Igre 
Kad buka remeti san: "Nije komplikovano izgraditi zvučne barijere duž auto-puta, ali nema dovoljnog pritiska javnosti"
Komentari26/02/2024
-09:00
Dominantni izvor buke u Beogradu u prethodnih 10 godina bio je saobraćaj. To je utvrđeno analizom merenja nivoa buke u životnoj sredini, kažu za Euronews Srbija u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Da buka mnogima smeta i remeti san, naročito onima pored auto-puta u prestonici, potvrđuju građani koji žive u blizini te saobraćajnice.
Jedna 55-godišnja Beograđanka, koja od 1994. godine živi u kući pored auto-puta u blizini Dušanovca, kaže za Euronews Srbija da bi bilo dobro da se uradi neka zaštita.
"Ranije dok su išli kamioni bilo je još gore, sada je malo bolje. Mislili smo da će posle postavljanja zaštitnih ograda od buke kod Hitne pomoći, one proći i pored dela gde i ja živim. Ovde ima dosta kuća i zgrada", rekla je ona za Euronews Srbija i dodala da stanari nisu pokretali nikakve inicijative u vezi sa tim niti su se obraćali nadležnima.
Ispričala je da se njena kuća pre nego što je urađena obilaznica oko Beograda zbog prolaska brojnih vozila "tresla" i da se ceo jedan zid pre dvadesetak godina odvalio zbog "drmusanja".
Koje je rešenje
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić ranije je rekao da se razmatra projekat kako da se građani Beograda, koji žive pored auto-puta, zaštite od saobraćajne buke.
Kada je Beograd u pitanju, Vesić je naveo da su najugroženiji novobeogradski blokovi 22, 23, 28 i 29 i da će se tu prvo postaviti barijere za zaštitu od buke.
Inače, auto-put kroz glavni grad Srbije, od petlje Beograd preko Mostara do Bubanj Potoka, postao je nedavno gradska saobraćajnica. Najprometnija deonica u Beogradu svsrtana je u kategoriju puteva drugog B reda, Uredbom o kategorizaciji puteva koju je usvojila Vlada Srbije u oktobru prošle godine.
Povezane vesti
Iz Sekretarijata za saobraćaj su saopštili da je ta saobraćajnica Uredbom o kategorizaciji državnih puteva kategorisana kao "državni put koji se privremeno kategorizuje kao državni put IIB reda: 474 - petlja Beograd – petlja 'Mostar' – petlja Bubanj potok i da je kao takav u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno da je upravljač puta JP "Putevi Srbije".
U "Putevima Srbije" kažu za Euronews Srbija da je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije mera ublažavanja saobraćajne buke sa državnog puta IA reda A1, prolaz kroz Beograd, na osnovu Uredbe o kategorizaciji državnih puteva.
Promo
"Projektno tehnička dokumentacija se izrađuje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Nakon izrade navedene dokumentacije sledi faza izvođenja koja će definisati vrednost i dinamiku izvođenja radova na podizanju konstrukcija za zaštitu od saobraćajne buke", naveli su u tom javnom preduzeću.
Koliko su zaštitne ograde protiv buke efikasne
U nevladinoj organizaciji Eko centar kažu da buka iz različitih izvora značajno umanjuje kvalitet života i veoma štetno može da utiče i na nervni sistem.
Kada je reč o buci zbog saobraćaja, predsednik Eko centra Dejan Zagorac rekao je za Euronews Srbija da nije komplikovano izgraditi zaštitne barijere protiv buke, ali da ne postoji dovoljan pritisak javnosti da se to i uradi.
"Zvučne barijere su donekle efikasne, mnogo bolje je izmeštati saobraćaj, forsirati električna vozila koja ne proizvode buku i da ljudi više koriste gradski prevoz, da se nekako drugačije organizuje sistem transporta kroz Beograd. Dobro je što smo dobili obilaznicu, ali to ipak nije dovoljno da bi se ublažio problem. Buka je jedan od velikih problema pored zagađenja vazduha i zakrčenja u saobraćaju", rekao je Zagorac.
On kaže da su zvučne barijere postavljene na auto-putu kod Vrčina, ali i na novim delovima auto-puta u Srbiji.
Povezane vesti
"Moj kum ima vikendicu u selu blizu Niša, tako je bilo mirno. Kad je izgrađen novi auto-put sada se čuje stalno neko zujanje i pored toga što postoje te barijere. To nije dovoljno. Postoje razne druge mogućnosti, može i u asfalt da se ugrade neki materijali koji smanjuju buku vozila. Za buku je zaslužan i naš običaj da trubimo, zatim koriste se stara vozila koja proizvode više buke, sve to ima i negativan efekat po zdravlje stanovništva", kaže Zagorac.
Gde se sve meri nivo buke u Beogradu
Analizom merenja nivoa buke u životnoj sredini utvrđeno je da buka u Beogradu potiče najvećim delom od saobraćaja, posebno drumskog, dok su drugi izvori buke kao što su industrija, mala privreda, građevinske i druge aktivnosti, imali manji uticaj na okolinu, kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Grad Beograd, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, ima zakonsku obavezu da realizuje Program merenja buke u životnoj sredini u Beograd, koji podrazumeva dva ciklusa merenja - prolećni i jesenji i to na 40 mernih mesta.
Kako kažu u Sekretarijatu, merna mesta su raspoređena u svim neophodnim zonama: stambena zona, gradski centri, zona pored saobraćajnica, industrijska zona, školska, bolnička i rekreativna zona.
"Važno je naglasiti da se izbor mernih mesta vrši i u konsultaciji sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove - ekološkom inspekcijom, uzimajući u obzir učestalost prijava građana", navode u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Dodaju da su uvođenjem celodnevnih, 24 časovnih merenja, dobijeni precizniji i pouzdaniji podaci o nivou buke tokom dana, večeri i noći.
U kojoj ulici u Beogradu je nivo buke najveći
U toku 2023. godine nivo buke na mernim mestima u stambenoj zoni prelazio je dozvoljenu graničnu vrednost za dnevni režim na šest mernih mesta - Ulica Jurija Gagarina, Ulica Perside Milenković, Zahumska ulica, Ulica Stevana Filipovića, Ugrinovačka ulica i Ulica Dula Кaraklajića), za večernji režim, od 18 do 22 sata na četiri mernih mesta - Zahumska, Ulica Radojke Lakić, Ulica Stefana Filipovića, Ugrinovačka ulica), a za noćni, od 22 do 6 sati na 10 mernih mesta - Ulica Jurija Gagarina, Nemanjina ulica, Zahumska ulica, Ulica Dula Karaklajića, Ulica Radojke Lakić, Pohorska ulica, Ulica Stevana Filipovića, Ugrinovačka ulica, Ulica Perside Milenković i Hopovska ulica.
"Kako su granične vrednosti za zone u blizini prometnih saobraćajnica 65 db(A) za dan i veče i 55 db(A) za noć, rezultati merenja pokazuju da su u ovoj zoni nivoi buke izvan dozvoljene granične vrednosti na sedam mernih mesta za dan i veče, a na devet mernih mesta za noć. Takođe, na pet mernih mesta u zoni prometnih saobraćajnica izmereni nivoi buke bili su konstantno ispod dozvoljenih graničnih vrednosti", navode u Sekretarijatu.
Dodaju da je u zonama gradskih centara buka tokom dana, večeri i noći bila u dozvoljenim granicama na pet mernih mesta (Grocka, Sopot, Barajevo, Mladenovac i Obrenovac) dok su odstupanja od dozvoljene granične vrednosti za dnevni režim zabeležena na dva merna mesta (Bulevar kralja Aleksandra i Jug Bogdanova ulica), na jednom mernom mestu bilo je odstupanja od dozvoljene granične vrednosti za veče - Bulevar kralja Aleksandra, dok je u toku noći buka odstupala od dozvoljene granične vrednosti na pet mernih mesta (Bulevar kralja Aleksandra, Ulica kraljice Natalije, Uzun Mirkova ulica, Dalmatinska ulica, Jug Bogdanova ulica).
Nivo buke, kako kažu u Sekretarijatu, na mernom mestu Zemun - Gimnazija u školskoj zoni prelazio je dozvoljenu graničnu vrednost za dan, veče i noć.
Nivo buke na mernom mestu Klinički centar u bolničkoj zoni prelazio je dozvoljenu graničnu vrednost za dan, veče i noć.
U rekreativnoj zoni, merno mesto Kalemegdan, nije bilo odstupanja od dozvoljenih graničnih vrednosti.
Najveći nivo buke u toku dana izmeren je na mernom mestu Bulevar despota Stefana i iznosio je 72 db(A), navode u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Komentari (0)