Cene mesa, goriva i struje za domaćinstva najviše uticale na inflaciju u prvoj polovini 2024.

Prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena u prvoj polovini 2024. godine iznosio je pet odsto, a na ovu inflaciju najviše su uticali struja za domaćinstvo, meso, gorivo, duvan, alkoholna pića, lekovi i cene obroka u restoranima i prodavnicama brze hrane, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

U publikaciji Zavoda, Trendovi, II kvartal 2024 dodaje se da je ukupno učešće ovih grupa proizvoda u međugodišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu iznosilo 51,5 odsto.

Analizom strukture ukupne cene hrane i bezalkoholnih pića dolazi se do podatka da je međugodišnji rast cene mesa od 7,5 odsto imao ubedljivo najveći uticaj na rast cene hrane, ali i na ukupnu inflaciju, uz rast cene električne energije za domaćinstva. 

U ukupnoj strukturi cene hrane i bezalkoholnih pića cena mesa zadržala je ubedljivo najveće učešće od 50,3 odsto, u poređenju sa ostalim komponentama hrane i pića. 

profimedia

Najveći uticaj na rast cene mesa imali su sušeno, dimljeno i usoljeno meso, pre svega slanina i kobasice od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, kao i svinjsko meso. Kao i u prvom i u drugom kvartalu jedina vrsta mesa koja je imala deflatoran uticaj na ukupnu cenu mesa bilo je živinsko meso.

Uporednom analizom cene mesa sa drugim zemljama može se zaključiti da je cena mesa u Srbiji bila na istom nivou kao u Danskoj, Španiji, Hrvatskoj, Kipru, Portugaliji, Slovačkoj, Albaniji i Turskoj, dok je u poređenju sa cenom mesa u ostalim zemljama u regionu Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj bila veća u proseku za oko 17,8 odsto.