Zaduživanje na skeneru: Stručnjaci o prodaji državnih obveznica i gde je tačka iza koje se govori o prezaduženosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/01/2023

14:56

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Srbija je emitovala državne obveznice u iznosu od 1,75 milijardi dolara i tako se zadužila na međunarodnom finansijskom tržištu. Obveznica je dužnička hartija od vrednosti koja emintenta, u ovom slučaju Srbiju, obavezuje da investitoru isplati pozajmljeni iznos zajedno sa kamatom u tačno utvrđenom vremenskom periodu. Kako je saopštila Narodna banka Srbije, obveznice sa rokom od pet godina emitovane su u iznosu od 750 miliona dolara, a jedna milijarda dolara na deset godina.

Ministar finansija Siniša Mali, kaže da je Srbija iskoristila trenutno najpovoljnije uslove na tržištu, dok neki ekonomisti i opozicija ocenjuju da je država nastavila da se zadužuje i da finansira deficite još skupljim kreditima. Kako je Tanjugu potvrđeno u Ministarstvu finansija Srbija je upravo danas otplatila 100 milijardi dinara ili oko 850 miliona evra starog duga, a da
i pored te otplate duga danas država na računu ima 287 milijardi dinara.Takođe, Ministarstvo finansija poručuje da je država potpuno likvidna i da na vreme izvršava sve svoje obaveze.

Ekonomista Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže za Euronews Srbija da prodajom obveznica ne finanisramo neke nove obaveze novim zaduživanjem, već objašnjava da nam dospevaju obaveze ranije emitovanih obveznica, pa da po tom osnovu sada praktično samo obnavljamo taj dug.

"Nažalost, promenili su se uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu, kamatna stopa je viša i u ovom trenutku ćemo platiti više. Ta kamatna stopa se menja, pa je nekada visoka, a nekada nevoravtno niska, kao šo je bilo u periodu od 2016. do prošle godine, kada je euribor čak bio negativan. Država, odnosno Ministarstvo finansija u ovom slučaju, obezbeđuje novac za finansiranje budžetskih obaveza pod uslovima koji postoje na tržištu sa najnižim mogućim troškovima i uz prihvatljiv rizik. To je, čini mi se, postignuto ovaj put", kaže Nikolić za Euronews Srbija.

On smatra da je dobro što smo i ovog puta tu našu dolarsku obavezu po osnovu ranije emitovanih hartija koje sada dospevaju konvertovali u evre.

"Mi smo u Evropi, najveći broj transakcija imamo u evrima i ako govorimo o kvalitetnoj strategiji upravljanja javnim dugom, onda u tom smilslu možemo biti zadovoljni, jer smo smanjili tu izloženost dvostrukom valutnom riziku. To se pre svega odnosi na dolar, koji iznosi 12 odsto u strukturi našeg spoljnog duga, što je dobro i prihvatljivo, jer mi osim što možda prema afričkim zemljama nešto naplaćujemo u dolarima, gotovo sav izvoz naplaćujemo u evrima i sve finansijske prilive imamo u toj valuti. Nema te matematike koja bi na pravi način predvidela odnos evra i dolara", kaže Nikolić.

On ukazuje da su poslednjih meseci velike fluktuacije i da niko ne može sa izvesnošću da proceni kakav će biti odnos ove dve valute u narednom periodu i da je zato, ako već moramo da budemo zaduženi, bolje da to bude u evrima. Na pitanje kakva je strategija otplate tih dugova, Nikolić kaže da je ona dobra i da se produžava ročnost duga i da je tu napravljen pomak.

"Srbija nije prezadužena zemlja"

"Pokušavamo da podignemo tu strukturu duga, da ona bude pretežno u dinarima, ali nažalost to nije moguće zbog nekih obaveza koje su se desile poslednje dve godine, kada smo imali velike obaveze za kupovinu medicinske opreme i energenata i zato nam je valutni dug povećan, pa je dinarski sa 30 posto spušten na 25, ali je to bolje nego ranije kada je bio samo 8 odsto", rekao je Nikolić.

Poslednjih meseci Srbija je uzela kredite od Međunarodnog monetarnog fonda, Ujedninjenih Arapskih Emirata, a sada je država prodala i obveznice, zbog čega opozicija upozorava da Srbija srlja u prezaduženost. Ministar Mali kaže da je sve to opravdano i da će novac biti uložen u infrastrukturu i bolnice.

"Što se tiče samog duga, obima ili relativnog pokazatelja, prema BDP-u, on je relativno umeren. Nismo zadužena zemlja, to je ocena i međunarodnih finansijskih institucija i ovih investitora koji su nam pozajmili novac u ovom trenutku. Prema poslednjim podacima, taj pokazatelj iz novembra prošle godine pokazuje da je to 54 posto BDP, a verovatno će sa ovim novim podacima to biti negde ispod 57 odsto, što je ispod onih limitiranih 60, kao neke kritične granice", kaže Nikolić.

On smatra da je to prihvatljivo i ukazuje da mnoge zemlje Evropske unije imaju veći udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu. Tvrdi da su aktuelna zaduživanja "redovna aktivnost Uprave za javni dug, Ministarstva finansija i države, u smislu izmirivanja i obezbeđivanja likvidnosti za izmirivanje redovnih obaveza i ništa više od toga".

"Zaduživanje svakako ne možemo smatrati uspehom"

Profesor na Fakultetu FEFA Goran Radosavljević, kaže da je, ako se šire posmatra, i jedna i druga strana u pravu.

"Trenutne okolnosti u svetu su takve da su kamate skočile nekoliko puta, a mi smo se kada je počeo kovid 2020. godine zadužili po kamati od 3,375 odsto i tada su svi pričali da je to izuzetno nepovoljno, a sada bi ta kamata bila neverovatan uspeh, jer su kamate otišle na 6 i 7 odsto. Sa druge strane, nama dospeva svake godine 3 do 5 milijardi kredita, koje treba da refinansiramo i mi moramo da se zadužimo da to vratimo i imamo i deficit koji finansiramo, koji je unazad nekoliko godina visok", objašnjava Radosavljević.

On ističe da su okolnosti takve da mi moramo da se zadužujemo, a da zaduživanje svakako ne možemo smatrati uspehom. Napominje, ipak, da je uspeh što smo na međunarodnom tržištu uspeli da dobijemo neka sredstva, kao i to što smo dug iz dolara prebacili u evre.

"Država mora da finansira svoje obaveze i ona to uglavnom radi iz kredita i to je ono što je loše. Pare nisu obojene kada uđu u budžet i mi ne znamo za šta će to biti korišćeno. Plaćaće se ono što dospeva na naplatu narednih meseci dok ne dođe neki drugi kredit. Vrlo verovatno, s obzirom da dospevaju neki veliki krediti, glavnice tih kredita će biti vraćene i verovatno su ova velika zaduženja i prošlogodišnje i ovogodišnje, deo toga", kaže profesor.

On napominje da je iskustvo iz prethodnih godina pokazalo da je deo tog pozajmljenog novca ipak otišao u potrošnju, a samo deo u investicije.

"Mi smo suštinski invetsicione kredite evropskih i međunarodnih finansijskih institucija zamenili skupim kineskim i to je ono što je loše. Dobro je da su oni ipak otišli u infrastrukturu, a ne u nešto drugo. Od korone smo imali veliku potrošnju, jer je ona rasla zbog toga što se država zaduživala i davala pomoć građanima", ukazuje Radosavljević.

On smatra da u ovom trenutku nije velika opasnost, ali da se nalazimo na nekoj putanji na kojoj bi trebalo da budemo malo oprezniji. To, kako navodi, podrazumeva niži deficit, manju potrošnju, selekciju onih projekata koji su neophodni, bez bacanja para iz helikoptera, kao što smo to radili do sada i koncentrisanje na infrastrukturne projekte, jer je to nešto u šta u ovom momentu ima smisla investirati. Profesor napominje da relativno posmatranje javnog duga može da bude varljivo.