Restorani širom sveta u problemu zbog cene ulja: "Ako podignemo cene, mušterije više neće dolaziti"

Mesecima je istanbulski restoran "Tarihi Balikca" pokušavao da prihvati rastuće cene suncokretovog ulja koje koristi za prženje ribe, lignji i dagnji.

Ali, početkom aprila, sa cenama nafte skoro četiri puta višim nego 2019. godine, restoran je konačno podigao cene. Sada čak i neke dugogodišnje mušterije ne mogu više da priušte da se hrane u njemu.

Globalne cene jestivog ulja rastu otkako je počela pandemija kovida 19, a razloga je više: od loše žetve u Južnoj Americi do nedostatka radne snage zbog virusa i stalno rastuće potražnje biogoriva.

Sukob Rusije i Ukrajine, zemalja koje snabdevaju skoro polovinu svetskih zaliha suncokretovog ulja, i defnitivno je prekinuo isporuke i doveo do rasta cena jestivog ulja.

To je samo jedna od posledica ruske invazije po globalno snabdevanje hranom i još jedan rastući trošak koji šteti domaćinstvima i preduzećima dok inflacija nastavlja da raste.

Osim toga, sukob je dodatno podstakao ionako visoke troškove hrane i energije, najviše pogađajući siromašne.

Snabdevanje hranom je posebno ugroženo jer je rat poremetio ključne isporuke žitarica iz Ukrajine i Rusije i pogoršao globalnu krizu đubriva koja će značiti skuplju i manje kvalitetniju hranu.

Gubitak pristupačnih zaliha pšenice, ječma i drugih žitarica povećava izglede za nestašicu hrane i političku nestabilnost u bliskoistočnim, afričkim i nekim azijskim zemljama u kojima se milioni oslanjaju na subvencionisani hleb i jeftine nudle.

Da su cene bijnih ulja dostigle rekordan nivo u februaru, a zatim porasle za još 23 odsto u martu, svedoče podaci Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.

Sojino ulje, koje je 2019. godine koštalo 765 dolara po metričkoj toni, u martu je u proseku koštalo 1.957 dolara po metričkoj toni, saopštila je Svetska banka.

Cena palminog ulja porasla je za 200 odsto i biće još veća nakon što je Indonezija, jedan od vodećih svetskih proizvođača, prošle nedelje zabranio izvoz kako bi se zaštitio domaće snabdevanje.

Cene bi pak, mogle da se smanje ove jeseni kada farmeri na severnoj hemisferi beru kukuruz, soju i druge useve, smatraju stručnjaci iz industrije iako uvek postoji opasnost od lošeg vremena.

Dugoročno međutim, kriza može navesti zemlje da preispitaju mandate za biogoriva, koji diktiraju količinu biljnih ulja koja se moraju mešati sa gorivom u pokušaju da se smanje emisije i uvoz energije.

Indoneziija je nedavno odložila plan po kojem je potrebno 40 odsto biodizela na bazi palminog ulja, dok je Evropska komisija rekla da će podržati države članice koje odluče da smanje svoje mandate za biogorivo.