Igre 
Energetski zaokret u EU: Vetar i sunce prvi put dali više struje od uglja i gasa, koji je put do "zelenog buma" u Srbiji
Komentari05/02/2023
-16:31
Vetar i sunce su prošle godine prvi put proizveli više struje u Evropi od ostalih vidova energije. Struja dobijena od vetra i sunca obezbedila je skoro četvrtinu potrošnje zemalja Evropske unije. Prema podacima istraživačkog centra "Evropska revija za električni energiju Ember", to je mnogo mnogo više od električne energije na bazi uglja iz koje je proizvedeno 16 odsto. Prvi put su proizveli više struje i u odnosu na onu koja je nastala iz fosilnog gasa, a koja čini petinu, odnosno 20 odsto, ukupne proizvodnje. U Srbiji se mnogo sporijim tempom povećava udeo ovih obnovljivih vrsta energije, ali iz "Elektroprivrede Srbije" najavljuju "zeleni bum" u narednih 15 godina.
Stručnjaci ukazuju da je za ovaj rezultat zaslužan politički odgovor Evrope na rusku invaziju na Ukrajinu prošle godine, koji je doveo do ubrzavanja tranzicije električne energije. Posle invazije na Ukrajinu i postepenog zatvaranja ruskih gasovoda Evropa je morala da uvozi ogromne količine tečnog prirodnog gasa koji se transportuje brodovima i da ponovo otvori elektrane na ugalj, ali bez sunca i vetra, bilo bi potrebno još više uglja.
U "Elektroprivredi Srbije" kažu da su novi zeleni megavati strateško opredeljenje EPS. Napominju da bazna energija iz uglja jeste stvarnost i sadašnjica našeg elektroenergetskog sektora, ali da je na trasi dekarbonizacije i energetske tranzicije zaokret ka OIE jedini način da i narednih decenija energetika bude glavni oslonac ekonomskog razvoja.
Tanjug/AP/Rafiq Maqbool
U "Elektroprivredi Srbije" kažu da bi u narednih 15 godina udeo obnovljivih izvora, u koje osim vetra i sunca, spadaju i hidro potencijali, u proizvodnom portfoliju EPS-a mogao da poraste sa sadašnjih nešto više od 3.000 megavata na više od 7.000 megavata do 2038. godine, što je više nego dupliranje snage elektrana koje koriste OIE. Oni navode da bi realizacija planiranih investicija, vrednih oko 4,8 milijardi evra, osnažila energetsku krvnu sliku EPS za novih oko 4.000 megavata.
"Na ovaj način, učešće OIE u ukupnim instalisanim kapacitetima EPS-a poraslo bi sa 36,9 odsto na oko 63 odsto do 2038. godine. Dinamikom realizacije ovih investicionih projekata i proizvodnja električne energije iz OIE u okviru EPS-a bila bi povećana sa sadašnjih oko 10.000 gigavat-sati na 16.500 gigavat-sati, čime bi sadašnjih 30 odsto proizvedene energije iz OIE poraslo na gotovo polovinu ukupne proizvodnje", navode u EPS.
Najveći skok udela OIE planiran je u narednih sedam do osam godina, a očekuje se da će kontinuirani razvoj i realizacija projekata biti nastavljeni od 2031. do 2038. godine.
Kakav je energetski miks u Srbiji?
Energetski miks Srbije zasnovan je na proizvodnji struje iz mrkog uglja i lignita iz kojih dobijamo čak 61,7 odsto energije, dok trećinu, odnosno oko 31,9 odsto čini hidroenergija. Energija iz prirodnog gasa zastupljena je sa 2,4 odsto, energija iz biomase sa sa 0,7, dok nespecifična fosilna goriva imaju simboličan udeo od o,o1 procenat.
Povezane vesti
U Ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) za Euronews Srbija kažu da je u 2021. godini u našoj zemlji proizvedeno 13.514,944 MWh solarne energije što predstavlja 0,04 odsto od ukupne proizvedene struje, dok je ova vrednost u slučaju energije dobijene od vetra iznosila 1.068.063,974 MWh što predstavlja 3,11 odsto od ukupnog udela.
"Zabeležen je porast proizvedene električne energije u vrednosti od 252,869 MW u slučaju solarne energije i 104.820,224 MW u slučaju energije vetra", kažu u MRE za Euronews Srbija.
Prema poslednjem podatku MRE i januara, u Srbiji ima 8 vetroelektrana instalisane snage 398,32 MW, dok je solarnih elektrana zabeleženo 154 instalisane snage 13,19 MW. U Ministarstvu energetike navode da u Srbiji ima 802 kupca proizvođača.
Rajaković: Cilj da vetar proizvede više od 10 odsto struje
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu dr Nikola Rajaković i predsednik Saveza energetičara za Euronews Srbija kaže da je u Srbiji trenutno energija iz vetra nedovoljno zastupljena i napominje da je ovaj vid energije tek u razvoju. Dodaje da se procenjuje da će se to u bliskoj budućnosti značajno povećati. Prognoze su optimistične, a cilj je da do 2030. godine Srbija dostigne dvocifren procenat, odnosno da proizvodnja struje iz vetra bude između 10 i 15 odsto.
profimedia
"Propisi koji regulišu ovu oblast su kasnili i podsticajne mere su bile uvedene tek 2009. godine, tako da smo svakako u odnosu na neke zemlje regiona u ozbiljnom zaostatku. Mi imamo negde instaliranih oko 500 megavata u našim vetroelektranama. Trebalo bi daleko više, zato što je proizvodnja iz vetroelektrana jedan od stubova ukupne energetske tranzicije. Da bismo dekarbonizovali energetski sitem, odnosno da bismo se sklonili od uglja, nafte i gasa, moramo razvijati vetroenergetiku, solarnu, naravno hidroenergetiku i energiju baziranu na biomasi i geotermalnu", smatra Rajaković.
On ističe da je najznačajniji izvor obnovljivih izvora energije ipak hidroenergija koja danas učestvuje u ukupnom energetskom miksu sa jednom trećinom, dok dve trećine čini termoenergetika.
"Mali procenat je iz OIE modernog tipa, vetroelektrana i solarnih elektrana. Trenutni rezultat nije odličan, ali je onaj u perspektivi sasvim dobar", smatra profesor Rajaković.
Povezane vesti
Planovi za vetrenjače i solarne elektrane
Najznačajniji projekti "Elektroprivrede Srbije" u oblasti OIE podrazumevaju gradnju hidrokapaciteta, kao i vetro i solarnih elektrana. Oni navode da se u 2024. godini očekuje se završetak vetroparka "Kostolac" snage 66 megavata i dodaju da je ta investicija vredna 118,64 miliona evra.
Sledeće godine bi trebalo da bude završena i solarna elektrana "Petka", snage skoro 10 megavata, a u prvom kvartalu ove godine očekuje se tender za izvođača radova. U EPS-u dodaju i da je u planu izgradnja solarne elektrane na krovovima Termoelektrane "Nikola Tesla A", koja bi, takođe, od sledeće godine trebalo da proizvodi prvu zelenu energiju.
Planirano je da sledeće godine solarni paneli budu postavljeni i na krovovima druge velike termoelektrane, TENT B. I na pepelištima termoelektrana "Kolubara A" i "Morava", uz najavljenu pomoć kreditora EBRD i KfW, biće instalisano 71 i 45 solarnih megavata, dok su na području Kostolca planirane solarne elektrane "Srednje kostolačko ostrvo", snage 97 megavata i "Klenovnik" od oko 250 megavata.
Tanjug/Jaroslav Pap
Povezane vesti
Oni ukazuju da nije zanemarena ni mogućnost daljeg iskorišćenja potencijala vetra, jer su na lokaciji Stiško polje kod Kostolca planirana dva vetroparka od po 500 megavata, a ukupna investicija procenjena je na 1,5 milijardi evra.
"Neophodnu rezervu energije za balansiranje varijabilnih obnovljivih izvora – sunca i vetra, obezbediće ključni projekat u realizaciji zelenog scenarija – RHE "Bistrica", planirane snage 628 megavata. Koristi od ovog projekta su višestruke za čitav elektroenergetski sistem. Ona će omogućiti ulazak novih čistih megavata iz solarnih i vetroelektrana, a mogla bi biti na mreži do 2031. godine, odnosno na vreme da omogući prihvat planiranih elektrana na varijabilne OIE u srednjem roku", navode u "Elektroprivredi Srbije".
Vetar i sunce potiskuju ugalj i gas
Kako istraživači Embera ukazuju, struja iz vetroelektrana i solarnih farmi se pokazala kao veoma korisna u prevazilaženju i gasne krize i krize električne energije koja je istovremeno pogodila Evropu, zbog gašenja mnogih nuklearnih reaktora. Ember predviđa da će u 2023. godini upotreba fosilnog gasa opasti za još 20 odsto.
"Sada se stavlja fokus na brže smanjenje potražnje za gasom, istovremeno sa postupnim izbacivanjem uglja. To znači da smo na putu velikog povećanja čiste energije. Proizvodnja električne energije na ugalj porasla je za 7 odsto između 2021. i 2022 godine, ali je eksploatacija struje zapravo opala u poslednja četiri meseca prethodne godine. Rekordan rast energije sunca i vetra pomogao je da se ublaži deficit nuklearne i hidroenergije", navodi se u izveštaju.
Rekord u proizvodnji struje iz sunca i vetra prošle gdoine je postignut u 19 članica EU, među kojima su Francuska (14 odsto), Italija (20 odsto), Poljska (17 odsto) i Španija (35 odsto). Količina struje proizvedene iz tih obnovljivih izvora iznosila je 345 Teravatsati i porasla je za 39 Teravatsati u odnosu na isti period prošle godine.
Preporuka za vas
Komentari (0)