Igre 
Globalna kriza lebdi nad srpskim IT tržištem: Posle buma u zapošljavanju da li se pokazuju prvi znaci posustajanja
Komentari17/06/2023
-08:10
Opasnost od prelivanja globalne krize u IT sektoru već neko vreme lebdi iznad srpskog tržišta. Da li je kriza već počela da nagriza domaći IT sektor pokazaće se u narednim mesecima. Iako poslednjih meseci ima informacija o otpuštanjima u pojedinim firmama, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je od početka ove godine broj zaposlenih u IKT sektoru zapravo povećan za 3.435.
Poslednja vest o otpuštanju stigla je iz kompanije HTEC koja je broj radnika smanjila za 200. Direktorka komunijacija HTEC-a Katarina Urošević rekla je za Blumberg Adriju da je kompanija na ovaj potez bila primorana zbog reorganizacija i dodala da otpušteni predstavljaju oko sedam odsto ukupnog ljudstva firme. Urošević je navela da je situacija na globalnom IT tržištu izuzetno izazovna, što pokazuje veliki broj otkaza u vodećim svetskim tehnološkim kompanijama.
"Nažalost, efekti krize prelili su se i na regionalno tržište", rekla je ona.
Kako je objasnila, kompanija HTEC Group uvela je još početkom godine niz mera u pravcu racionalizacije troškova i jačanja timova koji rade na razvoju novih poslovnih prilika, u cilju očuvanja zdravog biznisa i daljeg rasta.
Slična situacija dogodila se sa kompanijom "Quantox Technology", koja je otpustila 177 osoba, a njen osnivač javno je o tome govorio prošlog meseca kada je onima koji su ostali bez posla, pokušao da nađe zaposlenje u drugim firmama. Njegova kompanija bila je u punoj ekspanziji, i otvorila je poslovanje u još šest zemalja pored Srbije, od kojih i u Nemačkoj i Rumuniji. Međutim, našla se u situaciji da usled šireg pada koji je zahvatio kripto-industriju od prošle godine, ostane bez dva klijenta koja su u tom sektoru bankrotirala, a koji su im zapravo bili najveći klijenti.
Tri faktora utiču na prezaposlenost
Marko Vučetić sa sajta Hello World smatra da ovakva javna istupanja zvaničnika IT kompanija potvđuju da je globalna kriza zaista prisutna.
"Prvi put vidimo da kompanije javno prikazuju određene promene u svojim sistemima. HTEC je javno izašao sa informacijom o otpuštanju, a javno se oglasio i direktor Quantox-a koji je takođe otpustio jedan broj programera. Prvi put se suočavamo sa zvaničnim informacijama o otkazima u IT industriji, mada smo prateći društvene mreže i druge kanale mogli da vidimo da se nešto dešava", ističe Vučetić za Euronews Srbija.
profimedia
Povezane vesti
Sve to ukazuje na krizu na globalnom nivou, dodaje on, napominjući da je samo početkom ove godine više od 100.000 otkaza "podeljeno" u IT sektoru, što je za to tržište neverovatna brojka. Ipak, Vučetić ističe da se mora obratiti pažnja na nekoliko stvari koje su doprinele velikom broju zaposlenih u tim kompanijama.
"Moramo da budemo svesni da su u periodu posle korone IT kompanije zapošljavale munjevitom brzinom - mi smo pratili broj oglasa za posao u IT sektoru, i rasli su 40-50 odsto godišnje, što nije bilo održivo na duge staze", kaže on.
Kao drugi važan faktor, Vučetić ističe sukob Rusije i Ukrajine gde su velike kompanije selile svoja poslovanja na druge teritorije.
"Treći aspekt je momenat automatizacije i optimizacije procesa u okviru IT kompanija, gde se u nekima sada sve više primenjuje veštačka inteligencija. Sigurno da u tom procesu ima udela i te veštačke inteligencije, gde je ona pomogla da se neki procesi ubrzaju", dodaje Vučetić.
Sa "benča" na biro za zapošljavanje
Prema rečima direktorke komunikacija HTEC-a, reorganizovane su poslovne jedinice i optimizovan broj inženjera koji izvesno vreme nisu bili angažovani na projektima, i čije znanje i veštine nisu odgovarajući za oblasti rasta koje se očekuju u narednom periodu.
"Sve to je bio neophodan odgovor na nepovoljne makroekonomske prilike, kako bi se postigla veća agilnost i stavio fokus na ključne oblasti rasta koje kompanija vidi u narednom periodu", rekla je Urošević.
Vučetić objašnjava da postoje dve vrsta kompanija na IT tržištu, i da od same strukture i načina poslovanja zavisi kako će proći kroz krizu.
Povezane vesti
Sa jedne strane su, kaže, kompanije koje imaju svoje proizvode, i one lakše prolaze, dok su sa druge strane autsorsing firme, tk. firme koje pružaju IT servise - preuzimaju od drugih kompanija (uglavnom stranih) projekte na kojima potom rade njihovi zaposleni, a HTEC je samo jedna od njih.
"Kada je nastupila kriza, očekivano je bilo da broj projekata koji će naše autsors kompanije 'loviti', padne. U tom trenutku su imale određeni broj ljudi koje su stalno prebacivali s projekta na projekat. Čim se jedan završi oni traže drugi, pa se na osnovu toga delegiraju ljudi. Broj projekata je otpao, i veliki broj zaposlenih su bili na 'benču', što znači da je određeni broj njih u sistemama, pa imaju primanja, a nemaju posla", objašnjava Vučetić.
Unsplash
"Kriza je prvi put dala obrise sredinom prošle godine, pa su kompanije već tada krenule da planiraju projekte, i predvidele su da će veći broj ljudi biti "na benču" što se i desilo krajem 2022. Ova kriza se prelila i na 2023, što znači da su kompanije plaćale zaposlene koji zapravo nisu radili na projektima", dodaje on.
Povezane vesti
Upravo o ovoj grupi zaposlenih je govorila i Urošević, s obzirom na to da je spomenula da je "optimizovan broj inženjera koji izvesno vreme nisu bili angažovani na projektima".
Da li nas čeka period stabilizacije?
Situaciju sa velikim brojem ljudi koji čekaju da se uposle, ističe Vučetić, kompanije dugoročno nisu mogle da izdrže, i kada su videle da se broj projekata na tržištu ne povećava, shvatile su da moraju otpuste radnike, ili će imati ozbiljne finansijske probleme i trošak.
Za one koji se pitaju kako to odjednom nema projekata a bilo ih je toliko, odgovor je prilično jednostavan: u vreme korone dogodio se pravi "bum" projekata - pokušalo se sa digitalizacijom svega što je iole zaličilo da može da se digitalizuje, i otud su velike kompanije zaposlile veliki broj ljudi.
Odgovarajući na pitanje da li mu izgleda da je moguće da se kriza produbi u budućnosti kada je u pitanju srpsko tržište, Vučetić kaže da ne bi voelo da dođe do toga.
"Ovo bi mogao da bude period stabilizacije. Možemo očekivati da će se tržište oporaviti za nijansu, ali je teže očekivati da će biti rasta kao u prethodnim godinama. Ne bih voleo da tržište krene sa kopiranjem u odnosu na svetsko, jer bez obzira na ove prve informacije i dalje taj broj otkaza nije na ultra visokom nivou", istakao je.
ukazao je na to da manje kompanije sada mogu imati priliku da za sebe prigrabe kvalitetne stručnjake.
"Manje kompanije su upravo imale problema sa zapošljavanjem, pa može biti prilika da dođu do kvalitetnih zaposlenih prvi put posle dužeg perioda. Mali nisu mogli da se takmiče sa velikima ni u benefitima, ni u platama, pa je ovo idealna prilika da dođu do kavlitetnih kadrova", zaključio je Vučetić.
Brnabić: Očekujemo rekordan izvoz
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je samo u prvom kvartalu ove godine izvoz usluga Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) iznosio 786 miliona evra, što je rast od 44 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a da se očekuje rekordan godišnji izvoz od četiri milijarde evra. Brnabić je naglasila i da je samo od početka ove godine za čak 3.435 povećan broj zaposlenih u IKT sektoru.
Ona je u Vladi Srbije, na potpisivanju ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za obezbeđivanje sredstava za naučnu infrastrukturu, istakla da se prethodnih dana u javnosti "pojavilo mnogo informacija i poluinformacija koje se odnose na stanje u IT industriji u Srbiji, ali da one nisu istinite".
Tanjug/Sava Radovanović
Brnabić je rekla da se u svetu dešava izvesno usporavanje u IT sektoru, ali da se to ne preliva na Srbiju.
"Informacije koje ste mogli da pročitate u nekim medijima o značajnom usporavanju IKT sektora u Srbiji nisu istinite. Izvesno usporavanje u svetu se dešava, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Da, postoje neke kompanije koje smanjuju broj zaposlenih, ali je mnogo veći broj firmi koje tek otvaraju centre u Srbiji, kao i naših kompanija koje rastu ili novih domaćih kompanija koje nastaju. Mi i dalje u 2023. godini vidimo značajno uvećanje broja zaposlenih u IKT sektoru", rekla je premijerka.
Ona je navela da je samo od početka ove godine broj zaposlenih u IKT sektoru povećan za čak 3.435, a da je u prvom kvartalu ove godine izvoz IKT usluga bio 44 odsto veći u odnosu na prvi kvartal 2022. godine. Dodala je da se ove godine očekuje izvoz od četiri milijarde evra, kao i da je ukupan broj zaposlenih u sektoru IKT usluga u Srbiji veći od 100 hiljada.
Širi pogled - kako ekonomska kriza utiče na kompanije u Srbiji
Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative "Digitalna Srbija" ističe da je za to da li će neka IT kompanija biti u problemu važan sektor u kom obavlja delatnost. Navodi da je važno napraviti razliku između nekoliko nivoa ulaganja u startapove, jer od toga zavisi i sam stadijum razvoja kompanije. Tako se, kaže, razlikuje nekoliko rundi: "sid", odnosno ulaganje u fazi inicijalnog razvoja, zatim serija A i serija B, pri čemu svaka sledeća nosi veću sumu ulaganja.
"Naš startap ekosistem dominantno pada u 'sid' rundu, nemamo kompanije koje traže po 10-20 miliona. Svuda u svetu u zadnjih godinu i po dana, kada je bilo očigledno da inflacija raste, oni koji traže te desetine miliona, ne mogu da ih dobiju, jer je dizanje referentne kamatne stope učinilo da sigurnija ulaganju postanu isplativija u odnosu na ova visokorizična", istakao je Bjelotomić.
Dodaje da u Srbiji dobar deo kompanija koje pružaju IT servise radi za američke startapove koji su podizali seriju B i više od toga, ali koji sada imaju problem. Sve to učtiče upravo na taj segment IT industrije, koja dosta radi sa tim američkim startapovima.
Unsplash
"Naravno da su oni osetili to, dok neke druge kompanije, koje imaju težišta u Evropi ili Zapadnoj Evropi, nisu pogođene tim problemom", kaže Bjelotomić.
Međutim, ističe Bjelotomić, one tendencije koje ne utiču pozitivno na kopmanije koje pružaju IT servise, nemaju negativan uticaj i na startapove u Srbiji, jer su naši startapovi u ranim fazama gde inače investitori žele da diverzifikuju rizik.
"Imamo jako malo kandidata za seriju B, neke kandidate za seriju A, ali dominantno nam je tržište u inicijalnim ulaganjima ('sid runda'). Startapovi su prošle godine napravili oko 2.000 radnih mesta, a ove godine prema nekim našim ispitivanjima i 3.000".
Suština je u tome, dakle, da se aktuelna kriza najviše odnosi na kompanije koje pružaju IT servise, koje su radile sa američkim partnerima, a ti partneri su sada u krizi zbog nemogućnosti dizanja novca u seriji B ulaganja.
Gde se preliva tržište rada sa IT servisa?
Prema podacima iz 2022, Srbija je bila u samom vrhu zemalja po povećanju broja zaposlenih u IT sektoru, s obzirom na to da je u 2021. godini imala gotovo 100.000 programera više. Nasuprot tome, veliki broj evropskih zemalja beležio je drastičan odliv zaposlenih u ovoj industriji.
S obzirom na to da je sada jedan broj ljudi dobio otkaz u IT sektoru i u Srbiji, sasvim je moguće da će se neki od njih naći u problemima kada je u pitanju ponovno zapošljavanje.
"Ljudi koji sada treba da uđu na tržište, pitanje je koliko će lako ući. Dodatno je ugrožena i grupa koja je u poslednjih godinu dana dobila otkaz, a tek je počela. Kada neko ko ima godinu dana iskustva krene da traži da posao, novi poslodavac ne može da mu da početnu platu, a opet nije ni mogao da stekne neko posebno iskustvo. Takvi ljudi se teško vraćaju na tržište rada u IT industriji", ističe Bjelotomić.
Kako kaže, godinama se priča o autsorsing kompanijama koji su sada u problemu, ali od tih IT servisa se tržište radne snage preliva ka nekim tradicionalnijim granama koje su sada sve više digitalizovane. Kao neke od tih sektora, Bjelotomić navodi automoto industriju, kao i banke koje moraju da hvataju priključak sa "fintekom", odnosno tehnologijama koje se fokusiraju na finansiju.
"Bio je tu odliv, oni nisu mogli da se takmiče. Kompanije koje pružaju IT servise uglavnom rade za strana tržišta i imaju plate koje su više. Pomerila se priča, super je bilo raditi za te kompanije, ali bi trebalo sada tražiti druge kompanije gde može da se dobije iskustvo", zaključuje Bjelotomić.
Komentari (0)