila je "neuspeh praćenja i održavanja efikasne promene u proceni rizika kako bi se identifikovali i analizirali rizici od materijalne važnosti".
Akcije švajcarske banke dostigle su rekordno nizak nivo posle izjave najvećeg investitora, predsednika Saudijske nacionalne banke, koji je naveo da ne može banci da pruži veću finansijsku pomoć. Nekada veliki igrač na Volstritu, pogođen je nizom pogrešnih koraka i neusklađenosti u poslednjih nekoliko godina, što je dovelo do narušavanje bankarske reputacije kod klijenata i investitora. Zbog toga je otpušteno nekoliko najvažnijih rukovodilaca banke.
Klijenti su prošle godine iz banke povukli 123 milijarde švajcarskih franaka (133 milijarde dolara), uglavnom u četvrtom kvartalu. Banka je na kraju godine prijavila godišnji neto gubitak od skoro 7,3 milijarde švajcarskih franaka (7,9 milijardi dolara), najveći od globalne finansijske krize 2008. godine.
Đukić: Tržišta brzo reaguju na loše vesti
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić kaže za Euronews Srbija da se u Evropi i SAD trenutno radi procena koliko još ima potencijalno sličnih situacija i koliko ima banaka "koje trpe nerealizovane gubitke usled rasta kamata, a koje su posledica trenutnog pada vrednosti državnih obveznica". On smatra da se kriza iz bankarskog sektora u SAD neće preliti na Evropu, pa samim tim ni na Srbiju i da će spašavanje švajcarske banke doprineti stabilizaciji tržišta.
Povezane vesti
"Kao javnost imamo malo informacija o uzrocima problema, osim da su postojali propusti u internoj kontroli, odnosno internoj reviziji koji su dugo trajali. Globalno imate sistemski važnu banku, ne samo sa aspekta te zemlje, već sa aspekta finansijskog sistema Evrope. Ovde je od posebnog značaja brza reakcija i odluka vlade i njihove centralne banke", smatra Đukić.
On objašnjava da finansijska tržišta i indeksi brzo reaguju na loše vesti i da smo zato gledali pad vrednosti akcija nekih od vodećih banaka u Evropi.
"Poverenje je ključni deo funkcionisanja bankarskog sektora i svaka nervoza i stvaranje nepoverenja obično ima za posledicu brzo povlačenje novca i seljenje kapitala ka bankama za koje se smatra da su sigurnije i manje izložene rizicima", napominje profesor.
profimedia
Đukić je podsetio na dešavanja 2007. godine, kada su Američke federalne rezerve (FED) napravile dogovor da će pomoći bankama koje su bile u problemima nakon bankrota Lehman Brothers. On je napomenuo da je bila slična reakcija, da su tržišta odragovala i da je nepoverenje splaslo, a samim tim su cene akcija tih velikih banaka polako počele da rastu i da se oporavljaju.
"Velika razlika u odnosu na taj period je što su budžeti vlada trpeli i poreski obveznici su finansirali pružanje pomoći. Od tada je puno toga učinjeno da se formiraju posebni fondovi koji se finansiraju naknadama banaka u delu koji se tiču osiguravanja depozita sa jedne strane i fondova koji imaju za svrhu da pomognu bankmama koje imaju trenutne probleme u poslovanju. Ta negativna spirala dešavanja je presečena tako što su formirani fondovi za podršku bankama u slučaju problema", rekao je Đukić.
On je objasnio da je ideja bila se da teret troškova prebaci na akcionare, koji su svesno ušli u investiciju da ostvare neku dobit, ali i spremni da prihvate rizik, odnosno potencijalni gubitak, a ne da to padne na teret poreskih obveznika koji nemaju nikakve veze sa investiranjem u banke, odnosno generalno sa investicijama u hartije do vrednosti.
Tanjug/AP/Seth Wenig
Zakon u Švajcarskoj zahteva od svih banaka da održavaju kapital i zaštitne rezerve likvidnosti koji ispunjavaju ili prevazilaze minimalne zahteve Bazelskih standarda. Pored toga, sistemski važne banke moraju da ispune veće zahteve za kapitalom i likvidnošću. To omogućava da se apsorbuju negativni efekti i ovakvih velikih kriza.
Povezane vesti
Bloomberg je objavio da rukovodstvo banke i zvaničnici švajcarske vlade razmatraju niz opcija, a stavljena je na sto i mogućnost spajanja ove banke sa UBS grupom.
Govoreći na Konferenciji finansijskog sektora u Saudijskoj Arabiji u sredu, predsednik Credit Suisse Group AG Aksel Leman je rekao da bi bilo netačno upoređivati trenutne probleme ove banke sa nedavnim kolapsom banke Silicijumske doline, posebno zato što su banke drugačije regulisane, preneo je Bloomberg.
"Imamo jake stope kapitala, jak bilans stanja. Već smo uzeli lek", rekao je Leman, misleći na opsežan program restrukturiranja najavljen u oktobru.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)