Igre 
Dokle su stigli pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom: Koje su koristi od članstva i šta su preduslovi
Komentari09/07/2024
-07:04
Srbija je započela samostalne pregovore o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) podnošenjem zvaničnog zahteva za prijem 10. decembra 2004. godine, a 15. februara 2005. godine Generalni savet STO osnovao je Radnu grupu za Srbiju i započeo proces njenog pristupanja. Ipak, nakon skoro 19 godina, Srbija još nije završila pregovore.
Radna grupa za Srbiju sastala se 13 puta, poslednji put 13. juna 2013. godine. Do tada su
sastanci održavani dva puta godišnje i pregovori su napredovali.
Proces pristupanja STO je kompleksan i podrazumeva usaglašavanje domaćih propisa sa
intelektualne svojine.
Uslov za pristupanje EU je članstvo u STO. Na svakom pododboru sa EU za trgovinu i poljoprivredu postavlja se pitanje dokle je Srbija stigla u pregovorima sa STO. Na pododboru za poljoprivredu to pitanje postavljaju u kontekstu zabrane GMO.
Dokle se stiglo u pregovorima?
Na nedavnom sastanku predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža i ministra spoljnih poslova Marka Đurića najavljeno je da će PKS i Ministarstvo formirati mešovitu radnu grupu koja će raditi na stvaranju preduslova za učlanjenje Srbije u STO.
U Centru za evropske politike kažu da je Srbija u završnoj fazi procesa pristupanja STO i da je najveći deo reformskog zakonodavstva usaglašen sa STO pravilima.
Projektna menadžerka u CEP-u Slavica Kukolj rekla je za Euronews Srbija da je nastavak multilateralnog dela procesa pristupanja u dužem periodu uslovljen usvajanjem izmena i dopuna Zakona o genetički modifikovanim organizmima, koji je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Povezane vesti
"Osim multilateralnih pregovora sa STO, koji su vezani za harmonizaciju zakonodavstava sa
pravilima STO, države članice imaju pravo da sa kandidatima, kao što je Srbija,
pregovaraju bilateralno o nivou liberalizacije pristupa tržištima robe i usluga. Srbija za
okončanje bilateralnog dela procesa, treba da okonča pregovore o koncesijama za pristup
tržištu roba i/ili usluga sa nekoliko članica STO (SAD – vezano za GMO, Brazil, Rusija i
Ukrajina)", navela je ona.
Međutim, Srbija nema previše vremena da ispuni merila i završi pregovore o članstvu u STO.
Profimedia
U Privrednoj komori Srbije kažu za Euronews Srbija da je uslov za pristupanje EU članstvo u STO, a kako objašnjavaju, STO je potrebno godinu dana nakon pristupanja u članstvo da proceni da li se Srbija ponaša u skladu sa pravilima STO.
Šta je sporno u procesu pristupanja?
Zakon o GMO kao i sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija želi da očuva sa trećim državama su sporne tačke u pristupanju Srbije STO.
Kukolj kaže da se u Izveštaju EU o napretku za 2023. godinu se konstatuje da je Srbija postigla dobar nivo usklađenosti sa EU, kao i sa STO-om.
"U izveštaju se navode oblasti u kojima Srbija treba da se usaglasi sa Evropskom unijom, pre svega punopravno članstvo u STO pre pristupanja, da uskladi zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), da reformiše zakon o akcizama, kao i da zaključi bilateralne pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilom i Ukrajinom, u kontekstu pristupanja Srbije STO-u", rekla je ona.
Povezane vesti
Neophodno je da Srbija donese političku odluku za izmenu Zakona o genetički
modifikovanim organizmima, baziranog na propisima EU u tom domenu, čime bi se ukinula
postojeća zabrana prometa ovim proizvodima i uspostavili adekvatni mehanizmi kontrole i
odobravanja proizvoda sa ciljem zaštite potrošača, a u skladu sa najboljim evropskim i
medjunarodnim standardima.
Kukolj dodaje da bi usvajanjem novog Zakona, koji bi bio usaglašen sa praksom
EU, bila otklonjena glavna prepreka za okončavanje multilateralnih pregovora u okviru
STO-a, kao i bilateralnih pregovora u okviru STO-a sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Potrebno je unaprediti napore kako bi se, u što kraćem roku, okončali bilateralni pregovori u
okviru STO-a. Srbija, u tom smislu, treba da podigne pregovore sa pojedinim zemljama na
viši nivo i da unapredi koordinaciju EU kako bi se bilateralni pregovori, pre svega sa
Ukrajinom, Brazilom i Rusijom, što efikasnije sprovodili i okončali. U tom smislu, potrebno je
snažnije angažovanje kako bi se što pre sklopio Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom
i razjasnila priroda izazova za okončanje bilateralnih pregovora sa Rusijom, pošto sa ovom
zemljom Srbija već ima režim slobodne trgovine", navela je Kukolj.
S obzirom na to da u STO zahtevaju da se ukine zabrana prometa GMO proizvoda, koja je u Srbiji uvedena Zakonom o GMO iz 2009. godine, u PKS navode da važeći zakon u Srbiji nije u skladu sa odredbama STO, te Srbija ne može biti članica ove organizacije ukoliko propise ne usaglasi sa pravilima ove organizacije.
Objašnjavaju da STO reguliše opšta pravila trgovanja, bez obzira na predmet trgovine, i uzima kao osnovno pravilo zabranu opšte zabrane trgovine bilo kojeg proizvoda.
To je, dodaju, slučaj i sa postojećim Zakonom o GMO Srbije koji uvodi potpunu zabranu
prometa ovim proizvodima čime se krše pravila STO.
Imajući u vidu opredeljenje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, koja zahteva prethodno članstvo Srbije u STO pre ulaska u EU, u PKS navode da bi najadekvatnije rešenje za problem GMO legislative bilo da Srbija prihvati model propisa o GMO koji ima Evropska unija.
Zakonodavstvo EU ima restriktivan odnos prema prometu GMO. Pitanje kultivacije GMO useva ne tretiraju pravila STO, pa je zabrana sađenja dozvoljena za članice STO koje to žele.
Nerešavanje pitanja tog zakona udaljuje sve više Srbiju od članstva u STO, a u PKS navode da su još jedna sporna tačka u pristupanju STO i drugačije akcize na alkohol.
U Srbiji se akciza na alkoholna pića naplaćuje prema vrsti alkohola – kod jakih alkoholnih pića jedna je akciza na pića od voća (rakija i konjak) a druga, znatno viša, na pića od žitarica (viski, votka).
U PKS objašnjavaju da se time praktično domaći proizvođači stavljaju u bolji položaj, što je jedna od necarinskih barijera trgovini.
STO zahteva da nivo akcize zavisi od količine alkohola u piću, po principu: više alkohola, viša i akciza.
Šta donosi članstvo u STO?
U PKS navode da članstvo u STO generalno omogućava svim državama članicama pristup pod jednakim uslovima tržištu od oko sedam milijardi ljudi koje obuhvata 98 odsto svetske trgovine.
Dodaju da bi članstvo Srbije u STO olakšalo plasman na inostrana tržišta što je od izuzetnog značaja za male države poput Srbije.
Profimedia
Kažu i da bi članstvom Srbije u STO naša preduzeća koja izvoze na tržišta širom sveta nailazila na mnogo manje prepreka nego do sada, jer bi se na naše proizvode smanjile carine kao i druge necarinske barijere i diskriminatorne mere.
Ulazak u STO, dodaju, omogućio bi domaćim privrednicima da pod znatno povoljnijim uslovima izvoze i u države sa kojima Srbija sada nema sporazume koji regulišu trgovinske odnose (trenutno se oni primenjuju u slučaju trgovine sa Evropskom unijom (EU), Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), CEFTA-om i Turskom).
Kako su naveli, mnoge države su ulaskom u STO povećale stope svog izvoza i svog udela u svetskoj trgovini.
Ulaskom u STO Srbija takođe, kako ističu, pristupa i efikasnom mehanizmu za rešavanje trgovinskih sporova sa drugim državama.
Smatraju da je rešavanje trgovinskih sporova u okviru STO jedna od velikih prednosti članstva jer su ove procedure odavno utvrđene i poštuju se, tako da je nekada dovoljno samo zapretiti pokretanjem postupka da bi druga strana odustala od najavljenih mera.
Dodatna prednost odnosi se i na činjenicu da bi Srbija mogla aktivno da učestvuje u donošenju pravila u okviru STO, dok članstvo u STO predstavlja jasan signal partnerima da u državi postoje uslovi za stabilno poslovanje.
Da je Srbija član STO, kaže Kukolj, mnogo lakše bi rešavala mnoge probleme, kao što je pitanje kvota na uvoz čelika iz trećih zemalja, koje je uvela Evropska unija (EU) 2019.
"Članstvo u STO obezbeđuje izvoznicima pristup tržištu od oko sedam milijardi ljudi koje
obuhvata 98 odsto svetske trgovine, odnosno tržištima drugih STO članica pod
najpovoljnijim uslovima, tzv. tretman najpovlašćenije nacije. Nivoi carinske zaštite, kao i
pristup tržištu usluga za članice STO definisani su i ne mogu se jednostrano menjati. Ovo
može doprineti povećanju izvoza i ukupnoj ekonomskoj stabilnosti i rastu", rekla je ona.
Kukolj navodi da članstvo u STO šalje dobar signal stranim kompanijama i investitorima da članica poštuje pravila i standarde u trgovini i da postoje uslovi za stabilno poslovanje.
"Sticanjem punopravnog članstva Srbija bi imala i pristup mehanizmu za rešavanje sporova i
bila u mogućnosti da i na taj način radi na zaštiti interesa domaće privrede, što bi moglo
smanjiti trgovinske tenzije i obezbediti pravičniju trgovinsku praksu. Za naša izvozna preduzeća na tržištima širom sveta bi bilo mnogo manje prepreka nego do sada, jer bi se na naše proizvode smanjile carine i druge necarinske barijere i diskriminatorne mere. Ulazak u STO bi omogućio domaćim privrednicima da pod znatno povoljnijim uslovima izvoze i u države sa kojima Srbija sada nema sporazume koji regulišu trgovinske odnose", kaže Kukolj.
Prema njenim rečima, proces pridruživanja STO zahteva reforme i modernizaciju pravnog i ekonomskog sistema, što dugoročno može doneti koristi celokupnoj ekonomiji.
"Pristupanjem STO, domaće kompanije bi bile izložene većoj konkurenciji, što bi moglo podstaći inovacije i povećati ukupnu konkurentnost srpske privrede", kaže Kukolj.
Kada bi Srbija mogla da postane članica STO?
Iako je proces pristupanja Srbije STO u završnoj fazi već nekoliko godina, Kukolj kaže da ne postoje naznake kada bi mogao biti okončan.
Ona je rekla da Srbija mora da reši pitanje izmene Zakona o GMO iz 2009. godine, kojim je zabranjena proizvodnja, promet i prodaja genetski modifikovanih organizama.
Prema njenim rečima, to je veoma osetljivo pitanje zbog javnog otpora, delimično uzrokovanog nedovoljnom informisanošću, kao i nedostatkom političke volje da se ovo pitanje stavi na dnevni red.
"Drugo pitanje je sporazum o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, koji Srbija ima ekonomski interes da što duže očuvati", dodaje ona.
Kukolj naglašava da bi intenziviranje pregovora sa Evropskom unijom moglo doprineti bržem rešavanju ovog pitanja, s obzirom na to da je pristupanje STO uslov za članstvo Srbije u EU, a Srbija ne može zatvoriti pregovore u okviru pregovaračkog poglavlja 30, koje se odnosi na spoljnu trgovinu.
Ona kaže da bi članstvo u STO omogućilo Srbiji potpuno uključivanje u globalne trgovinske tokove, iz kojih su trenutno isključene i Belorusija i Bosna i Hercegovina, kao jedine evropske zemlje koje još nisu članice.
Svetska trgovinska organizacija od 2024. okuplja 116 država i carinskih teritorija.
Ulaskom u tu organizaciju, kaže Kukolj, Srbija bi bila integrisana u kompletan međunarodni sistem - Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i STO.
Komentari (0)