Dešavanja u Atlantskom okeanu zabrinula naučnike: Trend koji bi mogao imati "razorne" posledice po čovečanstvo

Cirkulacija struja u Atlanskom okeanu kreće se ka prekretnici koja je "loša vest za klimatski sistem i čovečanstvo", pokazala je najnovija studija.

Naučnici koji stoje iza istraživanja rekli su da su "šokirani prognoziranom brzinom kolapsa" kada se ta tačka postigne, premda su istakli da još nije moguće predvideti kada će se to tačno dogoditi.  

Koristeći kompjuterske modele i podatke iz prošlosti, istraživači su razvili indikator ranog upozorenja na slom Severnoatlanskog meridijanskog obrta struja (Amok), odnosno ogromnog sistema okeanskih struja koje su ključna komponenta u globalnoj regulaciji klime.

Kako prenosi Gardijan, naučnici su već otkrili da je Amok na putu ka nagloj promeni, što se nije dogodilo više od 10 hiljada godina i što bi moglo imati užasne posledice u velikim delovima sveta.

Amok, koji obuhvata deo Golfske struje i druge moćne struje je pomorska "transportna traka" koja prenosi toplotu, ugljenik i hranljive materije iz tropskih krajeva ka Arktičkom krugu, gde se potom hladi i tone u duboki okean. Ovo mešanje pomaže u distribuciji energije širom Zemlje i modulira uticaj globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom.

Međutim, sistem erodira brže nego što se očekivalo i utiče na otapanje grenlandskih glečera i arktičkih ledenih pokrivača, što podstiče "dolivanje" slatke vode u more i sprečava dotok slanije, toplije vode sa juga.

Amok je opao za 15 odsto od 1950. godine i u najslabijem je stanju više od milenijuma, prema prethodnim istraživanjima koja su podstakla spekulacije o približavanju kolapsa.

Do sada nije bilo konsenzusa o tome koje će tačno biti posledice. Jedna studija prošle godine, zasnovana na promenama u temperaturama površine mora, sugeriše da bi se prekretnica mogla dogoditi između 2025. i 2095. Međutim, britanska meteorološka služba je rekla da su velike, brze promene u Amoku "veoma malo verovatne" u 21. veku.

AP Photo/Gregorio Borgia

Međutim, novi rad, objavljen u naučnom magazinu "Science Advances", dao je novi uvid upozorenja u nivoima saliniteta na južnom delu Atlanskog okeana između Kejptauna i Buenos Ajresa.

Simulirajući promene tokom perioda od dve hiljade godina na kompjuiterskim modelima globalne klime, otkrio je da spori pad može dovesti do iznenadnog kolapsa za manje od 100 godina, koji bi imao katastrofalne posledice.

List navodi da su rezultati pružili "jasan odgovor" na pitanje da li je tako nagla promena moguća. Štaviše, rad je mapirao neke od posledica kolapsa Amoka.

Nivo mora u Atlantiku bi se u nekim regionima povećao za metar, poplavišvi mnoge priobalne gradove.

Vlažne i suve zone u Amazonu bi se promenile, potencijalno gurnuvši već oslabljenu prašumu preko sopstvene tačke obnove.

Južna hemisfera bi postala toplija.

Evropa bi se dramatično ohladila i imala manje padavina. Iako bi ovo moglo zvučati privlačno u poređenju sa trenutnim trendom zagrevanja, promene bi se desile 10 puta brže nego sada, čineći prilagođavanje gotovo nemogućim.

"Ono što nas je iznenadilo jeste stopa po kojoj se dešavaju promene", rekao je glavni autor lista Rene van Besten sa Unvierziteta u Utrehtu. "Biće razorno"

On je rekao da još nema dovoljno podataka koji bi tačno predvideli vreme, ali kada se dogodi, promene će biti nepovratne u ljudskim vremenskim okvirima.

U međuvremenu, pravac kretanja struja je nesumnjivo alarmantan.

"Idemo ka tome. To je nekako zastrašujuće. Moramo mnogo ozbiljnije shvatiti klimatske promene", rekao je Van Vesten.