Šta najviše smeta opoziciji u Gruziji? Zakon o stranim agentima liči i na američki i na ruski, ali postoje bitne razlike

Haos oko usvajanja zakona o transparentnosti stranog uticaja u Gruziji, po kojem sve organizacije koje primaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva moraju da se registruju kao strani agenti, se ne smiruje. Posle masovnih protesta u Tbilisiju i tuče u parlamentu vladajuća Partija Gruzijski san i premijer Irakli Kobahidze uspeli su da usvoje zakon, koji protivnici nazivaju "ruskim", a pristalice "američkim".

Tehnički, obe strane su u pravu, jer je sličan zakon o stranim agentima u Rusiji oštrija i modernizovana verzija tzv. FARA zakona u SAD (Foreign agents registration act), kao i gruzijski zakon. Naime, FARA je usvojen 1938. godine u svrhu borbe protiv pre svega nacističkog, ali i komunističkog uticaja na američku vladu, ali je kasnije "zaboravljen", pa je od 1966. do 2016. primenjen samo sedam puta.

To se promenilo kada je bivši predsednik Donald Tramp došao u Belu kuću, a teorija zavere "Russiagate" o mešanju Rusije u izbore postala glavna tema u medijima. Te tvrdnje su u međuvremenu potpuno diskreditovane, ali je specijalni tužilac Robert Muler iskoristio FARA zakon kao oružje za obračun sa Trampovim saradnicima, optužujući ih da su lagali o radu u službi stranih vlada.

Najzvučniji slučajavi su bili presuda šefu Trampove kampanje Polu Manafortu, zbog primanja novca iz Ukrajine pre prevrata na Majdanu 2014, kao i bivšem Trampovom savetniku za nacionalnu bezbednost generalu Majklu Flinu, zbog toga što je lagao o razgovoru sa ambasadorom Rusije Sergejem Kisljakom u SAD i vezama sa turskom vladom. Obojicu je Tramp pomilovao, a Flinov slučaj je posebno zanimljiv jer se ispostavilo da je tajni razgovor u stvari bio vršenje pritiska Amerike na Rusiju, a ne obratno. 

"Vaskrsnuće" FARA zakona može da se obije o glavu demokratama jer je prethodno utvrđenim presedanima, što je glavni princip anglo-saksonskog prava, otvoren put gonjenju Hantera Bajdena, sina predsednika Džozefa Bajdena, zbog njegovog anganžmana u ukrajinskom energentskom gigantu "Burizmi" posle prevrata na Majdanu.

Iako kršenje FARA-e nije pridodato optužbama protiv Hantera Bajdena tužilaštvo ne isključuje mogućnost podizanja novih optužnica. Zanimljivo je i da je njujorška advokatska kancelarija "Kravat, Svejn i Mur", prema FARA zakonu, morala da prizna da je 2016. u ime "Burizme", čiji je član upravnog odbora od 2014. do 2019. bio Hanter Bajden, imala sastanke sa američkim zvaničnicima.

Kritika gruzijskog zakona i glavne razlike u odnosu na američki 

Razlike i sličnosti američkog i gruzijskog zakona najbolje je sagledati kroz prizmu glavnih kritičara njegovog usvajanja. Zamerke se svode na tri glavne stavke: kršenje propisa EU, predstavljanje SAD i EU kao neprijatelja i široka definicija "stranog agenta", koja nije ograničena samo na strane države, već i na kompanije i pojedince.

Prva kritika se posebno ističe u uvodu studije finansirane od strane švedskog Odbora za razvoj međunarodne saradnje (SIDA) i navodi da u EU nijedna zemlja nema zakon koji nevladine organizacije proglašava stranim agentima. Ona se poziva na odluku Evropskog suda pravde da to krši prava na slobodno kretanje kapitala i slobodu udruživanja kojom je Mađarska bila prinuđena da povuče obaveznu registraciju NVO.

Iako se EU odredbe ne odnose na Gruziju, ona pretenduje prijemu u tu organizaciju, tako da će zakon sigurno biti politička prepreka. Međutim, analitičar Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao za Euronews Srbija, ne smatra da EU ima prava da vrši pritisak na Gruziju.

"Ako država želi da donosi svoje zakone, da reguliše određene odnose unutar nje, onda ne vidim način da EU nešto tako može da krši i izbegava, jer to onda nije poštovanje prava", navodi analitičar.

Na geopolitičku implikaciju kontraverznog zakona pažnju je skrenuo pravnik i aktivista Ted Džonas, koji je jedan od osnivača kancelarije u Tbilisiju Nacionalnog demokratskog instituta za međunarodne odnose. Po njemu, zakonom se SAD i EU imenuju za neprijatelje, što je suštinska suprotnost u odnosu na FARA zakon, koji je bio usmeren protiv rivala SAD, a ne saveznika, kao što je to sada navodno slučaj. 

"Jednom rečju, Gruzijski san je stavio Sjedinjene Države i Evropsku uniju u istu kategoriju u koju su Sjedinjene Države stavile nacističku Nemačku 1938. godine. A u pozadini su SAD i Evropska unija već 30-ak godina davale milijarde dolara i evra pomoći Gruziji, dok Gruzijski san najavljuje da želi u Evropsku uniju i naziva Sjedinjene Američke Države partnerom", navodi advokat sa dvojnim američko-gruzijskim državljanstvom i ističe kako građani imaju koristi od aktivnosti organizacija koje finansiraju EU i SAD.

Euronews

Tu se javlja još jedna razlika između SAD i Gruzije jer FARA izuzima "američke saveznike", a gruzijski zakon ne pravi izuzetke. Inače sam zakon je neutralan po pitanju porekla stranog novca i ne određuje posebne kazne za ruske i zapadne "plaćenike".

Džonasu takođe smeta što "Gruzijski san" nikada ne imenuje Rusiju kada priča o stranim agentima, koju on smatra glavnim neprijateljem Gruzije, koji želi da uništi gruzijski politički sistem i demokratiju.

Treća od pomenutih zamerki, koju takođe Džonas ističe, odnosi se na termin "strane sile" u gruzijskom zakonu, koji obuhvata vlade, kompanije, fondacije, ali i pojedince koji finansiraju svoje agente. Za to vreme američki zakon definiše strane agente kao one koji su "pod kontrolom, rade po instrukcijama ili u intresima strane sile".

FARA ne kažnjava isključivo one koji su sakrili da primaju novac iz inostranstva, već i one koji imaju tajne nemonetarne aranžmane, dok gruzijski zakon jasno cilja finasiranje. Tako se, prema Džonasu, poistovećuju oni koji su samo dobili strani novac i oni koji rade u stranom interesu, jer to što je neko plaćen ne znači da radi za onoga koji ga plaća.

Inače, to što gruzijski zakon jasnije definiše instrumente preko kojih bi "strana sila" mogla da plaća svoje agente, ne znači da FARA ignoriše kompanije, fondacije i pojedince, što se jasno videlo na primeru odnosa gore pomenute advokatske kancelarije i kompanije "Burizma". Takođe, "rad u interesima strane sile" je širok pojam, pa su tako bivši Trampovi savetnici Beri Benet i Daglas Vats optuženi za kršenje FARA-e jer je navodno vlada Katara preko njih finansirala organizaciju koja je "emitovala oglase i autorske tekstove koji kritikuju rivale Katara povodom rata u Jemenu", što nije bilo prijavljeno.  

AP/Shakh Aivazov

U ovom slučaju američko tužilaštvo tvrdi da oni koji hvale Katar u medijima, nakon što su navodno plaćeni iz Katara, zaista rade za Katar, što bi prema Džonasu, u slučaju gruzijskog zakona predstavljalo generalizaciju.

Razlika između Gruzije i SAD je takođe to što FARA izuzima humanitarne, obrazovne, naučne, umetničke i religijske organizacije, zbog čega se na udaru mogu naći o oni koji se bave društveno korisnim ili bezazlenim aktivnostima. 

Gruzijski i ruski zakon su zaista jako slični, što se može objasniti zajedničkim poreklom, s tim da ruski zakon o stranim agentima takođe izuzima verske organicije, poput američkog. 

Strah od reprize "obojene revolucije"

Sa druge strane, gruzijska vlada je više puta pokazala zabrinutost povodom nove tzv. "obojene revolucije", kao i "ukrajinskog scenarija". Podsetimo, prozapadna "Revolucija ruža" već se odigrala u toj zemlji 2003. da bi 2008. Gruzija izgubila rat od Rusije i kontrolu nad Abhazijom i Južnom Osetijom, tako da Gruzijci sigurno strepe od novog sukoba.

Na pokušaj prevrata upozorila je 8. maja i državna služba bezbednosti Gruzije, saopštenjem da je cilj organizatora protesta da nasilno preuzmu vlast koristeći metode "srpske nevladine organizacije CANVAS". Gruzijci ovde misle na Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju osnovan 2005., na čijem je čelu bio Srđa Popović, koji se pojavio u objavama Vikiliksa, to jest u dopisci iz 2008. između direktora privatne američke obaveštajne agencije "Stratfor" Džordža Fridmana i Marka Papića, analitičara ove agencije u kontaktu sa Popovićem.

"Mnogo američkih finansija...Ne znam tačno ali sam razgovarao sa ljudima koji lobiraju za njihovo finansiranje kao što je Majk Mekfol iz 'Huver instituta'...USAID je uključen. Otpor je finansirao 'Fridom haus', IRI (Međunarodni republikanski institut), NED (Nacionalna zadužbina za demokratiju) i Američki institut za mir. Pošto su u Kanvasu isti ljudi kao u Otporu, siguran sam da imaju otvorene iste dolarske izvore", odgovorio je tada Papić Fridmanu na pitanje ko finansira CANVAS.

Gruzijska služba je takođe upozorila da demonstranti, kako bi demoralisali i provocirali policajce, "koriste metode obojenih revolucija, kao što su zastrašivanje, mito, sceniranje njihovog prelaska na stranu demonstranata, što ima za cilj raspad državnih struktura i preuzimanje vlasti silom".

Tanjug/AP Photo/Shakh Aivazov

Kao izvor finansiranja pominju se uplate u kripto valutama iz inostranstva, a među organizatorima su navodno identifikovani neki od Gruzijaca koji su se borili u Ukrajini.

Organizacije NED i USAID, koje je Papić pomenuo 2008. su dva najpoznatija finansijera politički aktivnih nevladinih organizacija širom sveta i finansiraju gore pomenuti Nacionalni demokratski institut, koji se protivi zakonu u Gruziji. Takođe, na samom početku studije švedskog Odbora za razvoj međunarodne saradnje (SIDA), kao finansijer se pominje Institut za razvoj slobode informacije (IDFI), koji finansira nekoliko zapadnih vlada, EU institucija, pa čak i NATO.

Pošto u većini slučajeva nema ni posrednika između vlada stranih država i organizacija koje one finansiraju, delovanje pomenutih instituta potpalo bi pod nadležnost američkog FARA zakona i zahtevalo prijavljivanje aktivnosti, sem ako sve zemlje finansijeri ne bi bile proglašene "saveznicima". Katar, gde SAD imaju ogromnu vojnu bazu, izgleda nije dostigao nivo saveznika, ali ni Turska, u slučaju protiv Flina, koja je bukvalno, "de jure", NATO saveznica. 

Kobahidze optužio Ukrajinu za mešanje unutrašnje poslove Gruzije

Gruzijski premijer takođe je direktno optužio Ukrajinu za mešanje u unutrašnje poslove Gruzije, a posebno predsednika Volodimira Zelenskog, koji je zahvalio je gruzijskim demonstrantima što su tokom protesta držali zastavu njegove zemlje.

"Kako čovek koji je je na čelu zemlje koja je u ratu nađe vremena da reaguje na destruktivnu akciju nekoliko hiljada ljudi u Gruziji. To je direktan dokaz da je on umešan, motivisan da se i ovde nešto desi", rekao je Kobahidze.

On je podsetio da su Vitalij Kličko, David Arahamija, Mark Fejgin i brojni ukrajinski političari prepoznati u Rusiji kao strani agenti.

"Jadni gubitnici su izašli da kažu da su potrebne promene, neki scenario kao što je na primer državni udar. To je otvoreno mešanje u unutrašnje poslove Gruzije", rekao je premijer.

On je poručio da bi ukrajinske vlasti "trebalo da vode više računa o sebi i svojoj zemlji", a Gruzija, prema njegovim rečima, može i sama da se brine o sebi. 

Širi kontekst haosa u Gruziji

Salome Kandelaki, analitičarka Instituta za politiku Gruzije u razgovoru za emisiju "Euronews svet" ponudila je širi kontekst dešavanja u Gruziji i pojasnila kako je došlo do usvajanja zakona.

"Tokom vladavine partije Gruzijski san u ustav je uneto da gruzijska vlada i država treba da učine sve da integriše Gruziju u Evropsku uniju i NATO. To je i uskladu sa poslednjim anketama u kojima više od 80 odsto građana želi da zemlja bude deo EU, a više od 70 odsto želi u NATO. Dakl,e taj pravac je vlada Gruzije postavila kao zvaničan cilj. Ali, nasuprot tome retorika partije na vlasti se promenila od 2022. kada je Rusija započela rat u Ukrajini. Omekšao je stav vlade prema Rusiji, dosta Rusa je došla u Gruziju. Nismo uveli sankcije Rusiji što partneri na Zapadu nisu odobravali, ali ipak je društvo činilo sve da odbrani evropsku budućnost", rekla je ona i nastavila:

"Prošle i pretprošle godine Gruzija je izrazila želju da nastavi evropski put, dobili smo viznu liberalizaciju sa EU, potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i dosta nam je dobro išlo u primeni reformi. Prošle godine kao što znate vlada je predstavila ovaj zakon koji su povukli zbog velikih protesta. Sada je ovaj oligah koji se ponovo priključio partiji početkom godine, ohrabrio vladu da zakon ponovo stavi na dnevni red, ali nije to jedini zakon. Tu je zakon o ofšor kompanijama za prebacivanje novca bez poreza, ukinuti su veoma važni rodni propisi koje je podržala i sama vladajuća partija. Dakle, mnogo se toga promenilo"

Kako kaže, novi zakon znači stigmatizaciju NVO sektora i medija, te umanjuje slobodu govora i izražavanja.

"To je proces u kojem su na meti misije za monitoring, posmatračke misije. Na perimer, za posmatranje izbora to su uglavnom pravnici koje vlada Gruzije često kritikuje i ne žele da oni budu uključeni u posmatranje izbora na jesen. Imaćemo parlamentarne izbore, ali sa ovim zakonom nema garancije da će oni biti slobodni i pošteni"

Premda je zakon usvojen, gruzijska predsednica je najavila da će uložiti veto, ali i pored toga, kaže Kandelaki, parlament ga opet može usvojiti dodatnim glasanjem.

"Očigledno, vlada neće povući zakon. Govori se o mogućnosti ublaživanja zakona, tačnije nekih članova. Ali, taj zakon je neprihvatljiv za Gruziju jer ćemo onda teško moći da započnemo proces pristupanja EU. Koliko ujemo, Unija razmatra sankcije protiv pojedinačnih poslanika koji su za njega glasali i protiv nekih članova vladajuće partije. Ne znamo kako će se sve ovo završit", zaključila je Kandelaki u razgovoru za Euronews Svet.