Igre 
Galopirajući rast kamata i računica od koje se vrti u glavi: Pad neće biti strm i brz kao rast, ali kad će do njega doći
Komentari22/02/2023
-21:33
Trenutno se zadužuje samo onaj ko mora, jer su kamatne stope porasle, a time su i krediti poskupeli. Stručnjaci smatraju da ovaj period nije pogodan za uzimanje pozajmica i poručuju građanima da se strpe još nekoliko meseci. Vreme jeftinog novca je iza nas, a ni ekonomisti, ni bankari se ne usuđuju da kažu koliko će trajati trend skupog zaduživanja. Optimistične prognoze su da bi bar rast kamata mogao da uspori polovinom godine, što bi značilo da će i onima koji već otplaćuju rate one bar prestati da rastu.
Profesor na univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže da je nezahvalno davati savete kada je zaduživanje u pitanju, ali da bi možda trebalo odgoditi velike odluke i strpiti se još šest meseci do godinu dana, ukoliko ne postoji nužna potreba za podizanje kredita. Da nismo "udarili u plafon" kada su u pitanju kamate smatra i ekonomista Vladimir Đukanović, dok Vladimir Vasić, predsednik Udruženja banaka Srbije, podseća da su kamatne stope pre 10 ili 15 godina bile daleko veće.
Stručnjaci napominju da su ovakve kamatne stope rezultat inflacije, podizanja baznih kamata, ali i prekomernog štampanja novca u poslednjih 15 godina.
"Pad kamata neće biti strm, kao što je bio njihov galopirajući rast"
Profesor Nikola Stakić kaže da bi tako velike odluke, poput uzimanja stambenih kredita možda trebalo odložiti, ali napominje da se to odnosi na one koji imaju taj luksuz da ne moraju da uzmu kredit.
"Neke projekcije pokazuju da će kamatne stope i dalje nastaviti da rastu i to najverovatnije do trećeg kvartala, a možda i kasnije. Posle tog pika očekujemo pad, ali je problematično što taj pad neće biti tako strm, kao što je bio ovaj galopirajući rast koji smo imali u prethodnih godinu dana", rekao je Stakić za Euronews Srbija.
profimedia
Euribor od kojeg zavisi i visina kamate za stambene kredite je 3,192 odsto, dok je Belibor od kojeg zavisi cena keš kredita u dinarima na 5,5 odsto. Kamatne stope za keš kredite su trenutno od 8,52 do čak 24,56 odsto. Kada bi sada uzeo keš kredit od 200.000 dinara na 24 meseca, uz kamatnu stopu od 14,85 odsto, klijent bi morao da plaća mesečnu ratu od oko 9.560 dinara.
Kada su u pitanju stambeni krediti, kamate idu od 2,89 odsto plus šestomesečni euribor. Za iznos kredita od 120.000 evra i rokom otplate od 30 godina klijent bi sada morao da ima učešće od 30.000 evra, a sa kamatom od oko 6 do 7 odsto, koliko se sada kreću u bankama, rata bi mu bila 725 evra.
Povezane vesti
"Opreznije su i banke i klijenti"
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je podsetio da su stope pre desetak godina bile daleko veće i napomenuo da smo posle tog perioda imali period koji je bio povoljan za uzimanje stambenih kredita, jer je euriobor bio negativan. On je rekao da je cena za lek protiv inflacije poskupljenje novca, a da važi pravilo da kada nečega nema dovoljno - raste mu cena. Vasić smatra i da je odluka o podizanju kredita stvar lične procene svakog klijenta.
"Poslednjih desetak godina smo imali prosečan trend rasta kreditne aktivnosti i zbog rasta privrede od 9 do 10 odsto, a prošle godine je primećeno da je došlo do blagog pada na nivo od 5,5 do 6 odsto. Očekuje se da ova godina bude slična. Ima usporavanja i to je negde i logično s obzirom da imamo restriktivnu monetarnu politiku, takozvanu "politiku stezanja kaiša" i usporavanje ili odricanje od dela tražnje, a usmeravanje ka štednji. Negde je i za očekivati da se to dogodi", smatra Vasić.
profimedia
On je rekao da je ovo trenutak kada se i građani racionalnije ponašaju i da sada neće uzeti stan od 100 kvadrata ako im je dovoljan od 70, a da se s druge strane i banke malo više gledaju kome daju kredite i na koji iznos.
"Inflacija je porez na sirotinju i oni će je najviše osetiti"
Ekonomista Vladimir Đukanović smatra da nismo "udarili u plafon", već da smo možda čak i na početku podizanja kamata. On je podsetio da smo poslednji put sedamdesetih godina imali tu situaciju, kada je rat u Izraelu napravio velike poremećaje na geopolitičkom nivou i dodao da je tada inflacija trajala deset godina, a da je sada pitanje da li ćemo globalno uspeti brže da se izvučemo.
Đukanović smatra da centralne banke ne reaguju dovoljno brzo i ukazuje da se teške situacije ne rešavaju laganim metodama.
"Vidim problem u političkim i ekonomskim liderima u svetu. Oni ne bi smeli da se povlače pred inflacijom i da dižu kamate na 5 odsto, ako je inflacija 8 odsto. Moraš da je poklopiš, što znači da staviš referentnu kamatnu stopu iznad 8 posto. Moraš da ohladiš ekonomiju, nezaposlenost mora da skoči. Inflaciju stvaraju ljudi koji "jure" neke proizvode. Dok imamo poslove stvara se veliki pritisak, a otpuštanje je jedini ekonomski način koji postoji", tvrdi Đukanović.
On smatra da granica referentne kamatne stope nije inflacija, već da ona mora da bude iznad granice inflacije.
profimedia
Povezane vesti
"Amerika je u tom periodu krize imala inflaciju od 22 odsto. U toj situaciji niko se ne zadužuje, svi projekti postaju nerentabilni, firme hlade svoju aktivnost, imate višak zaposlenih, taj određen marginalni deo mora da izgubi posao da bi se cene "ohladile". Postoji izraz da je inflacija porez na sirotinju, zato što će najsiromašniji slojevi najviše patiti. Ljudima koji imaju najmanje novca će hrana i energenti biti jako skupi i neće moći da sastave kraj sa krajem. Sa druge strane, ako krenemo u otpuštanje radnika i rešavanje tog problema, opet je to taj sloj koji prvi dobija otkaze. Na žalost, to je situacija koju ne možemo drugačije da rešimo", kaže Vladimir Đukanović.
NBS je 11. put digla referentnu kamatnu stopu na 5,50 procenata, ali profesor Nikola Stakić smatra da to neće biti kraj. On napominje da imamo tendenciju da zaboravljemo neke stvari iz prošlosti i da je referentna kamata pre osam ili devet godina bila 12 odsto, kao i da je pre 15 godina dostizala nivo od čak 17 odsto.
"Generatori krize nisu isti iz 2008. i sad. Euribor je 3,5 odsto ,a bio je i 5,5 procenata. Prostor za poskupljenje novca i dalje postoji", navodi Stakić.
Povezane vesti
"Uvek je pravo vreme za prvi stan"
Ekonomista Vladimir Đukanović kaže da mladima koji kupuju prvi stan savetuje da je uvek pravo vreme, bez obzira da li je kriza, jer sve studije pokazuju da kroz otplatu te nekretnine 97 odsto ljudi globalno gledano prođe dobro.
"Kupuješ prvi stan, kojem je alternativa da živiš kao podstanar, a na rentu je kamata 100 odsto, taj novac platiš i njega više nikada nema", kaže Đukanović.
Profesor Stakić kaže da bi trebalo raditi na finansijskoj pismenosti građana i na upravljanju ličnim finansijama i dodaje da u periodu dok je novac bio bukvalno besplatan, kada su kamatne stope bile negativne, ljudi nisu bili dovoljno oprezni, već su se i oni kojima je bio dovoljan stan od 60 kvadrata zaduživali više nego što bi trebalo i kupovali i po 100 kvadrata, jer su pomislili da će takva situacija večno da traje.
"Sada imamo obrnutu situaciju gde moramo shodno potrebama da vidimo koliko je naš ukupan lični dug. Postoji neko nepisano pravilo da se zadužujete i da vam ostaje taj bafer od 10 ili 15 posto upravo za ova nenadana vremena koja sada živimo. Dakle, ne idete do maksimuma, pa da onda pokušavate da iznađete načine i da kukate zašto su kamatne stope tolike", ukazuje profesor Stakić.
profimedia
Vasić poručuje da je važno da je važno da se osoba koja uzima pozajmicu "oseća komotno", a ne da se "napreže" izvan svojih mogućnosti.
"Nije suština da neko ko ima platu od 1.000 evra, 500 evra daje za stan", kaže Vasić.
On napominje da teorijski psotoji mogućnost da će se povećati broj klijenata koji neće moći da plaćaju kredite, ali da za sada banke nemaju te pokazatelje. Stopa nenaplativih kredita je oko 3 odsto, a pritom je 2,6 za stanovništvo i 3,2 za privredu.
"Produžetak roka otplate u proseku košta 6.000 evra"
Kada su u pitanju olakšice koje je Narodna banka u dogovoru sa finansijskim institucijama na domaćem tržištu omogućila dužnicima da mogu da smanje mesečnu ratu tako što će produžiti rok otplate kredita, Vasić kaže da ta inicijativa može da dođe i od strane klijenta i banke. On ukazuje da to nije refinansiranje kredita, već produženje roka važenja kredita, a u totalu to znači da će kredit biti skuplji, jer koristite dodatno novac tri ili pet godina duže.
"Banke su depozitno-kreditne institucije. Taj novac je nečiji, na njega se plaća kamata i banke taj novac uzmu i dalju onome kome je potrebno, tako da i taj period produžetka od tri ili pet gdoina mora nekome da se plati.", objašnjava generalni sekretar Udruženja banaka.
Profesor Stakić ukazuje da bi građani trebalo dobro da razmisle da li da produže period otplate.
"Prosečan kredit je 34.000 evra, a ako se produži sa 10 na 5 godina smanjićete anuitet približno 100 evra mesečno što je dobra informacija, ali je ono što nije dobra vest za dužnike to da će platiti 6.000 evra više kada ukalkulišu taj produžetak od pet godina. Treba pametno upravljati ličnim finansijama, sagledati celokupnu sliku i videti da li vam treba takva vrsta olakšanja", napominje profesor.
Komentari (0)