Igre 
NALED: Više od 60 odsto građana okrenulo se bezgotovinskim načinima plaćanja
Komentari24/11/2024
-16:10
Skoro dve trećine građana Srbije (više od 60%) koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja, a broj korisnika platnih kartica je duplo veći nego pre sedam godina, pokazalo je istraživanje Ipsosa sprovedeno u okviru Inicijative Bolji način.
Kako se navodi u biltenu NALED-a, tim lider projekta Bolji način ispred GIZ-a za Srbiju Zlatko Milikić rekao je da građani koji koriste bezgotovinske načine plaćanja daleko češće plaćaju karticama nego gotovinom, a odnos je 81 prema 64 odsto.
"Sledeći najčešće korišćen način bezgotovinskog plaćanja je elektronsko, odnosno mobilno bankarstvo, 50 odsto, dok i instant plaćanje beleži rast pa ga tako danas upotrebljava petina populacije", naveo je Milikić.
U skladu sa ovim trendovima, polovina preduzeća u Srbiji se svakodnevno ili barem nekoliko puta nedeljno susreće s potrošačima koji žele da plate karticom.
"Korisnici bezgotovinskog plaćanja smatraju da bi bilo korisno da se ovaj način plaćanja uvede najpre na pijacama i u frizerskim i kozmetičkim salonima, zatim za usluge majstora, kao i na šalterima institucija", navodi predstavnik GIZ-a.
Kao glavnu prednost plaćanja karticom, 75 odsto korisnika navodi da je tako jednostavnije i brže platiti.
Kao drugi benefit građani navode to što ne moraju da nose gotovinu sa sobom, a na trećem mestu je sigurnost, odnosno manji rizik od krađe i bezbednost novca, s obzirom na to da se kartica može blokirati, a neovlašćeno potrošen novac povratiti.
Povezane vesti
NALED u biltenu navodi i da u prilog tome govori podatak da se gotovo 30 odsto građana suočilo s neprijatnom situacijom gubitka ili krađe novčanika, odnosno gotovine, dok je daleko manje građana, svega 4 odsto doživelo krađu novca s kartice koji nije uspeo da povrati.
S druge strane, tek nešto više od polovine preduzeća omogućava potrošačima da u radnji plate karticom, a svega jedan odsto omogućava plaćanje putem QR koda.
Najveći broj privrednika smatra da bi poreski podsticaji za bezgotovinska plaćanja, 42 odsto, umanjenje trgovačke naknade koju plaćaju trgovci za plaćanje karticama, 40 odsto, i subvencije za POS, 33 odsto, bili najkorisniji podsticaji za uvođenje bezgotovinskog plaćanja.
"Upravo zato je Inicijativa Bolji način, koju su pokrenuli GIZ, Mastercard i Visa u saradnji s NALED-om, obezbedila subvencije za besplatno uvođenje POS terminala uz sniženu trgovačku naknadu od 0,99%. Za nešto više od godinu i po dana, imali smo 5.000 prijava za POS, a trgovci koji su zahvaljujući našem Programu prvi put uveli bezgotovinska plaćanja ostvarili su ukupno 3,5 miliona transakcija u vrednosti od 35 miliona evra", dodaje Milikić.
Glavni razlog zašto preduzeća generalno uvode bezgotovinska plaćanja je što ne žele da odbijaju kupce koji preferiraju ovakav način plaćanja.
Dve trećine preduzeća smatra da su bezgotovinska plaćanja olakšala rad prodavcima, a skoro 60 odsto navodi da im je to omogućilo i uštede od preko 8.000 dinara na mesečnom nivou u proseku.
Skoro svi privredni subjekti, 94 odsto, koji svojim kupcima pružaju mogućnost bezgotovinskog plaćanja tvrde da je ono pozitivno uticalo na poslovanje preduzeća.
Povezane vesti
Komentari (0)