Epizoda ili uvod u novu krizu: Šta je uzdrmalo svetske berze u ponedeljak?

Komentari

Autor: Lj.G.

07/08/2024

07:01

Epizoda ili uvod u novu krizu: Šta je uzdrmalo svetske berze u ponedeljak? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Akcije na američkoj berzi naglo su pale u ponedeljak zbog rasprodaje na svetskim tržištima, što je posledica strahova od recesije u SAD, nakon razočaravajućeg julskog izveštaja o zapošljavanju. Evropski i američki berzanski indeksi su se u ponedeljak nadovezali na trend iz prošle nedelje i produbili pad, pošto su investitori zabrinuti zbog razvoja privredne situacije u SAD i razočaravajuće zarade tehnoloških kompanija. Glavni japanski berzanski indeks Nikei 225 pao je gotovo 13 odsto u ponedeljak, a cene akcija padaju u Tokiju od prošle nedelje od kada je Banka Japana podigla svoju referentnu kamatnu stopu.

Kada se dešavaju takvi jednodnevni i kratkotrajni padovi, onda i investitori imaju veliku averziju prema riziku i onda se dodatno povlače sa tržišta, kaže za Euronews Srbija profesor Nikola Stakić sa Univerziteta "Singidunum".

Ono što se desilo na berzama u ponedeljak, kako navodi Stakić, kombinacija je više faktora, a sve to su inicirali malo lošiji podaci sa tržišta rada u Americi, kao i specifični faktori i na tržištu u Japanu gde je došlo do povećavanja nekih referentnih kamatnih stopa, što se jako retko dešava.

"Profesionalci na berzi imaju jednu strategiju koja se zove carry trade, što znači pozajmiti novac po nižim kamatama, to je bilo u Japanu, a plasirati novac po visokim kamatama, što je uglavnom bilo u Americi. Sada kako je Japan počeo da podiže te kamatne stope, ta strategija carry tradea je počela da ide u nekom suprotnom, neočekivanom smeru i onda je ona izazvala blagu paniku na tržištu. Dakle, imamo neke faktore koji su direktno vezani za SAD, imamo nešto što se dešava u Japanu, na kraju krajeva imamo i ne tako dobre kvartalne rezultate najvećih tehnoloških kompanija na svetu koji se nalaze u Americi", rekao je Stakić.

Uz sve to, kaže Stakić, kada se dodaju i geopolitičke tenzije i eskalacija, kombinacija svih tih faktora uticala je na dešavanja na berzama u ponedeljak.

"Da to nije sistemskog karaktera videlo se odmah u utorak u Aziji, Nikei indeks se vratio preko 10 odsto, čekamo da vidimo u Americi kako će se otvoriti tržišta. Ne verujem da je to bilo kakva kriza koja u sebi ima neki sistemski karakter", smatra Stakić.

Da se nagomilalo dosta problema kaže Bojan Stanić iz PKS i navodi da imajući vidu koliko ih je, svetska privreda čak dobro funkcioniše.

On za Euronews Srbija kaže da tržište reaguje praktično panično kada se desi neki indikator koji može da ukazuje na početak neke veće krize.

"Možda je to samo jedna epizoda, jedna kratkoročna oscilacija na berzi, koja će se završiti bez prelivanja problema. Ono što je zaključak, jeste da je tržište veoma napeto, situacija je veoma napeta, i samim tim, svi ti negativni pokazatelji koji se mogu registrovati u periodu pred nama, svakako će izazivati potrese na berzi", smatra Stanić.

Prema njegovim rečima, geopolitičke tenzije izazivaju veliku neizvesnosti u pogledu daljeg razvoja situacije, od čega svakako zavisi privreda.

"Energenti mogu da skoče ukoliko dođe do eskalacije rata na Bliskom istoku, može da se desi da se zaustavi popuštanje monetarne politike u smislu smanjenja ključnih kamatnih stopa i da sve to dovede opet do porasta cena nekih sirovina, nekih proizvoda i da samim tim jednostavno taj trend zaustavljanja inflacije prestane", rekao je Stanić i naglasio da je tržište jako oprezno i kad god čuje neki šum, ono reaguje.

Da li je odluka FED-a ispravna?

Glavni razlog za veliku rasprodaju akcija na globalnim tržištima je strah da je američka centralna banka FED zakasnila sa smanjenjem kamatnih stopa i nije uspela da spreči usporavanje ekonomije u SAD, preneo je Bloomberg.

Profesor Stakić kaže da tržište "gura" FED i pravi neki implicitni pritisak da bi trebalo da smanji kamatne stope što pre i da su neki možda očekivali da se to desi na poslednjem sastanku, što je izostalo.

"FED ima mogućnost da zakazuje vanredno zasedanje ukoliko ima potrebe za tim i da donese vanredne odluke o smanjenju kamatnih stopa. Ta spirala i panika se nisu u utorak nastavile u Aziji, Evropa je isto odreagovala ne tako panično kao u ponedeljak. Ako vidimo da je to bilo 'sporadično', onda verovatno ni FED neće gledati na taj način da postoji potreba za nekim vanrednim zasedanjima i nekim vanrednim odlukama", rekao je Stakić.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže za Euronews Srbija da centralne banke imaju svoje cilje i da se efikasnost njihove monetarne politike meri prema inflaciji, a ne prema tome šta hoće berza i šta hoće investitori.

"Najveće centralne banke vode politiku ciljane inflacije, procenjuju globalne i makroekonomske rizike i zato spuštaju kamatne stope tempom kojim oni smatraju da treba. To posledično može da pogodi i berze, jer su investitori očekivali nešto, a nije se desilo to što su oni očekivali. Ali ne možemo da kažemo da su oni (FED) zakasni ili da su oni pogrešili. Prosto berze reaguju na razne informacije", rekao je Grubišić.

On dodaje da posao centralnih bankara nije da prate očekivanja investitora i berze, ali da obraćaju pažnju na ekonomski rast i neke prognoze.

Da se ne može reći da je FED zakasnio sa smanjenjem kamatnih stopa smatra Bojan Stanić.

"Privreda traži jedno a to je - smanjite kamatne stope, a ti kreatori ekonomske politike kažu - čekajte, inflacija nije potpuno stavljena pod kontrolu. Ona jeste oborena, ali postavlja se pitanje novog inflatornog pritiska, ako se desi neki incident na međunarodnom planu. Ne možemo reći da je jedna strana u pravu, a da druga greši", rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, privreda je dugo čekala na neki signal koji treba da bude veća i čvršća potvrda jednog dugoročnog oporavka, ali to se nije desilo.

"Govori se o tome kako u Evropi iz kvartala u kvartal izmiče taj oporavak. S druge strane, Amerika ima generalno dobru stopu rasta prošle godine i ovo polugođe je dobro otvorila, ali ne možemo da znamo, imajući u vidu te relativno dobre performanse u prošloj godini, koliko će ta pozitivna dinamika moći da se nastavi. Može da se desi već u drugom polugodištu smanjenje aktivnosti, prelazak u taj negativni trajektorij i da se ukoliko se vežu dva negativna kvartala, proglasi recesija", rekao je Stanić.

Profesor Stakić navodi da postoji strah od recesije u SAD jer je tržište rada zabeležilo neke negativne rezultate i smanjuje se polako ta euforija kod velikih tehnoloških giganata.

On kaže da tu postoji i dosta psihologije i psiholoških faktora, navodeći da je empirijski dokazano da je u poslednjih 100 godina septembar najgori mesec za finansijska tržišta i u proseku on je u minusu i to u znatno većem minusu nego što su neki drugi meseci u godini.

"Kako se približavamo septembru, uvek imamo i ta malo naglašenija recesiona dešavanja. Međutim, zasad jedini taj indikator koji je bio negativan u poslednje vreme je bio vezan za stopu nezaposlenosti sa tržišta rada. Kada gledamo bruto domaći proizvod, on je imao solidne stope rasta, inflacija se smanjuje na neki prihvatljiv nivo. Postojali su neki indikatori na tržištu pre dve-tri godine da će doći do recesije, pa se ona nije dogodila. Amerika je izašla iz toga vrlo otporna na sva dešavanja i na sve te rizike u prethodne dve-tri godine", rekao je profesor Stakić.