"Neko mora da odgovara za gubitke u EPS-u": Šta posle odbacivanja krivične prijave protiv Grčića

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Z. R.

06/09/2022

18:06

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Vest da je Tužilaštvo za organizovani kriminal odbilo krivičnu prijavu koju je protiv bivšeg vršioca dužnosti direktora EPS podnelo Ministarstvo eneregtike umanjuje očekivanja da će neko odgovarati za stanje u ovom preduzeću zbog čega je od početka godine Srbija je potrošila oko 1,5 milijardi evra na uvoz struje, a do isteka ove grejne sezone, biće potrebno još najmanje isto toliko da bi se pokrile potrebe.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Euronews Srbija da je neupitno da je menadžment doveo "Elektroprivredu Srbije" na rub propasti.

Iz Ministarstva energetike su prethodnih meseci slali signale da krivca za stanje u energetskom sektoru treba tražiti u bivšem menadžmentu EPS-a, ali odbacivanje krivične prijave protiv Grčića ovaj slučaj za sada ostavlja bez epiloga. U prijavi protiv Grčića piše da je on ugrozio energetsku bezbednost, oštetio državu za 500 miliona evra, doveo u zabludu državni vrh, da je tvrdio da je Srbija energetski bezbedna i da ima dovoljne količine uglja za proizvodnju struje, kao i da je nadležne uveravao da su završeni planirani remonti.

Zdravković: Srbija nasledila najbolji sistem u Jugoistočnoj Evoropi

Euronews

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Euronews Srbija da je Srbija nasledila najbolji i najjači elektroenergetski sistem u Jugoistočnoj Evoropi i podseća da je samo instalisana snaga u TENT-u od 3,3 gigavata veća od bilo koje pojedinačne instalacije u Jugoistočnoj Evropi i da se po snazi može porediti sa nuklearnim elektranama.

"Ako govorimo o nekoj našoj kumulativnoj proizvodnji i potrošnji to se nije promenilo u poslednjih 20 godina. Mi smo bili na nivou 34,2 hiljade gigavat časova električne energije potrošnje, a naša proizvodnja je bila između 35 i 35,5 giljada gigavat časova, a 2012. godine smo proizveli 37 hiljada. Po ovim cenama, mi smo trebali u ovoj godini od izvoza električne energije da zaradimo milijardu dolara, a mi smo na uvozu izgubili milijardu i po", navodi Zdravković.

On napominje da je 2021. godine, kada je kriza počela, u prva tri kvartala EPS bio u dobiti 8,5 milijardi dinara, a da je od oktobra do decembra izgubio blizu 22 milijarde dinara, što je oko 200 miliona evra.

"Oni su napravili gubitak, počevši od 2021. kada su posle prvog tromesečja izvezli struju za 62 miliona dolara po ceni od 48 do 61 evro po megavat-satu, a onda u avgustu počeli da kupuju za 200 evra po megavat-satu, a onda su u novembru kada je počela ona "savršena oluja" počeli da kupuju nepitajući koliko košta, jer struje nije bilo kod nas", napominje Zdravković.

Ističe i da smo po optimističnim prognozama izgubili samo prošle godine oko 400 do 450 miliona evra, kao i da je kapacitet za proizvodnju značajno opao, tako da smo od instalisanih 4,3 gigavata u bazičnim izvorima energije što je davalo 70 odsto električne energije u Srbiji, ove godine EPS nije nikada prešao magičnu proizvodnju od 3 gigavata.

Kako napominje, dobra okolnost što Srbija ima rezerve uglja za najmanje 50 godina, da imamo dobre inženjere i tehničare, ali i mogućnost uvoza i izvoza struje u 24 pravca. S druge strane, ukazuje na loš remont i "nedozvoljeno i bezobrazno visoke gubitke u distributivno-prenosnom sistemu".

"Godišnje na njima izgubimo oko 3.800 gigavat-časova električne energije i ako se tome dodaju i gubici EMS, ispadne više od 4.500 gogavat-časova. Mi svake godine "pojedemo" celokupnu proizvodnju TE "Kostolac". Postoje gubici i u najrazvijenim zemljama, u Japanu je to od 2 do 3, u Evropskoj uniji do 5 odsto, SAD 7 odsto, ali je 15 odsto gubitaka nedopustivo i za to neko mora da podgovara", smatra Zdravković.

Mihajlović: Odluka nema veze sa pravdom i sa zdravim razumom

Ministarka energetike Zorana Mihajlović i danas je istakla da Srbija plaća stotine miliona evra zbog lošeg upravljanja EPS-om i da odbacivanje krivične prijave protiv bivšeg v.d. direktora "nema veze ni sa pravdom, ni sa zdravim razumom".

Ona je navela da je resorno ministarstvo podnelo ukupno tri krivične prijave, a da je ova koja je odbačena, podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal za sve ono što se desilo prošle godine u decembru, zbog čega je, kako je navela, država bila na ivici kolapsa i zbog čega je bila ugrožena nacionalna bezbednost tada i svih ovih meseci. Druga je podneta istom Tužilaštvu zato što je, kako je izjavila, neistinama i lažima pravio paniku i napravio zastoj u proizvodnji otkrivke od pet sati, odnosno napravio štetu od 60 miliona dinara, dok je treća podneta Višem tužilaštvu u Beogradu, zbog toga što je, kako je navela, Grčić na nezakonit način obavljao funkciju v.d. direktora.

"Tužilaštvo je nezavistan organ, čekamo da nam kažu šta su odlučili, da dobijemo zvanično taj papir, pa da mogu da komentarišem dalje. Ovako nemam prava, ali jesam iznenađena ako je to tačno. Zaista smatram da to nema veze sa pravdom i sa zdravim razumom. To je ludost. Mi danas plaćamo stotine miliona evra zbog lošeg upravljanja EPS-om. Dakle, to je istina", rekla je Mihajlović.

Iz Ministarstva eneregetike su za Euronews Srbija rekli da je nedopustivo da pojedinci vode državna preduzeća kao da su "država u državi", da ne izvršavaju i prate politike Vlade Srbije, odnosno svog osnivača. Navode i da je nedopustivo da "zloupotrebljavaju svoju funkciju i time nanose štetu ne samo preduzeću kojim upravljaju, već celoj državi i društvu, da ne poštuju zakone RS, da za njih ne važe propisi koji važe za sve ostale građane RS, da postoje oni koji mogu da svojim činjenjem nečinjenjem i svesnim dovođenjem u zabludu celog državnog vrha ugroze energetsku bezbednost, a time i državnu bezbednost i da za to ne odgovaraju jer su bili "samo generalni direktori".

Tintor: Ministarstvo može da podnese prigovor

Euronews TV

Advokat Jugoslav Tintor kaže za Euronews Srbije da Ministarstvo energetike protiv odluke da se odbaci krivična prijava, sada može da podnese prigovor neposredno višem tužilaštvu i navodi da bi to u ovom slučaju bilo Republičko tužilaštvo.

"Poenta je da se ima pravo na prigovor o čijoj osnovanosti odlučuje neposredno viša tužilačka instanca. Ako ga odbije kao neosovan tu je kraj po toj prijavi. Mada se mora istaći da jednom podneta krivična prijava ne znači da je to zauvek okončana stvar. Krivična prijava je odbačena na osnovu ovih raspoloživih dokaza, što ne isključuje mogućnost da u nekom budućem momentu, nevezano od proteka vremena, sve do zastarelosti potencijalnog krivičnog gonjenja, na osnovu nekih dodatnih dokaza bude podneta ponovo prijava za istu stvar, a da Tužilaštvo u tom slučaju otvori istragu. Ovo nije pravosnažno presuđena stvar od strane suda, već samo trenutna odluka Tužilaštva da na osnovu tih dokaza i tih tvrdnji ne nalaze da mogu da otvore istragu i da krivično gone prijavljenog", objašnjava Tintor za Euronews Srbija.

On ističe i da nije svako nezakonito postupanje krivično delo, jer, kako navodi, nije svaka situacija u kojoj postoji poslovna odgovornost nekog odgovornog lica i krivično delo, kao da ni svako na svako nastupanje štete u nekim poslovnim okolnostima nije ostvarenje obeležja krivičnog dela.

"Onaj ko nosi teret odgovornosti za tu odluku da to nije krivično delo je Tužilaštvo i oni bi trebalo da pojasne i odgovore na pitanja kako bi otklonili svaku sumnju u pogledu ispravnosti i zakonitosti te odluke.

Tintor objašnjava da je procedura takva da podosilac u krivičnoj prijavi opisuje one radnje za koje postoji osnova sumnje da je prijavljeni preduzeo i za koje podnosilac krivične prijave smatra da postoje obeležja nekog krivičnog dela. U prilogu dostavlja dokaze koji potkrepljuju te tvrdnje, a kada to dostavi Tužilaštvu, onda Tužilaštvo zajedno sa policijom preduzima dodatne radnje da bi preispitalo osnovanost tih tvrdnji.

"Kako sam razumeo, u konkretnom slučaju je, nakon podnošenja prijave, Tužilaštvo, pretpostavljam, komuniciralo sa policijom, tražilo od njih da prikupe obaveštenja, da obave razgovore i prikupe određene pismene dokaze, koje posle policija posle vraća Tužilaštvu, koje je jedino pozvano, donese određenu procesnu odluku. U konkretnom slučaju, oni su doneli odluku da odbace krivičnu prijavu i ja moram reći da je to odluka iza koje Tužilaštvo mora da stane, jer oni smatraju da tu nema krivičnog dela u radnjama Grčića", kaže Tintor.

Krivične prijave bez epiloga

Ministarka Mihajlović je rekla da ima još mnogo prijava koje su završile u Tužilaštvu, a na koje nismo nikada dobili tačne odgovore šta se s tim desilo. Iz Ministarstva energetike ističu da ima više desetina krivičnih prijava koje su podnosili za vreme prethodnog i ovog mandata Vlade, a da je poslednja zbog odluke OJT Aleksinca – da u nesreći u rudniku Soko u kojoj je poginulo 8 rudara i 20 njih povređeno – nema elemenata ni jednog krivičnog dela.

Kada je u pitanju rudnik Soko, Mihajlović je izjavila da se nada da će postupak koji je pokrenut kod Višeg tužilaštva u Nišu, dati određene rezultate, jer postoje zaista neosporni dokazi.

"Odbačene su ili još nismo dobili odluke tužilištva ni protiv drugih "Grčića", kao što je slučaj krivične prijave podnete zbog brojnih nezakonitih radnji koje su pronađene u radnjama Stamatovića - predsednika opštine Čajetina, zatim nelegalnog objekta na Pančićevog vrhu, trgovine uticajem u tom slučaju, krivične prijave za izgradnju deonice Ub-Lajkovac Koridora 11 poznatog kao put "od gline koji vodi iz njive u njivu" podnete protiv direktora građevinskih preduzeća PZP „Beograd” AS „Putevi Užice” i Planuma koje su bile izvođači radova", naveli su iz Ministarstva energetike za Euronews Srbija.

Oni su ukazali da postoje i krivične prijave protiv grčke firme "Aktor" i tadašnjeg direktora Koridora Srbije Dmitra Đurovića zbog zloupotreba u toku izgradnje južnog i istočnog kraka Koridora 10, do krivične prijave zbog problema koje je izazavo bivši ministar Trivan u izgradnji MHE, nezakonitim radnjama bivšeg direktora Zavoda za zaštitu prirode, opstanku direktora Srbijagasa na toj funkciji uprkos tome što nije izabran na javnom konkursu.