Bajden postigao dogovor sa republikancima o granici zaduživanja: Politička igra koja je svet držala u neizvesnosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Ljiljana Gradinac

30/05/2023

07:01

Bajden postigao dogovor sa republikancima o granici zaduživanja: Politička igra koja je svet držala u neizvesnosti - Copyright Tanjug/AP/Patrick Semansky

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik SAD Džozef Bajden postigao je u nedelju uveče dogovor sa predsedavajućim Predstavničkog doma američkog Kongresa, republikancem Kevinom Makartijem o ukidanju gornje granice javnog zaduživanja od 31,4 triliona dolara do 1. januara 2025. godine. Sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da su ovi pregovori čista politička igra koja nema mnogo veze sa sposobnošću Amerike da plati svoje dugove ali navode da bi izostanak dogovora imao ogromne posledice prvenstveno po američku ekonomiju i ugled administracije u Vašingtonu.

Dogovor je postignut nakon devedesetominutnog telefonskog razgovora Bajdena i predsedavajućeg Predstavničkog doma Kongresa Kevina Mekartija. Posle dogovora, predstoji da pregovarački timovi finalizuju tekst zakona. Sporazum će potom ići pred Predstavnički dom i Senat, a predsednik Bajden pozvao je oba doma da što pre potvrde sporazum.

Bajden je ocenio da je učinjen "važan korak napred" i kompromisno rešenje koje ipak ne odstupa od ključnih prioriteta demokrata.

"Sporazum predstavlja kompromis, što znači da niko nije dobio sve što želi. To je odgovornost upravljanja (državom)", rekao je Bajden.

Mekarti je rekao da je više od 95 odsto republikanaca u Predstavničkom domu veoma uzbuđeno zbog sporazuma, jer uključuje ograničenja plaćanja koja će sprečiti donošenje budućih propisa za povećanja deficita, preneo je Rojters. On je izjavio i da očekuje da će sporazum o gornjoj granici javnog duga koji je sklopio sa Belom kućom imati podršku većine republikanaca u Predstavničkom domu.

Da je pretilo da situacija postane kritična, govori i izjava američke ministarke finansija Dženet Jelen koja je navela da će njeno ministarstvo ostati bez sredstava do 5. juna, ukoliko kongresmeni ne budu uspeli da podignu ili supsenduju gornju granicu duga SAD.

"Na osnovu najnovijih dostupnih podataka, sada procenjujemo da Ministarstvo finansija neće imati dovoljno resursa da ispuni obaveze ako Kongres ne podigne ili ne suspenduje gornju granicu duga do 5. juna", rekla je Jelen, prenosi Blumberg.

Ekonomisti kažu da bi neizvršenje obaveza bilo ekonomski razorno, te da bi potreslo bi finansijska tržišta širom sveta, povisilo troškove zaduživanja i izazvalo duboku recesiju u SAD sa rastućom nezaposlenošću.

I Međunarodni monetarni fond (MMF) pozivao je SAD da odmah podigne ili suspenduje limit javnog duga, uz upozorenje da će vraćanje ''tvrdoglavo visoke'' inflacije na dva odsto prema cilju Federalnih rezervi, zahtevati povišene kamatne stope tokom većeg dela 2024.

''Prekoračenje granice saveznog duga moglo bi da stvori dalji sistemski rizik koji se u potpunosti može izbeći i za američku i za globalnu ekonomiju u trenutku kada već postoje vidljive pukotine. Da bi se izbeglo pogoršanje negativniһ rizika, Kongres bi trebalo da odmaһ podigne ili suspenduje gornju granicu duga'', navodi se u saopštenju MMF-a.

"Unutrašnji politički obračun republikanaca sa Bajdenovom administracijom"

Profesor ekonomije i nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže da kada dođe do jednog takvog prekida finansiranja, finansiraju se one neophodne stvari, jer se prekid ne odnosi na vojsku i na neke vitalne funkcije države, ali remeti normalan rad admistracije.

"Posle izvesnog vremena, to bi moralo da se unormali. Ovo je čisto unutrašnji politički obračun republikanaca sa Bajdenovom administracijom", rekao je Vujačić.

S druge strane, istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta smatra da su bila realna upozorenja u slučaju da Amerika ne bude u mogućnosti da izvršava svoje finansijske obaveze.

"Govorimo o ekonomskoj suspersili, najvećoj ekonomiji na svetu, ekonomiji na kojoj se zasnivaju govotovo svi relevantni bitni finansijski sistemi. Ukoliko ne bi bio postignut dogovor, samo bi Njujorška berza doživela pad od 50 odsto. Samo to je dovoljan znak koliko bi pogodilo sve relevatne ekonomije u svetu, nebitno da li su one čvrsti saveznici SAD, kao države zapada, ili je u pitanju Kina. Svima je bilo u interesu da se postigne neki dogovor što se tiče ovog pitanja", rekao je Rašeta.

Vujačić navodi da priča o državnom dugu, odnosno granici državnog duga, jeste nešto što je započeto tokom Prvog svetskog rata kada je Amerika počela da se zadužuje da bi vodila rat i da je tada Kongres doneo odluku da će ipak da ustanovi granicu duga.

Ta granica se, dodaje, naravno pomerala tokom godina, postala je kontroverzna u poslednje vreme pod Obaminom administracijom, kada je u jednom momentu prećeno da će biti sprečeno dalje zaduživanje Amerike i time da se izazove jedna situacija u kojoj federalna vlada više nije mogla da izvršava sve svoje obaveze.

"Onda je došlo do čak degradacije američkog duga po rejting agencijama koje procenjuju stepen rizika. To je posle prevaziđeno. Suštinski je to jedna čista politička igra koja nema mnogo veze sa sposobnošću Amerike da plati svoje dugove. To je jedna veštačka granica koja nema nikakvog smisla ali je postala predmet unutrašnje političke igre u Americi, može doprineti tome da naruši ugled Amerike, oslabi dolar ali suštinski ne može da dovede do većeg problema za svetsku privedu. To je problem koji je morao da se prevaziđe jer je nezamislivo da zastane federalna vlada duže od mesec dana", kaže Vujačić.

Klizav teren i za demokrate i za republikance

U slučaju da je izostao dogovora, Vujačić kaže da to ne bi izazavalo trajne posledice ni po svet ni po SAD. Naveo je da bi SAD u tom slučaju možda dobile degradiciju svog državnog duga, odnosno pad sa najboljeg rejtinga na nešto niži. On navodi i da bi se u slučaju da je izostao kompromis, ta stvar koristila protiv republikanaca.

"Drugim rečima, Bajdenova administracija bi mogla da kaže da republikanci uništavaju saveznu vladu. Vrlo je nezgodan taj teren i za jedne i za druge da se obračunavaju preko državnog duga, a suštinski, ekonomski, pomeranje te granice državnog duga ne predstavlja nikakav problem", smatra Vujačić.

Rašeta, pak, navodi da bi bilo pitanje da li bi dolar uspeo da održi dominantnu ulogu kao što ima od Drugog svetskog rata pa do danas da nije došlo do dogovara između izvršne vlasti i Kongresa što se tiče ovog pitanja, prvenstveno između demokrata i republikanaca, pošto postoje podele i kod samih republikanaca kako bi trebalo pregovarati o tom pitanju. Prema njegovim rečima, sukob oko ovog pitanja bio je jedno od glavnih tema ne samo Bajdenove administracije nego i prethodnih.

"Ranije se uvek dolazilo do nekog kompromisnog rešenja, sada je izgledalo da je znatno teže do toga doći. Najveću ulogu igra predstavnik većine u Kongresu, republikanac Mekarti koji je nešto bliži poziciji Bele kuće, ali naravno mora da misli na svoju poziciju. Setimo se da je bilo potrebno nekoliko glasanja u samom Kongresu da bi se on izglasao za lidera većine, tako da mora da pazi i na svoju poziciju i unutar partije", rekao je Rašeta.

Rašeta je naveo da koliko god je ta situacija, barem za javno mnjenje, izgledala dosta tmurna i ne toliko optimistična, u interesu je bilo da se postigne dogovor.

"I sama Bela kuća ima neke mehanizme za koje može da se opredeli kako bi sama rešila ovo pitanje ali to bi bilo nepopularno i zato je, pre svega, u interesu Bajdenove administracije da ona jasno signalizira da pokušava da iskoristi sve vidove saradnje sa republikancima pre nego što se potencijalno okrene i odluči da iskoristi neke takve prerogative koji su jednolični", rekao je Rašeta.

Rašeta kaže da je na kraju presudala umešnost Bele kuće.

"Mislim da su demokrate izvukle mnogo bolji dogovor u smislu da republikanci i dalje kontrolišu Kongres i nisu uspeli da izvuku nikakve koncesije koje bi otežale poziciju Bajdena pred nove izbore", zaključio je Rašeta.