Više od četiri miliona građana dobilo akcije NIS-a, a mnogi se pitaju šta sad: Broker ukazuje na četiri moguća scenarija

Dok se u Beogradu nastavljaju tehnički pregovori između Ministarstva finansija Srbije i SAD oko sankcija NIS-u, ovih dana mali akcionari postavljaju pitanje šta je najbolje da urade sa svojim akcijama koje imaju u toj kompaniji. 

Pravo na besplatne akcije NIS-a 2007. godine imali su građani koji su punoletni, a nisu ranije ostvarili pravo na akcije u privatizaciji. To je iskoristilo oko četiri miliona građana Srbije koji su dobili besplatne akcije - po pet. Sve se odvijalo preko Poštanske štedionice.

Od tada se akcijama trgovalo na berzi i mnogi su ih prodali, zbog čega se smanjio broj onih koji ih danas poseduju. Međutim, i drugi građani su ih kupovali na berzi, kao i investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva, banke i druga pravna lica.

Trenutno je situacija takva da u vlasničkoj strukturi mali akcionari imaju oko 10,3 odsto u akcijama. Kompanija "Gasprom njeft" je vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala, a "Gasprom 6,15 odsto (ruske firme ukupno imaju 56 odsto). Republika Srbija poseduje 29,87 odsto. 

Šta će biti sa malim akcionarima?

Upitan šta će sada biti sa malim akcionarima, broker Branislav Jorgić je za Euronews Srbija rekao da je važno naglasiti da ni u jednom scenariju građani ne mogu ostati bez svojih akcija.

profimedia

"Oni i dalje ostaju registrovani vlasnici svojih akcija u centralnom registru. U celoj kampanji rešavanja problema nakon sankcija nad NIS-om i vlasničke strukture, možda ne bi bilo loše da ova grupa koja je određena za pregovore popriča i sa malim akcionarima. Možda dobiju neke interesantne ideje", napomenuo je Jorgić. 

Ponavlja da će građani ostati vlasnici svojih akcija, ali da je pitanje koliko će one vredeti. Odgovor na to zavisi od raspleta situacije. 

- Prvi scenario: Status quo

Jorgić kaže da je prva mogućnost da ostane trenutno stanje i on smatra da je to najlošije rešenje za akcionare. U tom slučaju, napominje, kompanija NIS će stagnirati i gubiti poslovne prihode. 

"Tu sudbinu će pratiti i cena akcija. To je loš scenario i mislim da se on neće desiti", rekao je Jorgić. 

- Drugi scenario: Dogovor i otkup ruskog dela

Prema drugom scenariju, država Srbija bi se dogovorila sa Gaspromom i otkupila vlasništvo po određenim cenama i preuzela 56 odsto akcija.

"Nakon toga država ostaje vlasnik što može biti polovično rešenje za male akcionare imajući u vidu loše iskustvo koje smo imali kada je država upravljala NIS-om do 2008. godine", rekao je.

- Treći scenario: Prodaja akcija na berzi

Prema trećem scenariju, tih 56 odsto akcija, ili deo njih, može biti prodat na berzi po tržišnim cenama. 

"Mogu da dođu neki novi vlasnici, to opet mogu biti građani, investicioni i penzioni fondovi, banke itd. Možemo pretpostaviti da će se u tom slučaju cena održati na niovu koji je do sada bio, i da će s protokom vremena verovatno rasti", naveo je sagovornik Euronews Srbija.

- Četvrti scenario: Prodaja akcija preko tendera

Postoji i mogućnost da država putem tendera proda akcije nekoj strateškoj kompaniji, a to bi prema Jorgićevom mišljenju trebalo da bude neka renomirana kompanija iz tog sektora.

"U ovom slučaju bi kompanija morala da bude prihvatljiva i za američku stranu da bi izbegli te sankcije. U tom scenariju, akcionari koji imaju akcije NIS-a mogli bi da imaju dodatnu korist, da cena akcija dalje poraste", napomenuo je. 

"Svi su dobro prošli, ali zavisi od uloženog kapitala"

Govoreći o malim akcionarima i besplatnim akcijama koje su građani dobijali, Jorgić je rekao da su nekome pare bile potrebne i da su ljudi zato prodavali akcije. S druge strane, ističe da je neko imao izbor da li da akcije proda ili da ih zadrži. 

"Morate imati u vidu da imate veliki broj akcionara koji su akcije kupili na berzi. Akcionari koji imaju par hiljada akcija uopšte nemaju mali kapital. Ako gledamo njih, na kraju i poziciju malih akcionara sa po pet akcija, oni su dobro prošli, ali u odnosu na kapital koji su uložili. Znači, ako imate mali kapital, vi ste dobro prošli, ali je iznos zarade manji. Onaj ko je imao veliki kapital, dobro je prošao, ali je iznos profita koji je ostvario dobar", rekao je broker. 

Dodaje da je 2023. godiene NIS ostvario dobit od oko 357 miliona evra. 

"Sedamdeset pet odsto je zadržao za sebe radi finansiranja sopstvenog razvoja, a 25 odsto je podelio akcionarima kroz dividendu. To je bilo negde oko 70 miliona evra, samo država je dobila 30 miliona po osnovu dividende", objasnio je. 

Koji je savet za male akcionare?

Na pitanje koji bi savet sada dao mali akcionarima, Jorgić je rekao da sa njihovih 10 odsto i sa velikom disperzijom tih akcija oni mogu da se koncentrišu i da obave razgovor sa grupom koja će da pregovara sa SAD i Rusijom. 

"Ali moje mišljenje je da će svakako doći do reorganizcije strukture NIS- i da u ovom trenutku treba biti strpljiv. Doći će do rešenja tog problema, ako dobijemo strateškog partnera koji je renomiran u biznisu, oni mogu da profitiraju", rekao je.

profimedia

Govoreći o periodu u poslednjih godinu dana i vrednosti akcija, istakao je da je najviša cena bila 900 dinara, a najniža na dan kad je objavljena informacija o sankcijama - 622 dinara. Trenutna cena je negde oko 730 dinara. Kako je napomenuo, sama informacija o sankcijama je bila šok za akcionare. 

"Međutim, nakon razmene informacija sa SAD pojavio se optimizam da će se to na kraju ipak dobro završiti", zaključio je Jorgić u razgovoru za Euronews Srbija.