Vrednost dolara prema jenu najveća u poslednjih 20 godina

Vrednost dolara porasla je danas na dvadesetogodišnji maksimum prema jenu nakon odluke Banke Japana (BOJ) da nastavi sa vođenjem "ultra labave" monetarne politike i da podrži ekonomiju neograničenom kupovinom državnih obveznica po izuzetno niskoj stopi prinosa.

Postojale su određene tržišne spekulacije da bi BOJ mogao malo da ustukne od svog masivnog programa podsticaja imajući u vidu rastuću inflaciju i da su druge velike centralne banke počele sa pooštavanjem monetarne politike, ali to se nije desilo.

Odluka japanske centralne banke dovela je do uzleta američke valute za 1,3 odsto na 129,70 jena, na nivo koji nije viđen još od 2002. godine, i preti da premaši psihološku granicu od 130 jena za dolar, izveštava Rojters. Na ovom nivou, dolar beleži u aprilu mesečni rast od 6,6 odsto, što je njegov najbolji mesečni rezultat od kraja 2016.

Dok BOJ drži prinose na dužničke hartije blizu nule, tržišta se klade da će američke Federalne rezerve (FED) podići ključnu kamatu za po 50 baznih poena u maju, junu i julu, čime će na kraju godine ona dostići nivo od tri odsto.

Prinosi porasli za gotovo tri odsto

Prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice su se samo ovog meseca popeli za 48 baznih poena na 2,83 odsto, produbljujući jaz između japanskih i američkih dužničkih hartija.

To je zauzvrat podstaklo rast dolarskog indeksa na petogodišnji maksimum od 103,470 poena, a ukoliko se nastavi njegov uzlazni trend iznad 103,82 poena, dolar bi prema korpi rivala dostigao nivoe koji nisu zabeleženi od kraja 2002.

Evro je, s druge strane, pao na petogodišnji minimum od 1,0510 dolara, pri čemu na mesečnom nivou beleži gubitak od pet odsto, što je njegov najveći pad od početka 2015. godine.

Ukoliko jedinstvena valuta evrozone nastavi da tone do najniže vrednosti iz 2017. godine od 1,0344 dolara, taj pad će samo doprineti evropskim ekonomskim problemima, jer će pogurati naviše cene energenata u dolarima, pri čemu cene prirodnog gasa već skaču zbog odluke Rusije da prekine snabdevanje Poljske i Bugarske gasom.

"Izgleda da je ovo prvi čin energetskog rata. Sada je pitanje da li će se (rusko) ograničenje proširiti i na druge velike uvoznike, čime bi evropska odlučnosti da podrži Ukrajinu u uslovima visokih cena energenata i rastućim rizika od recesije, vrlo brzo mogla da bude stavljena na ogromnu probu", upozorila je Helima Kroft, šefica globalnog istraživanja robnih tržišta u kompaniji RBC Kepital Markets.

Ovi rizici bi takođe mogli da dovedu do oklevanja Evropske centralne banke da agresivnije pristupi monetarnom pooštravanju, i da nastavi da u tom smislu daleko kaska za FED-om. Tržišta trenutno procenjuju da će referentne kamatne stope ECB možda dostići 0,5 odsto do Božića, dodaje britanska agencija.