Ijan Bremer za Euronews Srbija: Stiže nam nova vrsta svetskog poretka kojim ne dominiraju države

Od početka rata u Ukrajini, kako stručnjaci ističu, jedno je sigurno - čovečanstvo se kreće ka novom svetskom poretku. Ono što je nepoznanica je kako će on izgledati. Ijan Bremer američki politikolog smatra da će ih biti tri - bezbednosni, ekonomski i digitlani. Ističe da sledeća supersila nije ona koju očekujemo i navodi da živimo u svetu gde ima mnogo liderstva, ali ne globalnog, te da tehnološke kompanije igraju sve veću ulogu.

Bramer u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su tri razloga zbog kojih u poslednjih 20 godina idemo ka svetu bez lidera, koji on naziva nultom tačkom, bez supersila.

"Jedan je taj što je Rusija bila velika sila ali nije integrisana u zapadne institucije kad se Sovjetski Savez raspao. Sada je Rusija u padu i za to krivi SAD. Drugo, Kina jeste integrisana u zapadne institucije, ali pod pretpostavkom da što Kinezi budu moćniji i bogatiji, postaće Amerikanci. A još su Kinezi. A Amerika i njeni saveznici to ne prihvataju. I konačno, u samoj Americi, a posebno kod njenih evropskih saveznika, žive desetine miliona ljudi koji se osećaju zapostavljeno globalizacijom, od strane sopstvenih vlada za koje misle da nisu dovoljno legitimne. To znači da su Amerikanci sve manje zainetersovani da njihova zemlja bude globalni policajac, ili arhitekta slobodne trgovine čak ni promoter demokratije", navodi on.

Dodaje da nema zemlje koja projektuje moć u svakoj oblasti - bezebdnosti, ekonomiji, diplomatiji, tehnologiji i ističe da nisu u pravu ni oni koji prognoziraju da će to i dalje biti Amerika, ali ni oni koji kažu da će glavna biti Kina, te da sile tako više ne funkcionišu.

Prema njegovoj oceni slede nam tri svetska poredka - bezbednosni, ekonomski i digitlani, koja ne mogu lako da funkcionišu paralelno.

"U bezbednosnom poretku, SAD su jače od sledećih 10 zemalja na spisku zajedno. Ako želite nešto da uradite po pitanju globalne bezbednosti, ako Amerikanci nisu uključeni, neće uspeti. Kada su Rusi napali Ukrajinu, mislili su da Amerikance neće biti briga. 2014. ih i nije bilo briga i to je uspelo. 2022. Amerikance je bilo briga, i sad se Rusi u suštini bore sa NATO, i gube", objašnjava on. 

Tehnološke kompanije igraju sve veću ulogu

Iak dok su da bezbednosne tačke gledišta, Amerikanci glavni, to nije tako u ekonomiji. 

"Mnogim zemljama u svetu je glavni ekonomski partner Kina. Evropljani imaju najveće zajedničko tržište, oni su regulatorna supersila, i ekonomska. Amerikanci imaju najviše kompanija, preduzetnika, ali niko nije glavni. To stvara tenzije, trvenja, kada Amerikanci traže od zemalja da nešto učine zbog bezbednosti, a Kinezi zbog ekonomije. Mnoge zemlje ne moraju da biraju između Amerike i Kine, ili Evrope. I možete da imate ta dva poretka, koji postoje paralelno. Ali stiže nam i treći poredak. Digitalni", ističe politikolog i dodaje da njime dominiraju tehnološke kompanije. 

"Njima ne vlada nijedan savez, nisu potpisnici sporazuma, nemaju građane, za njih se ne glasa, i to stvara radikalno drugačiji način razmišljanja o tome kako moć u svetu funkcioniše", objašnjava Bremer.  

Euronews Srbija

Tehnološke kompanije su kreatori promena u digitalnoj sferi, što je, kako navodi, važno za bezbednost, ekonomiju i politiku. 

"Bivši američki predsednik Tramp je izbačen sa Tvitera i Fejsbuka i to je odredilo da li će moći da prenese poruku milionima ljudi. A to su samoinicijativno rešili menadžeri tih kompanija. Kada je Putin napao Ukrajinu, vojna podrška i bezbednosna u prvim danima stigle pre svegta od Majkrosofta sa strane sajber bezbednosti i Ilona Maska sa komunikacione strane. Da nije bilo tih kompanija ne verujem da bi Zelenski još bio na vlasti. Očigledno je tačno da u mnogim oblastima globalne bezbednosti, ekonomije, politike, digitalni igrači, tehnološke kompanije igraju sve veću ulogu", ističe Bremer.

Kakav uticaj ima veštačka inteligencija na decu?

Prema njegovim rečima, za samo pola godine svet je doživeo do sada neviđenu promenu. Trenutno, kaže, ne možemo znati da li nas čeka bolja budućnost ili ona okarakterisana širenjem mržnje i dezinformacija.

"Početkom ove godine nijedan šef države mi nije govorio o veštačkoj inteligenciji. A sada, svaki lider svake zemlje to posmatra kao glavno pitanje. I to je zato što se sada stotine milijardi dolara troši na nove tehnologije. Kompanije odlučuju šta da rade, kako da ih predstave, ne razumeju ni sami kako svi ti modeli rade, i sigurno još ne promišljaju o sekndarnim ili tercijarnim posledicama, svakako ne o negativnim", kaže on.

Upozorava da će nova tehnologija, revolucija, digitalni svetski poredak doneti ogroman ekonomski napredak, ali istovremeno i negativne posledice na društvo, politiku, ekonomiju.

Govoreći o opasnosti veštačke inteligencije po čovečanstvo na koje upozoravaju i njeni tvorci, Bremer kaže da ne brine da ćemo stvoriti natprirodnu inteligenciju koja sama razmišlja.

"Ne znam za narednih 30 godina, ali me brine šta će biti u sledećih 1, 2, 3 ili 5 godina. A to je da se tehnoligje koriste za dezinformisanje, pa građani u demokratijama ne znaju šta je istina, a šta izmišljotina. Ove tehnologije ne jačaju samo u rukama vlada koje žele da izgrade nešto dobro, već i u rukama loših igrača. Ako upotrebite veštačku inteligenciju za kodiranje, za sajber napade i ubacivanje virusa. To će se događati u biotehnologiji, u vojnoj tehnologiji, opasno je", isitiče sagovornik Euronews Srbija. 

Dodaje da ga posebno brine uticaj veštačke inteligencije na decu.

"Vi i ja smo društvena bića, volimo da razgovaramo sa drugim ljudima, ali deca sa pametnim telefonima i vizirima gde je posrednik algoritam, imaće najvažnije odnose sa botovima, ne sa ljudima. To znači da učimo ljude da postanu dehumanizovani. Veoma sam zabrinut za veštačku inteligenciju koju koriste deca. Treba da ih zaštitimo od tehnolgija koje mogu da ih iskoriste. Štitimo ih od cigareta, alkohola, novih vakcna, testiramo ih pre nego što ih primenimo, a algoritme testiramo u realnom vremenu na deci i pre nego što znamo posledice. To je moja najveća briga", zaključuje Ijan Bremer.