Kvalitet života u šoljici kafe: Espreso indeks otkrio kako se živi u Srbiji, zabluda je da standard pada kada se pređe Sava i Dunav
Komentari08/07/2021
-21:50
Kvalitet naših života zavisi od mnogo faktora, ali ako ste bogati veća je verovatnoća da će vam život biti i kvalitetniji. Može li naša kupovna moć i kvalitet života da se ceni kroz cenu kratkog espresa?
Institut za razvoj i inovacije sproveo je istraživanje Espreso indeks za 2020. godinu. Kako bi izračunali kupovnu moć građana, uporedili su cenu kratkog espresa sa prosečnim platama u 174 grada i opštine. Prema tom istraživanju, građani Kostolca imaju najveću kupovnu moć, dok su građani Raške na začelju liste. Kada je reč o gradovima, najveća kupovna moć je zabeležena u Pirotu.
Prosečna zarada građana u Srbiji u aprilu iznosila je 64.948 dinara, a prosečna plata polovine građana, tzv medijalna zarada iznosila je 49.230 dinara. Prosečna potraščka korpa je tada iznosila 75.824 dinara. Cene proizvoda i uslova lične potrošnje su povećane za 2,8 odsto.
U aprilu, u odnosu na mart, najviše su poskupele hrana i bezalkoholna pića za 2,6 odsto, odeća i obuća za 1,7 odsto, transport za jedan odsto i rekreacija i kulutura za 0,2 odsto.
Predsednik Srbije Aleksadnar Vučić je 1. jula izjavo da je prosečna plata od 900 evra ostvarljiv cilj do 2025. godine. To bi onda značilo da će ona u Beogardu, sledeće godine, biti već 770 evra, a u celoj zemji bi iznosila 612 evra.
Kupovna moć građana kroz šoljicu kafe
Direktor Instituta za razvoj i inovacije i jedan od autora istraživanja koje obuhvata "Espresno indeks" Nenad Jevtović kaže da je cilj bio proveriti kupovnu moć u Srbiji i da se to prikaže kroz šoljicu kratkog esresa čiji kvalitet ne odskače u zavisnosti od toga u kom gradu se pravi.
"To je aproksativan pokazatelj kupovne moći. Želeli smo kroz ovaj indeks da predstavimo kupovnu moć građana Srbije. Hteli smo da nađemo primer koji je dostupan u svim gradovima. Kratki espreso je nešto čije karakteristike najmanje variraju u celoj zemlji. Tu mislimo na kvalitet espresa. Njega jednako dobro može da napravi gotovo svako. Na primer, crna kafa nije dobar pokazatelj, jer je ne prave svi isto", kaže Jevtović.
Upitan na koji način je rađeno ovo istraživanje, objašnjava da je rađeno uglavnom telefonskom anketom, osim u onim delovima zemlje u kojima postoji aparat za epsreso ali ne i telefon.
"U našoj zemlji postoje mesta koja nemaju telefon, pa smo morali lično da odemo i da direktno razgovaramo sa njima. Na primer, jedan od takvih mesta je Crna Trava", kaže Jevtović.
Na sličan način, magazin Ekonomist za poređenje vrednosti valuta koristi big mek hamburger, jer se u njegovoj izradi koristi isti recept širom sveta.
Međutim, ovaj indeks ne može da se poredi sa Indeksom espreso kafe, jer kako objašnjava ekonomista Mihailo Gajić, parametri i ciljevi su potpuno drugačiji.
"Kafa i big mek deluju slično na prvi pogled, ali povod za istraživanje je potpuno drugačiji. Big mek procenjuje valutu u određenoj zemlji, tačnije određuje da li je precenjena ili potcenjena. Međutim, kod indeksa šoljice espresa reč je o kupovnoj moći građana. Proseci plata u Srbiji su problematični i razlikuju se po gradovima i opštinama, a i raličito se rangiraju. Posmatranjem medijalne, tačnije prosečne plate, ne možemo mnogo da saznamo. Kada pogledamo podatke o zaradama, vidimo da su najviše u Beogradu i Novom Sadu, ali nam to ne govori šta može da se kupi za te plate, jer su cene durgačije potpuno", objašnjava Gajić.
Uvreženo je mišljenje da su jug i istok zemlje siromašniji od drugih delova, međutim ovaj indeks to ne pokazuje.
"Prosečna vrednost svih gradova i opština je 100. To što u ovom zemlje imaju preko 100 znači da je espreso kupovna moć u tom delu Srbije veća od proseka. To se objašnajva time da su cene usluga, niže nego u ostatku Srbije. Mi imao zablude da kada pređete Savu i Dunav da pada standard", objašnjava Jevtović.
Gajić to objašnajva tako što je u cenu usugle uračunato više faktora, a oni nisu isti od opštine do opštine u samom Beogradu, a tek u ostatku zemlje.
"Cena zakupa, radne snage je niža u nekim opštinama, pa je i cena espresa niža. Zato je kafa na primer skuplja u Knez Mihajlovoj u poređenju sa Palilulom", kaže Gajić.
Jevtović kaže da je ovo istraživanje početak procesa koji će da raste i da su oni spremili predloge za Vladu Srbije kako bi nastavili da se bave kupovnom moći i potrošačkom korpom u Srbiji.
"Nije samo kupovna moć presudna za izbor gde ćete da žitivite, već neka druga dobra značajno utiču. Tu mislim na kvalitet vazduha, kakvi su inače uslovi u tom gradu, da li imate bioskopsku salu. Kada biste istražili ovih 25 gradova videli biste da većina nema bisoskopsku salu veću od dvadesetak mesta", objašnjava Jevtović, dodajući da sve to može da ukaže državi kakav tačno ekonomski model želi da koristi dalje.
"Da se zna da li građani žele da idu tamo gde je kupovna moć jača, ili je ipak kvalitet života bitniji", objašnjava on.
Komentari (1)
Zbir
09.07.2021 07:17
Malo škripe ove "procene". U "cenu" espresa ulazi mnogo više od "sirovina+usluga" (lokacija, najam, oprema lokala, običaji ljudi itd.). U Italiji espreso košta 1.20 evro (jedan evro i dvadeset) ako biste samo da popijete kafu za šankom i na najposećenijim lokacijama usred Rima ili Firence i na pumpi na autostradi. Ako biste da sedite u bašti onda su tu već razne druge stvari uračunate, pa tako i cena mnogo više odražava situaciju od činjenice da plaćate kafu. Izborom nasumičnih parametara uz isključivanje konteksta lako dolazimo do potpuno pogrešnih zaključaka, tako je i veza espresa i kupovne moći i kvaliteta života sasvim nepouzdana.