Igre 
Diplomatska ofanziva protiv Kine: Doliva se ulje na vatru pred posetu Blinkena, a Peking šalje "hitac upozorenja"
Komentari24/04/2024
-15:23
SAD i Kina razmenile su "baraž" pretnji i upozorenja pred posetu američkog državnog sekretara Pekingu od 24. do 26. aprila, u trenutku kada deluje da su tenzije između Pekinga i zemalja Zapada na vrhuncu. Bez obzira na protokolarno isticanje potrebe za saradnjom i jačanjem bilateralnih odnosa, najavljene teme posete su daleko od prijateljskih i svode se na pokušaje SAD da ubede Kinu da drastično promeni kurs.
Trodnevna poseta koja počinje u sredu je deo diplomatske ofanzive kojoj je primarni cilj odvajanje Kine od Rusije. To će Blinken pokušati da ostvari, kako piše Politiko, svojevrsnim ultimatumom, to jest upozorenjem da Peking mora odmah da obustavi isporuke raznih vidova tehnologije i opreme ruskoj vojsci.
Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein
Povod su razni izveštaji koji su se pojavili u zapadnim zemljama da Kina sve više pomaže ruskoj vojnoj industriji slanjem tehnologije (posebno elektronike) koja može da se koristi i u civilne i u vojne svrhe. Takođe su se pojavili informacije da Kina snabdeva Rusiju raznim vozilima, pancirima i drugom opremom.
"Spremni smo da preduzmemo korake kada smatramo da je neophodno protiv firmi koje ozbiljno narušavaju bezbednost u Ukrajini, kao i u Evropi. Pokazali smo našu spremnost da to uradimo sa firmama iz brojnih zemalja, ne samo iz Kine", poručio je jedan od zvaničnika Stejt departmenta tokom brifinga. Pretpostavlja se da su ti "koraci" sankcije.
Tanjug/AP/Alexey Maishev
Takođe je navedeno da je Rusija uz pomoć Kine u velikoj meri rekonstruisala svoju vojno-industrijsku bazu, što ne utiče samo na bojno polje u Ukrajini već i na bezbednost čitave Evrope.
Peking se pre svega optužuje za isporuke raznih delova i mikročipova za dronove, krstareće rakete i oklopna vozila. Sam Blinken kaže da glavni doprinos ruskoj oružanoj industriji dolazi upravo iz Kine.
"Vidimo da Kina deli mašinske alate, poluprovodnike i druge proizvode dvostruke namene koji su pomogli Rusiji da obnovi odbrambenu industrijsku bazu", rekao je državni sekretar nakon sastanka zemalja G7.
Povezane vesti
Druga tačka pritiska će, prema najavama iz Stejt departmenta, biti kriza na Bliskom istoku, tačnije zahtev da Kina javno i iza kulisa utiče na Iran kako bi se suzdržao od eksalacije sukoba sa Izraelom.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je u prethodnom telefonskom pozivu sa Blinkenom insistirao da SAD odigraju "konstruktivnu ulogu" na Bliskom istoku. On je takođe oštro osudio izraelski raketni napad na iranski konzulat u Damasku, prilikom čega su ubijena dva generala Iranske revolucionarne garde.
Dok je ceo svet za zebnjom čekao iransku odmazdu SAD su pritiskale Kinu da iskoristi svoj uticaj u Teheranu kako bi se sprečio odgovor na napad Izraela.
Nakon raketnih udara na Izrael Kina je pozvala sve strane u sukobu na uzdržanost kako bi se izbegla dalja eskalacija, a za razmenu vatre okrivila prelivanje rata u Gazi na region. Kina nije osudila odgovor Irana jer smatra napad Izraela na konzulat, koji je suverena iranska teritorija, kršenjem međunarodnog prava i agresijom. Treba imati na umu da se Kina našla u sličnoj situaciji tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. kada je pogođena kineska ambasada u Beogradu, a SAD su se izvinile.
Sudeći po analizi CNN-a SAD veruju da Kina itekako raspolaže polugama moći u regionu jer je najveći trgovinski partner Irana i kupuje 90 odsto nafte koju ova zemlja izveze, čime joj olakšava da se izbori sa sankcijama. Kina je takođe bila posrednik u istorijskom obnavljanju odnosa između Rijada i Teherana.
profimedia
Međutim, iako je Peking zabrinut zbog posledica šireg rata po globalnu trgovinu, on uzrok ne vidi u Teheranu već u izraelskom napadu na Gazu, pa je, prema mišljenju američkih analitičara, teško zamislivo da će pokušati da ekonomski uceni Iran. Takođe, u susret poseti nije najavljeno ništa osim pritiska na Kinu kako bi pritisla Iran, bez ikakvih spekulacija šta bi SAD ponudile zauzvrat.
Treća oštra poruka koju Blinken nosi odnosi se na Tajvan, region Indo-Pacifika i "provokacije" Kine u Južnokineskom moru. Neimenovani državni zvaničnik je kao temu razgovora o situaciji u regionu naveo i "preteću retoriku i nesmotrene akcije" Severne Koreje.
Povezane vesti
Prema najavi iz Stejt departmenta Blinken će zamoliti Kinu da izbegava provokacije tokom inauguracije predsednika Tajvana Lai Čing-tea sledećeg meseca.
"Naše očekivanje će biti, posebno tokom ovog važnog i osetljivog perioda koje prethodi inauguraciji 20. maja, da će sve zemlje doprineti miru i stabilnosti, izbegavati preduzimanje provokativnih radnji koje mogu da podignu tenzije i pokazati uzdržanost", naveo je službenik Stejt departmenta, prenosi AFP.
Dosta oštriji je bio američki admiral Džon Akvilino, na čelu Indo-pacifičke komande. On je ocenio da Kina ubrzano postaje sve agresivnija u svojoj retorici i potezima u Aziji.
Povezane vesti
"Svi mi moramo da razumemo da se to vrlo brzo dešava. Gomilanje vojne moći uprkos lošoj ekonomiji, jačanje narativa da je sve unutar 'linije od 10 crtica' (pomorska granica iz kineske perspektive prim. aut.) kineska suverena teritorija, pa zatim akcije kako bi se to sprovelo", rekao je admiral za japanske novinare u utorak, dan pre posete Blinkena.
AP/Australian Defence Dept. via AP
Inače Akvilino, koji se sprema za odlazak sa pozicije komandanta, pod svojom komandom ima oko 380.000 vojnika u regionu i navodi da se potezi Kine u Južnokineskom moru opasni i da destabilizuju situaciju. Takođe krivi Kinu za "agresivnu kampanju pritiska i prinude" protiv Tajvana, uključujući pomorske patrole i redovne prelaske središnje linije između ostrva i ostatka zemlje, koja je tu radi lakše demarkacije i kako bi se izbegli incidenti.
Četvrta najavljena tema je navodno kršenje ljudskih prava u pokrajini Sinđang, na Tibetu i u Hongkongu i takođe će biti konfliktna. Na petom mestu je problem sintetičkih droga, a pre svega fentanila, za čiju se proizvodnju koriste hemikalije iz Kine. Tu su se obe strane prošle godine složile da osnuju radnu grupu koja bi se borila protiv oštrog rasta proizvodnje ovih hemikalija na crno u Kini i njihovog izvoza u inostranstvo.
Ne samo da je većina dnevnog reda u poprilično neprijateljskom tonu, već su potezi poput izglasavanja predloga zakona o zabrani TikTok-a u Predstavničkom domu Kongresa i sankcija protiv firmi koje snabdevaju Pakistan delovima za balističke rakete dodatno podigli tenzije uoči sastanka.
Retorika sa obe strane se takođe naglo zaoštrila, posebno nakon posete američke ministarke finansija Dženet Jelen Kini početkom meseca, koja j kritikovala tu zemlju zbog naglog skoka u industrijskoj proizvodnji kojim je "preplavila" globalna tržišta jeftinom robom, posebno u oblasti "zelene" industrije.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, koje inače šalje formalna i diplomatski neutralna saopštenja, izdalo je u utorak neuobičajeno oštru osudu američkih optužbi. U njemu krive Vašington za "malicioznu nameru suzbijanja industrijskog razvoja Kine sa ciljem zauzimanja bolje kompetitivne pozicije i sticanja tržišne prednosti".
"To je ogoljena ekonomska prinuda i maltretiranje", poručio je neimenovani kineski zvaničnik iz Odeljanja za Severnu Ameriku Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Bloomberg.
Kineski "hitac upozorenja"
Jedan od najvećih kineskih medija na engleskom Global Times je povodom posete Blinkena objavio autorski tekst sa zanimljivom perspektivom da se tenzije namerno nabijaju u zapadnim medijima kako bi se stekao utisak da američki šef diplomatije dolazi da održi predavanje kineskom predsedniku Si Đinpingu.
Međutim, ovaj medij smatra da je razlog tome jačanje pregovaračke pozicije SAD, što je "trik" sa kojim je kineska strana dobro upoznata i koji neće imati efekta.
Početak teksta oslikava optimističnu sliku o otvorenoj komunikaciji između dve sile i prilici da nađu kompromisna rešenja "u sredini". Takođe se navodi da je to druga poseta Blinkena za manje od godinu dana i da dolazi nakon posete Dženet Jelen. Kao jedan od zadataka sastanka ističe se održavanje stabilnosti u odnosima Kine i SAD, kako bi se izbegli konflikti, u čemu su sve zemlje postigle "snažan konsenzus".
Zatim se pažljivo šalje manje idilična i prijateljska poruka o tome kako Americi treba uputiti "preventivni pucanj" ili "hitac upozorenja" kako ne bi došla na ideju da nastupi sa "mentalitetom potiskivanja Kine", što bi imalo "negativan efekat na komunikaciju".
Reči napisane u državnom Global Times-u mogu se shvatiti kao "na finjaka" upućeno upozorenje Pekinga, tj. kao pomenuti "preventivni pucanj".
"SAD ne smeju svesno da obuzdavaju i potiskuju Kinu, narušavajući legitimna prava i interese Kine, istovremeno očekujući da ih Kina podržava i sarađuje po pitanjima koja su njima potrebna, kao što je Kina više puta ranije naglašavala", piše u tekstu.
Kao glavni primer tog ponašanja koje smeta Kinezima navodi se Blinkenova skorašnja poruka da Kina ne može da tvrdi da želi prijateljske odnose sa Evropom dok snabdeva najveću pretnju Evropi od Hladnog rata, što se naravno odnosi na Rusiju.
"Ovo je tipičan slučaj prebacivanja krivice. Kao odgovor na ovo, želimo da poručimo da, ako se SAD nadaju da će izbeći sukob i postići stabilnost sa Kinom, one ne mogu da podstiču ili čak direktno stvaraju pretnje po kinesku nacionalnu bezbednost. A koje su to pretnje, SAD vrlo dobro znaju", poruka je Global Times-a.
Šolcove "greške" tokom posete Kini
Sa druge strane Pacifika dolazi potpuno suprotna poruka iz jednog od najuticajnjih spoljnopolitičkih listova u SAD, Foreign Policy-a. Kolumnista Džejms Krebtri, bivši direktor Međunarodnog instituta za strateške studije - Azija, smatra da je nedavna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Pekingu primer šta ne treba raditi.
On na početku ističe velike razlike u američkom i evropskom "rukovanju" Kinom, tezom kako je Šolc pre sastanka pretio oštrim merama ako Peking ne prestane da trguje osetljivom tehnologijom sa Rusijom, a zatim pomirljivim nastupom "ispao naivan" pred "ekonomskim i bezbednosnim izazovima Kine".
Tanjug/Xie Huanchi/Xinhua via AP
Krebtri opisuje odnose SAD sa Kinom po tri linije. Ekonomsku je uspostavila Dženet Jelen prethodnom posetom i ona sada komunicira sa vicepremijerom He Lifengom. Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven uspostavio je odnos sa Vang Jiem, koji je zadužen za spoljnu politiku i u Komunističkoj partiji Kine. Na vrhu su naravno predsednici Džozef Bajden i Si Đinping, koji su imali produktivan sastanak u Kaliforniji novembra 2023.
Tu američki analitičar ističe da, uprkos jakim vezama, SAD zadržavaju takmičarski odnos prema Kini i stalno je zasipaju zamerkama, što navodno nije slučaj sa Nemačkom. U prilog tome on napominje da Šolc nije poveo vicekancelara Roberta Habeka, niti ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, koji su neprijateljski nastrojeni prema Kini, već ministre koji su zainteresovani za bližu saradnju, kao i direktore preduzeća.
Pritom je kritikovao Šolca što nije održao neki upečatljiv govor o pitanjima evropske ekonomije i bezbednosti.
Komentari (0)