Igre 
Posledice dogovora OPEK+ o smanjenju proizvodnje nafte: Šta će biti sa cenama goriva u Srbiji
Komentari10/06/2023
-17:50
Cene sirove nafte na svetskom tržištu bile su mesecima unazad u padu. Polovinom avgusta prošle godine dostigle su najniži nivo od početka rata u Ukrajini. U martu ove godine cena sirove nafte na svetskom tržištu se strmoglavila kada su stigle vesti o potresima na bankarskom tržištu Sjedinjenih Američkih Država. Tako je bilo tako sve do nedavnog dogovora na sastanaku zemalja OPEK+ (Organizacija zemalja izvoznica nafte i saveznika) o dodatnom smanjenju proizvodnje nafte. Nakon odluke Saudijske Arabije da od jula dodatno smanji proizvodnju nafte za još milion barela dnevno, cena sirove nafte skočila za 4,6 odsto, na skoro 75 dolara za barel.
Zbog toga što je cena sirove nafte na svetskom tržištu bila dugo niža, nametnulo se pitanje da li je moguće da pojeftini gorivo u Srbiji. Stručnjaci kažu da je odluka Saudijske Arabije odmah stabilizovala tržišta nafte, da sirova nafta koja je sada poskupela ne bi trebalo dalje ni da posebno "skače" niti da posebno pojeftini, ali da bez obzira na to, cenu goriva u Srbiji diktiraju neke druge stvari, poput akcizne politike i cena derivata u našem regionu.
Energetičar Miloš Zdravković kaže za Euronews Srbija da je Saudijska Arabija rešila da smanji proizvodnju za milion barela dnevno, da je to odmah stabilizovalo tržišta nafte, i kao posledicu imalo je i povećanje cene nafte.
"Ako zemlje proizvođači nastave na ovaj način da sarađuju, to će svakako imati za implikaciju da cena nafte nikada neće pasti ispod 70 dolara za barel" rekao je Zdravković.
Prema njegovim rečima, zemlje okupljene u Opeku i Opeku + imaju interesa da imaju stabilne isporuke, stabilnu proizvodnju i stabilne i predvidive cene da bi mogli da investiraju u svoj biznis.
"Ova dešavanja, mešetranje na berzi, političke odluke koje direktno utiču na dešavanja na svetskom energetskom tržištu i svim ostalim su uslovila da države koje su uvek bile oprečne i politički i ekonomski, svakako počnu da sarađuju", naveo je Zdravković.
"Cene goriva zavise od politike oporezivanja"
Na pitanje kako sva ta kretnja na svetskom tržištu mogu da utiču na Srbiju i na cene goriva budući da je Vlada Srbije do kraja juna produžila Uredbu o ograničenju cena goriva, Zdravković je naveo da na finalnu cenu koju plaćaju kupci utiču realne cene proizvođača, ali utiču i domicijalna akcizna politika.
Povezane vesti
"Što se tiče cene na Balkanu generalno, u Srbiji su najveći troškovi, odnosno najviše utiče akcizna politika jer su akcize i porezi izuzetno visoki", rekao je Zdravković.
Tanjug/AP/David Zalubowski
Upitan koje bi onda rešenje bilo za ujednačene cene na duži period s obzirom na to da dolazi leto i sezona putovanja, Zdravković je rekao da bi država morala da smanji akcize na naftu i derivate nafte, a da to otvara opet druga pitanja, među kojima je i da li je država dovoljno jaka da to može da uradi.
"Videli smo kako je varirala cena na svetskom tržištu, kada je skakala, i domaće cene su skakale, kad je ona padala, cene nisu padale. Finalna cena svuda u svetu pa i kod nas se određuje prvo, na osnovu tržišta, a pod dva je ta objektivna cena, odnosno akcizna politika koja utiče", kaže Zdravković.
Da li je moguće pojeftinjenje goriva?
Eventualno pojeftinjenje se, smatra Zdravković, ne može očekivati jer nafta neće pojeftiniti na svetskim tržištima, ni severnoamerička VTI nafta, niti nafta tipa Brent na tržištima u Evropi.
"Severnoamerička nafta je bila dolar, dolar i po jeftinija nego nafta na evropskom kontinentu, a sad je ta razlika blizu 4 dolara, jednostavno energetska kriza je uticala. Danas je cena VTI nafte 70 dolara za barel, a cena tipa Brent u Evropi je 74,8 dolara. Sva ova kretanja naročito će pogoditi pre svega Evropu, pa onda i ostale zemlje koje nisu proizvođači, najmanje će pogoditi severnoameričko tržište", rekao je Zdravković i naveo da se može očekivati poskupljenje i nafte i gasa.
Upitan o uticaju svetskog tržišta na Srbiju i uticaju na cenu goriva, vlasnik jedne od naftni kompanija Nebojša Atanacković rekao je da se u principu cene derivata razlikuju i u Srbiji i u našem okruženju i Evropi.
Tanjug/Rade Prelić
Povezane vesti
"Teško je reći, uglavnom recimo te cene derivata imaju krajni limit, vuku svoju cenu i posledice od cene sirove nafte. Medjutim, nije to baš uvek slučaj, ne dešava se momentalno, kada se promeni berzanska cena sirove nafte ne odrazi se tog momenta i na cene derivata. S tim što je očigledno da je ona neočekivano bila niska. Cena sirove nafte je često pod uticajem geoplitičkih zbivanja, odnosa SAD prema Kini, u ovom slučaju Rusija i Ukrajina čini da dobar deo te ruske sirove nafte ide nekim drugim tokovima nego što je to bilo do sada. Treba reći da je Rusija, pored Saudijske Arabije, najveći pojedinačni proizvođač sirove nafte, njen budžet u velikoj meri zavisi od toga kako se kreće ta cena. Činjenica je da sada proizvođači sirove nafte, s obzirom na pad svetske tražnje, žele da očuvaju cenu na nekom nivou, da jednostavno svoju robu ne prodaju suviše jeftino", rekao je Atanacković.
Atanacković kaže da cena goriva zavisi od politike oporezivanja, da sve države imaju veliku stavku i pretežnu vezanost cene derivata sa cenom sirove nafte.
Prema njegovim rečima, politika koju Srbija ima već 10 ili 15 godina je da na isti način ima akcizu i oporezuje benzin kao i dizel.
"Mi spadamo u one zemlje gde je praktično iz tog razlog benzin skuplji od dizela. Najveći broj zemalja ima obrnutu situaciju, imaju dizel skuplji ali kod nas je drugačije, jer treba reći da su cene derivata koje se plasiraju na benzinskim pumpama u litrima ali sama trgovina i sama proizvodnja se odvija u tonama, kilogramamima, ima manje litara dizela u toni goriva, a benzina ima mnogo više, a oporezuje se isto. Onda ispada da je kod nas ta cena za benzin niža nego što je to za dizel. To je više poreska politika. Ako gledamo u evrima, Severna Makedonija i BiH su na nivou 1,30 evra cene za benzin, a dizel 1,20 evra iz razloga što mnoge vlade vode politiku da ono što je za privredu interesantno, i za sam transport, jeste interesantna cena dizela", rekao je Atanacković.
Urednik ekonomske rubrike u redakciji "Večernjih novosti" Dušan Stojaković ocenio je da nije za očekivati da gorivo kod nas pojeftini, bar ne značajnije, već da i u narednom periodu cene ostanu na sadašnjem nivou.
"Prvo nije realno da dođe do dramatičnog pojeftinjenja a sa druge strane cene goriva na našim pumpama ne zavisi toliko od cena sirove nafte već više od cena derivata u našem regionu a oni su oko proseka. Takođe, moramo da znamo i da cene na našim pumpama nisu tržišne, nego su već godinu dana pod kontrolom države i napravljen je balans kako one ne bi mnogo odskakale od onoga što je prhvatljivo našem životnom standardu", rekao je on za Tanjug.
Komentarišući dogovoreno smanjenje proizvodnje nafte od strane OPEK-a plus i njegov mogući uticaj na kretanja na tržištu, Stojaković je naveo da je i sama najava sastnaka članica OPEK-a plus dovela do poskupljenja tipa nafte "brenta" sa 73 dolara za barel na 77, gde se i zadržala.
"Što se daljeg kretanja cene tiče, mislim da će one ostati na istom nivou jer to što su članice OPEK-a napravile jeste da smanjenjem proizvodnje održe povoljnu cenu za njih kako troškovi eksploatacije ne bi bili ugroženi. To odgovara svim članicama koje vade naftu, osim Rusije koja je pod sankcijama i ne može na svetskom tržištu da prodaje naftu iznad 60 dolara po barelu, tako da se očekuje da će biti zadržan sadašnji nivo cena i da neće biti drastičnih skokova", rekao je sagovornik Tanjuga.
Istakao je međutim i da se ono čemu smo se svi nadali, a to je da bi moglo da dođe do pojeftinjenja nafte, neće desiti u naredne dve godine.
Šta je dogovoreno na sastanku OPEK+
Na sastanku ministar zemalja Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) pre nekoliko dana u Beču radi dogovora o dodatnom smanjenju proizvodnje nafte, Saudijska Arabija je pristala na smanjenje proizvodnje za dodatnih milion barela dnevno posle višečasovne rasprave. Kako navodi Blumberg, saudijski potez je najznačajniji deo dogovora, koji takođe uključuje i sporazum kojim će se produžiti dobrovoljna smanjenja i tokom 2024. godine.
Na sastanaku zemalja OPEK+ (Organizacija zemalja izvoznica nafte i saveznika) dogovoreno je da će ova organizacija umesto dosadašnjih 41,856 miliona barela dnevno počev od sledeće godine smanjiti proizvodnju za skoro 1,4 miliona barela na dnevom nivou. OPEK+, na čelu sa Rusijom, prozvodi oko 40 odsto svetske sirove nafte, što znači da političke odluke te organizacije mogu imati veliki uticaj na cene nafte.
Nakon odluke Saudijske Arabije da od jula dodatno smanji proizvodnju nafte za još milion barela dnevno, cena sirove nafte skočila je za 4,6 odsto, na skoro 75 dolara za barel. Rijad je ovaj potez nazvao "saudijska bombona", a na osnovu njega će Saudijska Arabija od jula proizvoditi devet miliona barela nafte dnevno, što je blizu procenjenog obima ruske proizvodnje u julu, prenose RIA Novosti.
Zdravković ističe da je prvi odgovor na ispumpanjavanje nafte iz Američkih federalnih rezervi, strateških rezervi, bio prvi dogovor o smanjenju proizvodnje nafte.
"Onda su jednostavno počele u formatu Opek plus i Opek plus plus, gde su i američke i anglosaksonske kompanije sarađivale, stabilizovale tržište u periodu pred kovid i post kovid pandemije. Sada imamo slučaj da je bukvalno uticajem na berzi, odnosno dešavanjem za koja se ne može reći da su realne potrebe, jednostavno putem raznih sankcija, ograničenja koja su uvedena pema Rusiji, ranije koje su uvedene prema Venecueli i Iranu, velikim proizvođačima nafte, dovele su do toga da je svetsko tržište nafte veoma nepouzdano i gde proces snabdevanje nije onakav kakav bi trebalo da bude. Razvijeni deo sveta - EU, SAD i Japan, zbog ekonomske moći su rešili svoje snabdevanje, ali što se tiče cele planete, to je i te kako na veoma klimavim nogama", rekao je on.
To je, dodao je, uslovilo da zemlje proizvođači, kojima su potrebna i stabilna i predvidiva tržišta i cene, počele da ograničavaju isporuke nafte, odnosno proizvodnju.
"Saudijska Arabija je uz SAD i Rusiju, najveći svetski proizvođač ali kao zemlja koja ima najveći profit, jer nije ista cena proizvodnje nafte iz saudijskog peska gde vi vadite naftu na dubini od pedesetak metara u poređenju sa proizvodnjom nafte iz leda u Sibiru ili prozvodnjom nafte iz dubina Meksičkog zaliva", rekao je Zdravković.
Atanacković je naveo da je dogovor OPEK+ da se dalje smanji količina proizvedene sirove nafte, a kada nečega ima manje, onda cena po logici stvari raste.
"To je jedan normalno očekivani potez proizvođača. Prošle nedelje kada je Saudijska Arabija prvi put pomenula mogućnost da dalje smanji proizvodnju, odmah je cena već krenula gore, tako da se treba nadati da ce u ovoj nedelji, a sigurno u julu da pređe 80 dolara po barelu, što bi na neki način bila normalna cena od 80 do 90, preko toga je već ona suviše ozbiljna za svetsku privredu ali je to nešto na šta smo već navikli", rekao je Atanacković.
Komentari (0)