Igre 
Bliži se vreme sezonskih poslova: Šta je najisplativije i da li je bolja zarada u zemlji ili u inostranstvu?
Komentari04/03/2024
-09:01
Kako se približava vreme sezonskih poslova, sve je više oglasa i domaćih i stranih poslodavaca koji ulaze u trku za nalaženje radne snage koja nedostaje u gotovo svim oblastima. Sezonski rad u građevinarstvu, ugostiteljstvu i poljoprivredi je prilika da se zaradi, ali postavlja se pitanje koji sezonski posao je najplaćeniji.
Tu je i pitanje da li su zaista zarade za sezonske poslove u inostranstvu mnogo veće od onoga što bi moglo da se za isti rad zaradi u Srbiji.
Praksa je godinama da ugostiteljski radnici iz Srbije odlaze da rade na hrvatsko primorje. Oni mogu dobro da zarade, ali rade duple smene, uz minimalne pauze, a more ne vide.
Računica na osnovu primera jedne šankerke iz Srbije, koja je radila na hrvatskom primorju, pokazuje da bi za isti broj radnih sati u Srbiji, bila mala razlika u novcu koji je tamo zaradila.
Koliko može da se zaradi u inostranstvu
Sudeći po oglasima na jednom sajtu koji oglašava sezonske poslove u Srbiji i u inostranstvu, pojedini koji odluče da odu u drugu zemlju na sezonski rad mogu da zarade i do 3.000 evra mesečno.
Tako se ugostiteljskim radnicima koji bi da dođu u Nemačku nudi zarada od 1.200 do 2.000 evra, u Hrvatskoj sobarice, pomoćni radnici u kuhinji i kuvari, uz prijavu i besplatan smeštaj i hranu, mogu da zarade od 700 do 3.000 evra.
Za pomoćnu radnicu u kuhinji na Hvaru nudi se plata od 1.200 do 1.300 evra, a za istu poziciju 1.100 evra u Zadru gde se traži angažman od 1. aprila do kraja sezone uz osiguranu radnu dozvolu, obezbeđen smeštaj, jedan obrok, radnu odeću i opremu za rad.
Povezane vesti
Nekoliko je oglasa i za pomoćnu radnicu u kuhinji u Nemačkoj, pa jedan poslodavac nudi od 1.700 do 2.000 evra, drugi od 1.300 do 1.400, dok bi pekari i pomoćni radnici u Nemačkoj mogli da zarade od 2.000 do 3.000 evra, barem prema aktuelnoj ponudi oglasa.
Traženi su i ugostiteljski radnici u restoranu u Sloveniji, a ponuđena plata je od 1.400 do 2.000 evra.
S druge strane, aktuelan je i oglas za posao u magacinu u Srbiji za dnevnicu od 2.600 dinara za osam sati rada od ponedeljka do petka, dok je vikend slobodan.
Prošlogodišnja iskustva pokazuju da su dnevnice za berača malina u Srbiji bile i iznad 4.000 dinara.
Koji sezonski poslovi su najisplativiji
U Srbiji su prošle godine od sezonskih poslova najisplativiji bili sezonski poslovi u poljoprivredi - branje malina i kupina.
"Dobre su dnevnice, prošle godine su one išle preko 4.000 dinara plus obezbeđen smeštaj i hrana, sve zavisi od dogovora. Negde se radi dvokratno. Ima primera da se radi od 5 sati do 11 ili 11.30 najkasnije, potom se pravi pauza do 16 ili 16.30 i radi se dokle se vidi. Negde se radi tokom celog dana pa su dnevnice i veće", rekla je za Euronews Srbija Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Ona dodaje da svi koji imaju velike plantaže, računaju na berače koje angažuju i nije im u interesu da im svaki treći dan po troje pada u nesvest zbog sunčanice, jer onda će biti u problemu da nadomeste radnike s obzirom na to da ih nema.
Povezane vesti
"Što se tiče poslova u ugostiteljstvu, prošle godine je bila priča da kuvari mogu da zade 2.000 ili 3.000 evra u Hrvatskoj, konobar od 1.000. U Beogradu imate kuvare koji imaju platu 3.000 evra. Nezahvalno je generalizovati, jer sve zavisi od dogovora radnika i poslodavca. Ako je neko kuvar sa iskustvom i ako je radio u poznatim ugostiteljskim objektima, logično je da se dogovori za veće pare", rekla je Jevtović.
profimedia
Kuvari iz Srbije uglavnom odlaze na primorje i to oni koji su specijalizovani za pripremanje ribe budući da njhove kolege iz Hrvatske odlaze u neke druge zemlje, a Jevtović kaže da je Hrvatska najprimamljivija destinacija za sezonske radnike iz Srbije.
Ona je rekla da su mnogi poslodavci u Srbiji, ukoliko im to mogućnosti dozvoljavaju, spremni da plate i više nego što bi bilo realno.
Povezane vesti
"Dešavale su se situacije da su prošle godine restorani po Beogradu radili od 9 do 13 sati, jer tada ima gostiju, pa posle popodne otvaraju u 18 sati jer nije imao ko da im radi. Dovijaju se na razne načine da bi zadržali radnike", rekla je Jevtović.
Početak sezonskih poslova donosi brigu poslodavcima u Srbiji i zbog nedostatka radnika u građevini. Mnogi uglavnom iz Srbije odlaze u Austriju ili Nemačku.
"Naši poslodavci će se dovijati kao i do sada na razne načine da zapošljavaju strance. Mi smo većem broju radnika iz inostranstva primamljiva destinacija, prethodnih godina smo imali Turke Kubance... Očekuje se dolazak i radnika iz Severne Makedonije i Albanije s obzirom da startuje slobodno tržište rada u zemljama Otvorenog Balkana. Pretpostavljam da će i to biti jedan od načina da se nadomesti ono što nama nedostaje, tako da će građevinski radnici iz Severne Makedonije i Albanije to popunjavati", rekla je Jevtović.
Prijavljivanje sezonskih radnika na portalu
Portal sezonski radnici u Srbiji aktivan je od januara 2019. godine.
Jevtović kaže da po Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, poslodavac ima opciju da prijavljuje zaposlenog preko portala.
"Ima opciju da ga prijavljuje po satu, nije klasičan radni odnos. Obavezan je da plati dnevnicu, zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i 10 odsto porez državi", navela je ona.
Podsetila je na inicijativu da se u zakon uvrste i građevina i turizam ali da se to nije desilo pošto su sindikati imali primedbe zbog toga što se građevina ne može smatrati sezonskim poslom.
"Svakako su neki radovi većeg inteziteta u toku leta nego tokom zime", navela je ona.
Saradnica za regulatornu reformu u NALED-u Jovana Perić kaže za Euronews Srbija da je NALED nakon godinu dana primene portala sproveo prvu analizu efekata koja je pokazala da ovo rešenje daje odlične rezultate.
"To je stimulisalo razmišljanje u pravcu proširenja Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i na druge oblasti, kao što su kućno-pomoćni poslovi, turizam i građevinarstvo. Identifikovano je da u ovim oblastima takođe postoji potreba za sezonskim ili privremenim i povremenim poslovima, međutim te izmene i dopune Zakona su i dalje u fazi nacrta", rekla je Perić.
Koje poslove u poljoprivredi rade sezonski radnici
Ukupan broj prijavljenih sezonskih radnika na portalu od 2019. do danas je 88.319. Tokom 2023. godine, 33.258 sezonskih radnika bilo je prijavljeno putem portala.
Euronews/Slavica Tuvić
"Poslovi na kojima su najčešće angažovani su poslovi čišćenja, ljuštenja, sortiranja, pakovanja i skladištenja, zatim presađivanja i proređivanja, branja i vađenja povrtarskih kultura i branja jabučastog i jagodičastog voća. Ukupno 438 poslodavaca angažovalo je radnike u 2023, od čega je 326 pravnih lica i 112 fizičkih", rekla je Perić.
Ona kaže da je u pet godina funkcionisanja portala zabeležen značajan uspeh ove reforme i da svake godine više od 30.000 sezonskih radnika bude angažovano na poslovima u sektoru poljoprivrede putem ovog portala.
Pre početka rada portala, dodaje ona, poslodavac je morao da utroši oko pet sati mesečno da prijavi jednog radnika, nezavisno od toga da li je u pitanju angažovanje na jedan ili više dana.
"Reforma je omogućila pojednostavljenje ove procedure, pa je sada poslodavcu potrebno svega nekoliko minuta za prijavu radnika. Sezonski radnici prijavom ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. U slučaju da već, prethodno, ostvaruju prava na novčanu i socijalnu pomoć, ona se ne ukidaju ovim vidom angažovanja", rekla je Perić.
Komentari (0)