Srbija navodnjava 50.000, a Albanija 370.000 hektara: "Onda se čudimo zašto nam od njih dolazi voće i povrće ranije"

Komentari

Autor: Nataša Kovačev

19/06/2022

15:07

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je tokom prošle godine navodnjavano 52.236 hektara, odnosno tek oko 1,4 odsto poljoprivrednih površina, dok stručnjaci za ovu oblast kažu da je procenat zemljišta koji se zaliva nešto veći i da iznosi do tri odsto, ali da nisu svi obuhvaćeni zvaničnom statistikom, jer mala gazdinstva ne moraju da prijave svoje sisteme za navodnjavanje.

Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan kaže za Euronews Srbija da zbog suše Srbija svake druge ili treće godine izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje i dodaje - umesto da, nakon podizanja kredita od Razvojnog fonda Abu Dabija 2014, površine koje se navodnjavaju rastu, statistika u prošloj godini beleži pad od 0,4 odsto. Koliko je novca iz tog kredita do sada utrošeno na sisteme za navodnjavanje, iz Ministarstva poljoprivrede nisu odgovorili. Prema podacima za Vojvodinu, trenutno se radi na 29 projekata vrednih 61 milion evra.

Kilometri i kilometri kanalske mreže, započete još pre dva veka, zaokružene su hidrosistemom Dunav-Tisa-Dunav pre više od četiri decenije. Cilj je bio obezbediti odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Novinar Branislav Gulan seća se reči visokog funkcionera Jugoslavije koji je DTD puštao u rad 1977.

"On je rekao doslovce "Dunav-Tisa će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da navodnjava 510 hiljada hektara i da odvodnjava milion hektara", kaže Gulan.

Taj kapacitet, međutim, nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća "Vode Vojvodine", pod sistemima za navodnjavanje je tek 70 hiljada hektara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga - ispod 53 hiljade hektara.

"To je katastrofalno malo. Oko 50 hiljada hektara je ništa. Na primer jedna Albanija navodnjava 370 hiljada hektara i onda se čudimo zašto nam dolazi voće i povrće ranije od njih i sve. Za poslednjih deset godina, suše su odnele u Srbiji šest milijardi dolara", tvrdi Gulan.

Da bi se navodnjavane površine povećale, država je 2014. od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 100 miliona evra. Koliko je tog novca i na šta do sada utrošeno, pitanje je na koje Euronews-u Srbija u Ministarstvu poljoprivrede nisu odgovorili.

"Površine nisu povećane. Ja verujem državnim institucijama i njihovim saopštenjima. Sistemi se ne povećavaju. Pare su došle od Abu Dabija, trebalo je sve da bude završeno, nekoliko desetina hiljada je obećavano narodu da će biti završeno do 2019. godine, To nije urađeno, nešto se radi, nešto se gradi. Zvaničnih podataka nema", kaže Branislav Gulan.

"Ovde gradimo crpnu stanicu Srbobran - Bogojevo, dakle na jednom od kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav", kaže Igor Kolaković iz JVP "Vode Vojvodine".

U Vojvodini 29 projekata

To je jedan od ukupno 29 projekata koji se u Vojvodini rade novcem iz kreditne linije iz Abu Dabija, pojašnjavaju u Vodama Vojvodine. Iz te crpne stanice voda će potisnim cevovodom stizati do buduće brane i akumulacije na reci Krivaji, koja se sada takođe gradi. Ona će omogućiti navodnjavanje 10 hiljada hektara zemlje i rešiti ekološki problem vodotoka koji leti često presuši. Kolaković pojašnjava da su 2017. krenuli prvi radovi na terenu, a da je do sada 15 projekata završeno, osam je u završnoj fazi, dok je još šest u toku.

"Nadamo se za jedno godinu dve, da će ukupno površina dostupna za navodnjavanje, na onih 500 hiljada biti povećana za još 100 hiljada. Znači 600 hiljada hektara", kaže Kolaković.

To znači da će postojati infrastruktura na koju će poljoprivrednici moći da priključe svoje sisteme za navodnjavanje, kojih je u Vojvodini sada registrovano manje od 180. Projekti vredni više 60 miliona evra tek su početak, kaže Kolaković, jer su Banatu, Sremu i severu Bačke neophodni veliki regionalni sistemi. Ukoliko se na tome ne bude radilo, procene su da će do 2050. suša smanjiti prinos kukuruza za 56 odsto, a pšenice za 16 procenata.

Vukašinović: Kap po kap od tri do četiri hiljade evra po hektaru

Direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije u Nišu, Srećko Vukašinović kaže za Euronews Srbija da je površina koja se navodnjava na jugu zemlje na nivou republičkog proseka.

"Najviše se navodnjavaju površine pod povrtarskom i voćarskom proizvodnjom, dok se pod ratarskom proizvodnjom vrlo malo navodnjava. U odnosu na Vojvodinu ovde je veća zastupljenost individualnih proizvođača koji konkurišu za izgradnju atarskih bunara. Najčešće je to kod plasteničke proizvode, a što se tiče izgradnje velikih sistema grad Niš je 2015. započeo projekat gde se finansirao iskop bunara na tri lokacije u tri sela i postavljen je primarna i sekundarna mreža i kada se to stavi u pun pogon moći će da se navodnjava oko 150 do 160 hektara, uglavnom pod voćem", rekao je Vukašinović.

Svake druge ili treće godine skoro trećina zasada bude uništena, a Vukašinović kaže da nema preciznih podataka o godišnjoj šteti, ali napominje da će suša ove godine umanjiti prinose kod pšenice dok ćemo kod voća i kukuruza još videti.

"Svedoci smo da dolazi do klimatskih promena i da je potrebno što više ulagati u sisteme za navodnjavanje i poboljšati svet i ukazati poljoprivrednim proizvođačima da konkurišu za subvencije kako bi se ti sistemi podigli. Cena zavisi od sistema i od kulture koja se navodnjava, ali jedna primarna mreža je od 3.000 do 4.000 evra po hektaru za sistem kap po kap. Postoje lokalne i subvencije Ministarstva poljoprivrede", kaže Vukašinović.

Na jugu Srbije oko 8.000 poljoprivrednih gazdinastava, a oko 7.200 je aktivno.

Euronews TV

Ćosić: Pri kraju izrada Startegije navodnjavanja

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Marija Ćosić smatra da nije tačno da se samo 1,4 odsto useva u Srbiji navodnjava i tvrdi da su to neki stariji podaci, a da se sada navodnjava blizu 3 procenta registrovanih poljoprivrednih kultura, što je oko 120.000 hektara zemljišta.

"Naravno da je to dominantno u Vojvodini sa 85.000 hektara i sistemi se šire. Ne navodnjava se dovoljno jer se razlikuju raspoloživi vodni resursi i pogodnost određenog zemljišta za navodnjavanje. Upravo zbog povećanjem površina pod sistemima za navodnjavanje, pri kraju je proces izrade strategije navodnjavanja u Srbiji koja će odrediti dalje pravce navodnjavanja, upravo prema tome koje kulutre se navodnjavaju, koja zemljišta su za to pogodna, a pre svega raspoloživi vodni resursi, koji su trenutno u deficitu, a prema nekim analizama u narednom periodu će zbog klimatskih promena biti smanjeni", navodi Ćosić.

Profesorka ističe da je navodnjavanje sjajna mera, ali da se ne mogu prevazići ni klimatske promene, ni suša samo primenom navodnjavanja.

"To su velika ulaganja, naročito kada su u pitanju pojedinačna poljoprivredna gazdinstva. Tu se radi o intenzivnim voćarskim zasadima, gde je ulaganje od 50.000 do 100.000 evra po hektaru", kaže profesorka Čosić.

Euronews TV