Igre 
"Novo resetovanje ekonomije": Kako će se promene na globalnom nivou odraziti na Srbiju
Komentari31/12/2024
-17:00
Protekla 2024. ostaće možda i jedna od najviše upamćenih godina u modernoj istoriji sveta jer su se desile ozbiljne političke promene koje će se verovatno i u 2025. dešavati. Taj globalni politički kontekst uvek utiče i na globalnu ekonomiju, a samim tim i na nacionalne ekonomije, posebno relativno malih zemalja kao što je Srbija. Ekonomski gledano, jedna od ključnih promena jeste da se polako završava neoliberalni model upravljanja ekonomijama u svetu, koji je podrazumevao ozbiljnu i veoma raširenu globalizaciju, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović.
On je za Euronews Srbija rekao da je ta ozbiljna i raširena globalizacija poslovanja jednim delom već bila malo zaustavljena za vreme korone, kada su dobrim delom pokidani neki lanci snabdevanja, a proizvodni inputi poskupeli.
Profesor kaže da je kao rezultat povećanja cena repromaterijala i energenata došlo do promena poslovnih politika u kompanijama, koje se polako svode na tzv. princip nearshoringa, odnosno poslovanja u nekom regionalnom smislu i boljeg povezivanja.
"Mi smo to možda najbolje kao Srbija uradili sa turskim tržištem. Kada pogledamo kako su strukturirane nove političke elite koje dolaze, a naročito i na prvom mestu promena koja se desila u Americi i koja će da stupi na snagu 20. januara sa inauguracijom predsednika Trampa, mi vidimo da su pogledi i stavovi tih ljudi koji će zauzimati čelna mesta potpuno drugačiji u odnosu na dosadašnju administraciju. I to će imati svoje reperkusije i na čitav ostali svet, a naročito na Evropu", naveo je profesor i dodao da u strukturi ljudi u novom Trampovom timu vidi da će to biti jedna ozbiljna promena.
Istovremeno, kako je dodao, te promene su na neki način već počele na istoku, navodeći Rusiju i BRIKS.
Bolje ekonomsko i političko povezivanje unutar BRIKS-a je za profesora Aćimovića sasvim jasna naznaka da ćemo u buduće živeti u jednom dobro izbalansiranom multipolarnom, a ne više unipolarnom svetu.
Povodom najava Donalda Trampa o većim carinama za kinesku robu, Aćimović je rekao da je novi predsednik SAD najavio i veće carine i prema Kanadi i prema Meksiku.
profimedia
Povezane vesti
"Jedna stvar je ona prvobitna najava, a druga stvar je šta će se u tim međusobnim pregovoranjima velikih sila na kraju realizovati. Ne treba zaboraviti da jedan od glavnih ljudi Donalda Trampa, Ilon Musk ima ozbiljne ekonomske interese u Kini. Ne verujem da je sad njemu u interesu da se tu nabace pretarano velike carine. Verovatno će u tim pregovorima nešto malo Kina popustiti, očekujem verovatno malo da američka strana popustiti od one prvobitne najave i onda ćemo doći na neko novo resetovanje ekonomije", rekao je Aćimović.
Kako Srbija da strukturira dalji rast?
Postavlja se pitanje kako će se promene na globalnom nivou reflektovati na Srbiju.
Dobra i najvažnija vest, kaže profesor Aćimović, jesto to da je Srbija uspela da se uzdigne po pitanju stepena rasta iznad njoj bliskog evropskog tržišta, budući da Evropa ne raste, odnosno stagnira kao Nemačka, ili raste značajno manjim stopama od 0,3 do 0,7 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, procenjeno je da je ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2024. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), zabeležila rast od 3,9 odsto u odnosu na 2023. godinu..
Međutim, profesor kaže da treba sagledati kako će nadalje Srbija da strukturira taj rast, navodeći da mora u tom smislu doći do promena ako se žele zadržati relativno dobre stope rasta u narednoj i narednim godinama.
"Nećemo moći više tog rasta najviše da očekujemo kroz ulaganja u infrastrukturu koja su bila odlična i dobra. Ne znam do koje mere će nam ići uspešno privlačenje stranih direktnih investicija. Nažalost, iz Evrope će sve manje, verovatno, dolaziti. Ove godine imamo rekordni rast, ali tako što smo i tu diversifikovali dolazak stranih direktnih investicija, pa imamo praktično odnos između investicija koja dolaze iz Evrope 37 odsto, a iz Azije 34 odsto, dominantno iz Kine, Turske. Moramo rast malo drugačije da u budućim godinama strukturiramo i da pokušamo da ga povežemo sa dodatnim ulaganjem u domaću privredu kroz favorizovanje onih sektora koji nam donose dobrobit, a to znači hrana, poljoprivreda, i prerađivačka industrija, koja znači izvoz", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
profimedia
On kaže da su se firme iz Srbije okrenule ka Kini i ka Turskoj, navodeći da je Srbija uspela da milijardu evra izvoza umesto u EU, plasira u Kinu, odnosno Tursku.
Povezane vesti
"Jedna velika zemlja nam je nekako skrajnuta, nismo mnogo vodili računa o njoj, a to je Indija. Indija je velika zemlja, deo Briksa sa stopom rasta od pet, šest ili sedam odsto i sa 1,4 milijardi stanovnika. Na žalost, u ovom trenutku imamo međusobne razmene sa Indijom samo negde oko 350, 360 miliona dolara, što je izuzetno nisko. U toj razmeni imamo dominantan uvoz, a ne izvoz. Pa hajde da razmislimo koliko tamo ima stanovnika i šta sve mi njima možemo da prodamo", rekao je profesor i naveo da je tu prevashodno misli na poljoprivredu i prehrambenu industriju.
On kaže da se treba posvetiti i stranim direktnim investicija iz Indije, navodeći da Indija ima fenomenalan automobilski sektor.
"Svaka farmaceutska kuća kada želi da kupi neke sirovine, ona ide u Indiju. IT sektor, da dovedemo par IT kuća iz Indije ovde kao strane direktne investicije, mi smo napravili odličan posao", rekao je Aćimović.
On smatra da bi bilo dobro da Indiju i još neke zemlje aktiviramo i kroz strane direktne investicije, ali i kroz nova izvozna tržišta, a posebno afričke zemlje.
Profesor kaže da je interes Srbije da potpuno nesmetano i jednako sarađuje i sa Zapadom, i sa Istokom, i sa globalnim jugom, odnosno tek novim tržištima koja će verovatno narastati, tu mislim, na afrička tržišta.
Na pitanje kako će se geopolitička situaciji odraziti na cenu energenata u Srbiji s obzirom i na najavu da će SAD uvesti sankcija NIS-u, Aćimović je naveo da Srbija tu ima povoljnu situaciju jer odavno ima dobar strateški sporazum sa Ruskom Federacijom, kao i dalje relativno konkurentne cene energenata.
"Našom politikom mi takođe držimo pod kontrolom cene struje jer da to nije tako, investitori bi rekli - skupo nam je i vaše tržište. Naravno da će tu biti velikih problema. Najviše me brine ova situacija gde je Ukrajina najavila da će da prekine dovoz gasa preko njene teritorije i to će onda napraviti ozbiljne promene, pre svega zemljama EU", rekao je profesor i napomenuo da se srećom Srbija uključili u tzv. Turski tok.
On navodi da energenti nikad više neće biti jeftini.
"Nažalost, naši prijatelji iz Evrope su na neki način svojom odlukom rešili da se liše jeftinih energenata koji su dolazili iz Rusije. To je značajnim delom uticalo na pad konkurentnosti njihove privrede. S jedne strane, oni imaju tehnološku dominaciju, mi vidimo i dalje da su to izvanredne kompanije, ne može Evropa da propadne, ali jednostavno malo gubi tu konkurentsku trku. Naročito to možemo videti u jednoj od vodećih privrednih grana koja se zove automobilska industrija. Ako se ljuljaju problemi u Volkswagenu, pa šta će onda biti za neke druge manje kompanije", rekao je Aćimović.
Komentari (0)