Za trgovce bitkoinom nema "sigurne luke": U Srbiji uskoro stupa na snagu novi zakon i sve bi moglo da se promeni

Komentari

Autor: Zlatica Radović

23/06/2021

06:54

Za trgovce bitkoinom nema "sigurne luke": U Srbiji uskoro stupa na snagu novi zakon i sve bi moglo da se promeni - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Oscilacije na tržištu kriptovaluta poslednjih dana dižu pritisak onima koji su ulagali u bitkoin. Investicije su neizvesne, a vrednost nestabilna. Stručnjaci kažu da će tako biti i ubuduće i da za one koji žele da investiraju u "digitalno zlato" nema sigurne luke. Zakon o digitalnoj imovini, koji je usvojen u decembru, a čija primena startuje 30. juna trebalo bi da na domaćem tržištu, bar donekle uredi ovu potpuno novu i teško predvidivu oblast. Najznačajnija novina je da će građani imati na raspolaganju zvanično ovlašćene servise kroz koje će moći da nastave da kupuju ili prodaju kriptovalute.

Iz Narodne banke Srbije građane i dalje pozivaju na oprez u trgovini virtuelnim valutama da ne bi ostali bez uloženog i napominju da ni Zakon o digitalnoj imovini ne promoviše upotrebu virtuelnih valuta, već da nastoji da uvede predvidljivost i da zaštiti privredu i građane. Sva plaćanja će i dalje biti u dinarima, a na virtuelne valute će se i dalje gledati pre svega kao na investiciju, tako da trgovci neće moći da primaju bitkoine i da raspolažu njima. Između njih i kupaca posredovaće specijalizovani pružaoci usluga koji će imati licencu i koji će omogućiti trgovcu da u takvoj transakciji na račun dobija isključivo dinare.

Profesor dr Bojan Đorđević sa Fakulteta za menadžment u Zaječaru, napominje da će za nekoliko dana trgovanje kriptovalutama biti pravno regulisano, i da tako ulazi u legalne aktivnosti.

"Zakon će omogućiti razvoj tržišta kapitala i Beogradske berze, privlačenje novih investitora i smanjivanje zloupotreba u polju digitalne imovine, pranja novca i finansiranja terorizma. Mnogi smatraju da je prvenstveno namenjen kompanijama, malim i srednjim preduzećima. Postojaće specijalizovani brokeri sa ovlašćenjem NBS za trgovanje kriptovalutama. Ovaj zakon ne omogućava direktnu prodaju robe i usluga za kriptovalute. Kupovina neće biti oporeziva, samo transakcija na kojoj je ostvarena takozvana kapitalna dobit i to 15 odsto", objašnjava profesor Đorđević.

On napominje da i dalje ostaje pitanje šta sa građanima koji žele da trguju kriptovalutama, kojih je sve više i smatra da smo još u "misterioznoj finansijskoj niši" po ovom pitanju. Kaže da se nada da će zakonodavac uvideti određene nedostatke i da će u budućnosti kompletno regulisati ovu oblast. U Srbiji postoje ljudi koji "rudare" i sve veći broj trguje kriptovalutama i to prvenstveno bitkoinom. Postoji nekoliko udruženja i zajednica koje aktivno promovišu kriptovalute i edukuju zainteresovane građane.

"U Srbiji je moguće kupiti kriptovalute preko kripto berzi, menjačnica, kripto ili bitkoin automata i ličnom kupovinom - od poznanika iz kripto zajednice. Najveći broj ljudi trguje kripto valutama preko berzi na Internetu, gde nema ograničenja u transakcijama i vremenu. Kripto berze imaju proviziju po transakciji, oko 1 do 1,5 odsto. Postoje kripto berze na kojima je moguće kupiti kriptovalute za dinare. Isto važi i za sajtove, odnosno kripto menjačnice, ali ovde ne trgujete direktno već preko posrednika koji trguje na kripto berzi za vas", objašnjava Đorđević.

I kod nas ima nekoliko kripto ili bitkoin automata, a provizija za kupovinu u dinarima iznosi više od pet odsto. Profesor napominje da je za sve načine kupoprodaje kriptovaluta potreban osnovni nivo informatičkog znanja, mejl adresa, posedovanje platne kartice i ono najvažnije "digitalni novčanik" na koji će kriptovalute biti prebačene i u kojem će biti čuvane.

Kako funkcioniše kupoprodaja?

Stručnjaci kažu da Srbija po interesovanju građana ne zaostaje za drugim zemljama, a da razlika postoji u kupovnoj moći, standardu i novcu koji su naši sugrađani spremni da ulože u kriptovalute. Nivo je manji shodno visini ekonomske moći. Ipak, broj ljudi koji ispituje kripto svet se konstantno povećava.

"Verujem da je više od 50.000 ljudi u Srbiji barem jednom bilo u kontaktu sa kriptovalutama.

Moguće ih je kupiti ili prodati na nekoliko načina. Korisnici platforme onlajn menjačnice mogu brzo, lako i bezbedno kupiti ili prodati kriptovalute. Uz nekoliko klikova, na platformi se pravi zahtev za kupovinu željene kriptovalute ili prodaju. Čim se evidentira prijem dinara šalju se kupljene kriptovalute na željenu adresu. Ili, čim se evidentira prijem kriptovaluta, šalju se dinari na naznačeni bankovni račun", objašnjava Marko Matanović iz ECD, onlajn servisa za otkup i prodaju bitkoina.

Matanović napominje da postoje i berze, ali da su one malo kompleksnije platforme od menjačnica. Na njima je dodatno moguće trgovati kritpovalutama, odnosno baviti se "trading-om“.

"Postoji i opcija da se prosto ponuda i tražnja sretnu. Znate nekoga ko želi da proda određenu kriptovalutu, a vi na primer želite da je kupite, i jednostavno dođe do transakcije. Ovaj metod zbog nesigurnosti, i moguće nepouzdanosti se svakako ne preporučuje onima koji tek ulaze u svet kriptovaluta", upozorava Matanović.

On napominje da će od jula, sa stupanjem na snagu novog zakona, svi koji pružaju usluge kupoprodaje kriptovaluta (kripto menjačnica) ili usluge trgovine kriptovalutama (kripto berza) morati da zadovoljite određene kriterijume.

"Građani će imati na raspolaganju zvanično ovlašćene servise kroz koje će moći da nastave da kupuju ili prodaju kriptovalute. Takođe, novi zakon, predviđa mogućnost da pravna lica potpuno legitimno kupuju ili prodaju kriptovalute. Ulazimo u period u kome je zvanično prepoznat potencijal kriptovaluta i blockchain tehnologije od strane naše države. Istovremeno je prepoznata potreba da se određenim pravilima zaštite građani od eventualnog nedobronamernog ponašanja pravnih lica koja na neadekvatan način pružaju usluge kupoprodaje kriptovaluta. To je svakako dobar pravac za nastavak popularizacije cele industrije", smatra Matanović.

U krizi se investira u sigurnu imovinu

Tržište kriptovaluta je ekstremno nestabilno, što se može videti po izuzetno velikim oscilacijama posednjih godina u vrednostima dve najaznačajnije kriptovalute bitkoin i etereum, ali i svim ostalim koje ih prate. Bitkoin je tokom prošle godine, kada je ceo svet zadesila pandemija, išao iz krajnosti u krajnost, od enormnog pada vrednosti na ispod 10.000 američkih dolara tokom juna i jula prošle godine do 63.000 u aprilu ove godine. Od aprila bitkoin, ali i ostale kriptovalute beleže pad i sada je na vrednosti od nešto malo iznad 32.000 dolara, što je pad za skoro 50 odsto.

Profesor Bojan Đorđević kaže da konkretan i tačan odgovor na pitanje zašto se ovo dešava niko ne može dati, ali iznosi pretpostavke da je i aktuelna situacija sa epidemijom tome doprinela.

"Psihologija tržišta i investitora, ali i strah običnih ljudi za očuvanjem svoje imovine čine svoje, pogotovo u uslovima neizvesnosti i kriza.Traži se investicija u sigurnu imovinu, pre svega zlato koje je beležilo rast vrednosti. Drugo, u uslovima krize e-trgovina i IT kompanije koje svoj biznis baziraju na njoj beleže ekstreman rast vrednosti trgovanja i ekstremne profite što privlači investitore i njihova ulaganja u akcije sa umerenim rizikom. Treće, u ovakvim uslovima javlja se povećani interes za špekulacijama u pozitivnom kontekstu - kupi po nižoj ceni i prodaj po višoj i ostvari zaradu", objašnjava profesor.

On navodi da su kriptovalute odnosno bitkoin je najpogodniji za takvu aktivnost, ali samo za investitore koji nemaju averziju prema riziku i spremni su i da izgube veću količinu novca.

"Trend rasta tržišta kriptovaluta tokom ove godine ili kako se u berzanskom žargonu kaže trend bika, povukao je mnoge investitore, ali i obične ljude da se upuste u trgovanje kriptovalutama sa ciljem ostvarivanja profita", napominje profesor.

Đorđević ističe da, koliko god se težilo decentralizaciji kriptovaluta, to u budućnosti neće biti moguće i da će one većim delom biti kontrolisane i da su budućnost plaćanja koja je veoma blizu.