Skraćenje radne nedelje na nivou eksperimenta: Kako napraviti balans između zadovoljstva radnika i produktivnosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/11/2024

16:04

Skraćenje radne nedelje na nivou eksperimenta: Kako napraviti balans između zadovoljstva radnika i produktivnosti - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Island je eksperimentisao sa skraćenjem radne nedelje i posle dve godine se pokazalo da su radnici koji su imali kraće radno vreme i radili četiri dana u nedelji zabeležili veću produktivnost. Island nije prva država, a sigurno ni poslednja, koja će se upustiti u testiranje ovakvog modela. To su testirale i Španija, Velika Britanija, Japan i druge države.

Sprovođenjem tog modela zaključeno je da su pozitivni efekti skraćenja radne nedelje manje stresa za radnike, manje razboljevanja i bolovanja, povećanje produktivnosti, manje troškova za firme i poboljšanje kvaliteta života.

Postavlja se pitanje da li je ovakav fenomen moguć i u Srbiji i zašto produktivnost u Srbiji nije visoka, ako se u Srbiji radi najviše u Evropi.

Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije rekla je za Euronews Srbija da s jedne strane stvarno ima pozitivnih primera i u Srbiji gde određene kompanije već razmišljaju na tu temu.

Ona dodaje da je sve to još uvek i na nivou fenomena i eksperimenta.

"Kada smo uvodili osmočasovno radno vreme i tad je to bio fenomen, pa eto, zaživelo je nekako. S jedne strane stvarno ima pozitivnih primera, i ovde u Srbiji određene kompanije već razmišljaju na ovu temu i u vidu eksperimenta su pokušale da sa svojim radnicima dogovore ovakav režim rada, ali i na nivou Evropske unije. Pa evo i Island, on nije članica Evropske unije, ima takvu priču. Interesantno jeste za razmišljanje, za analizu, ali sad treba da vidimo koliko je to primenjivo u Srbiji", rekla je Budimčević.

Koje su prepreke?

Budimčević navodi da treba videti koliko je skraćenje radne nedelje i radnog vremena usklađeno sa radnim zakonodavstvom u Srbiji.

Ona kaže da je to osetljiva tema, da taj model ne bi mogao u svim delatnostima da se primeni trenutno, a da ne bi smelo da bude bilo kakve diskriminacije u odnosu na zaposlene, pa da se jednom zaposlenom dozvoli kraće radno vreme i skraćenje radne nedelje, a drugom da ostane strandardno osmočasovno radno vreme.

"Mi radimo još uvek 40 časova nedeljno, odnosno osam časova dnevno, postoji mogućnost određenih modela, sad da li bi to bilo skraćenje radnog vremena ili različiti, drugačiji raspored radnog vremena u toku radne nedelje. Bilo je eksperimenata, četiri dana se radi, ali određenim danima se radi duže od osam sati. To je na neki način mogućnost da se taj vikend kvalitetnije, produži i provede sa porodicom, da se iskoristi za neke kulturne sadržaje, ali i sigurno da utiče na neku relaksaciju i na taj balans između posla i privatnog života", rekla je Budimčević.

Ona dodaje da postoji mogućnost određenog skraćenja, ali kod profesija koje su rizične i u kojima akt o proceni rizika propisuje ovakve režime, ali to se smatra kao standardno radno vreme i zagarantovana je zarada.

"Poslodavac kad razmišlja o bilo kakvoj inovaciji, mora da vodi računa o strukturi zaposlenih, o svojoj delatnosti i da na najoptimalniji način organizuje rad. Ali konkurencija je žestoka, tehnološki napredak ide brzo. Mi smo shvatili da ne možemo da se samo ugledamo na neko naše unutrašnje tržište, već moramo osluškivati šta se dešava u zemljama Evropske unije, kako se razvijaju biznisi. Moramo napraviti taj neki balans između produktivnosti, dostojanstva na radu zaposlenih, ali svakako da se očuva konkurentnost i tog preduzeća, ako govorimo o nekom određenom preduzeću, ali i naše domaće privrede", rekla je Budimčević.

"Najbitnije je da zaposleni budu zadovoljni"

Budimčević smatra da bi skraćenje radne nedelje moglo da donese benefite, naglašavajući da je sigurno da je najbitnije da zaposleni budu zadovoljni, da funkcionišu kao tim i da im se maksimalno izađe u susret, jer će se to odraziti na produktivnost.

Govoreći o primeru Islanda, sagovornica Euronews Srbija kaže da jaka ekonomija može da obezbedi stabilnu socijalnu državu.

"Kada imate jaku ekonomiju, onda ćete imati kvalitetne poslove, ulaganje u inovacije i sigurno će biti rast zarada, a tu su i socijalna davanja. Island je napravio balans. Upoređujući se sa tom zemljom, oni imaju niže poreze. S druge strane imaju stabilan socijalni sistem. To mnogo znači i za građane, a opet niži porezi znače i za građane i za privredu. Napravili su tu neku idealnu kombinaciju", rekla je Budimčević.

Ona je napomenula da mora da se vodi računa i o tome kakav je nivo tehnološkog razvoja Srbije i da preduzeća treba da ulažu u mašine, opremu i u tehnologiju kako bi se sa automatizacijom razmišljalo o skraćenju radnog vremena.

"Jedno su želje, drugo su mogućnosti. Sigurno je da će se razmišljati o tome, neće biti potrebe, apsolutno, za nekim dužim radnim angažovanjem", rekla je ona.

Budimčević smatra da bi za poslodavce bio luksus da u ovom momentu uvedu neka takva rešenja.

Ona kaže da organizovanost zavisi od top manadžmenta, a da prava organizacija bez praznih hodova sigurno da znači uštedu vremena i kvalitetnije iskorišćeno radno vreme.

"Ako ste vi na ovom tržištu i želite dugoročno da ostanete, onda morate da ulažete u radnu snagu", rekla je Budimčević.