Igre 
Radojka Nikolić za Euronews Srbija: Šta donosi novi minimalac i da li su trgovačke marže previsoke
Komentari28/08/2024
-16:35
Tokom današnje sednice Socijalno-ekonomskog saveta, dogovoreno je da minimalna cena rada mesečno iznosi 53.592 dinara što je prvi put da zarada pokriva minimalnu potrošačku korpu. O ovoj temu rezogarali smo da urednicom magazina Biznis i Ekonometar Radojkom Nikolić koja je objasnila šta povećanje minimalca donosi građanima i kome ove odluka najviše ide u korist.
Da poklapanje iznosa minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe predstavlja "veliku promenu", uverena je Radojka Nikolić koja pojašnjava da nekada nije postojala "minimalna potrošačka korpa" već samo potrošačka korpa.
"Minimalna potrošačka korpa sadrži prepolovljenu normalnu potrebu za hranom, plaćanjem dažbina, usluga. Dok potrošačka korpa ne sadrži samo ishranu nego sadrži i neku srednju cenu koju vi izdvajate za plaćanje komunalnih i ostalih usluga - odeću, obuću i tako dalje", objašnjava Nikolić.
"Novi minimalac ide u korist poslodavcima"
Ističe i da novi minimalac ide u korist i poslodavcima.
"To u značajnoj meri olakšava poslodavcima u smislu da će plaćati manje poreze i doprinose, i onda poslodavci isplaćuju minimalnu cenu rada, zato što su im manji troškovi plaćanja. Ali to vam istovremeno donosi i opasnost da će sada mnogi preći na isplatu minimalne zarade, neće ići na neke više iznose, jer im je zgodnije kad se ovako poveća iznos, da onda plaćaju manje poreze i doprinose", jasna je Nikolić.
profimedia
Urednica magazina Biznis takođe naglašava da će takav postupak poslodavaca dovesti do manjih prihoda u budžetu, ali i da je država to "imala u vidu jer su pregoovri oko minimalca trajali dugo".
"Odavno je zahtev da se poveća iznos minimalne zarade i pregovori su sigurno dugo trajali, jer to mora i budžetski da se predvidi, jer će za toliko biti manje sredstava".
Povezane vesti
Podseća i na podatak da u Srbiji negde preko sto hiljada ljudi prima minimalnu zaradu, ali da joj nije jasno kako se došlo do tog broja.
"Ako pogledate unazad pre oko godinu dana, oko 250 hiljada ljudi je primalo minimalnu zaradu. Pre nekoliko godina sećam se da je čak bio podatak da 300 do 400 hiljada ljudi ima minimalnu zaradu. Daj Bože da je došlo do toga da su se plate povećale, pa da su mnogi izašli iz tog okvira da isplaćuju samo minimalne zarade", priseća se naša saogovornica dodajuću da će novi minimalac biti atraktivniji za poslodavce nego za radnike".
"Za radnike je naravno to nedovoljno, jer zavisi koja vrsta posla je u pitanju, ali sa tim iznosom svakako je teško"
profimedia
Kad se sve posmatra sa materijalne strane, najbolje se vidi slika našeg socijalnog i ekonomskog stanja stanovništva, ukazuje Nikolić.
"Mi u poređenju sa ostalima - kako bi trebalo da izgleda neki dobar standard - mi imamo samo negde oko 40 odsto nivoa proseka koji je u Evropskoj Uniji. Dakle, to je to što nama nedostaje. To je taj zaostatak i on se upravo ogleda u ovakvim situacijama gde ljudi ne mogu da podmire osnovne životne potrebe", kaže ekonomska novinarka.
Visoke marže i mere Vlade
Govoreći o najavama Vlade Srbije o novim merama koje se odnose na "pravičnije cene" u supermarketima, Nikolić objašnjava da je namera države tim potezom da ljudima koji imaju manju kupovnu moć, ali i ostalim potrošačima da zaštiti njihov životni standard.
"Nismo mi jedini koji tome pribegavaju. Isto su imali Hrvati nekih šest paketa mera. Sve je počelo zapravo od korone. Od tada su počele te mere kojima se pokušava da se pad amortizuje, odnosno da se obezbedi koliko toliko normalno život. Isto su radili i Crnogorci, oni su isto krenuli sa ograničavanjem trgovačkih marži", nabraja ona dodajući da su i nakon svih tih mera potrošači i dalje nezadovoljni, jer us cene previsoke.
Povezane vesti
"Suština je u tome da ova inflacija koja traje već tri godine, da je podigla cene i da su one uvećane negde za oko 30 odsto na opštem nivou. Dakle kad kumulativno saberete prošle četiri godine, nivo rasta cena je oko 30 odsto, a od toga hrana je najviše poskupela. Hrana i sredstva za higijenu i ono što je se odnosi na svakodnevnu potrošnju - poskupelo je za više od 60 odsto", ukazuje Nikolić.
profimedia
Kada je reč o trgovačkim maržama, naša sagovornica ističe da bismo imali "pravičnije cene" ukoliko bi bile niže marže, koje su kod nas, kako kaže, "veoma visoke".
"Ima nekih istraživanja koja pokazuju da se trgovačke marže kod nas kreću negde od 25 odsto do 40 odsto, što je zaista mnogo. Na kraju krajeva vi imate na osnovu finansijskih izveštaja za prošlu godinu da je šest trgovinskih lanaca imalo čist profit od 100 miliona evra, a ukupan prihod na njihovom tržištu je premašio tri milijarda evra. Dakle, mi smo očigledno dobro tržište za trgovinske lance", naglašava NIkolić.
Povezane vesti
Šta je rešenje?
Upitana šta bi bilo rešnje, Nikolić napominje da država nikako ne bi trebalo da reaguje jer se na taj način narušava sloboda tržišta, već bi jedino mogla da utiče ovakvim akcijama, ili dogovorom sa kompanijama.
"Suština je u tome da mi zapravo imamo oligopole, ne može se reći da je monopol jednog, nego više trgovačkih lanaca koji očigledno - da li se oni dogovaraju ili ne, ili su to cene kao u ogledalu, kao na pijaci, kad jedan stavi jednu cenu, pa onda i drugi krenu sa tom cenom - ali svakako je reč o dobroj zaradi trgovaca i o nekoj vrsti oligopola, a za to je rešenje samo veći broj jačih trgovinskih lanaca na tržištu, koji će stvoriti konkurenciju, da bi onda konkurencija mogla da obara cene", zaključuje Radojka Nikolić.
Preporuka za vas
Komentari (0)