Orvelovo proročanstvo: Kritike policije zbog korišćenja sistema za prepoznavanje lica tokom koncerta Bijonse u Kardifu

Koncert koji je Bijonse održala u Kardifu privukao je pažnju svetskih medija i pre nego što je počeo, a sve zbog najave policije da će tom prilikom biti korišćena tehnologija za prepoznavanje lica uživo. Zbog bojazni da će oko 60.000 fanova Bijonse biti skenirano, stigle su i kritike zbog postavljanja kamera u tom delu grada.

Policija Južnog Velsa saopštila je da je uživo u delu Kardifa gde je održan koncert pevačice Bijonse postavila kamere za prepoznavanje lica koje bi trebalo da pomognu pri identifikaciji osoba koje se terete za određeni zločin ili prekršaj.

Portparol policije rekao je da će se tehnologija koristiti u centru grada, a ne na samom koncertu. 

"Prepoznavanje lica nije uslov za ulazak", dodao je portparol.

BBC se obratio i drugim policijskim upravama da pita da li će kamere raditi u drugim gradovima u kojima Bijonse nastupa.

Policija Škotske saopštila je da ne koristi spornu tehnologiju, policija Nortumbrije je odbila da komentariše, a prestonička policija je rekla da će unapred objaviti sve planove.

Kako kamere funkcionišu?

Ova tehnogija podrazumeva korišćenje kamera visoke rezolucije koje upoređuju lica sa "listom za praćenje" uz korišćenje veštačke inteligencije.

Na listi sa kojom se upoređuju skenirana lica, kako prenosi BBC, mogu biti ljudi koji se traže zbog sumnje da su počinili zločine.

Policija Južnog Velsa precizirala je da će, ako neko nije na "listi za praćenje", njegovi podaci biti obrisani. Ipak, kako se navodi, snimci se čuvaju do 31. dan.

Iz policije dodaju i da odluku da se neko zaustavi ne donosi tehnologija - već službenici koji proveravaju da li se upozorenje kamere na osobu sa snimka uživo sa ulice poklapa sa traženom osobom.

U prošlosti je policijska upotreba kamera za prepoznavanje lica uživo (LFR) u Engleskoj i Velsu bila ograničena na specijalne operacije kao što su fudbalske utakmice ili krunisanje, piše Gardijan.

Kamere krše ljudska prava ili su pomoć u borbi protiv kriminala?

Dok policija veruje da bi LFR mogao biti sledeći veliki korak u borbi protiv kriminala, kritičari su tu praksu nazvali invazivnom i kršenjem ljudskih prava i upozoravaju na široku upotrebu.

U izveštaju Minderoo centra za tehnologiju i demokratiju Univerziteta u Kembridžu 2022. godine navodi se da bi tehnologija trebalo da bude zabranjena za upotrebu u javnim prostorima zbog kršenja etičkih standarda i zakona o ljudskim pravima.

Pozivajući se na rasnu pristrasnost i narušavanje privatnosti onih koji se kreću u oblastima u kojima je tehnologija raspoređena, u izveštaju se navodi da LFR treba zabraniti na ulicama, aerodromima i svim javnim prostorima.

Darag Marej, viši predavač prava na Univerzitetu Kueen Mari u Londonu, rekao je da je normalizacija mogućnosti invazivnog nadzora na događajima kao što je koncert zabrinjavajuća i da se odvija bez prave javne debate, piše Gardijan.

"Veoma mi je teško da poverujem da bi to moglo da bude korisno na koncertu ili na ragbi utakmici. Ali s obzirom na zaista značajno mešanje u ljudska prava, mislim da je na policiji da pruži zaista ubedljiv argument zašto je to neophodno", rekao je Marej, koji je proučavao upotrebu LFR-a od strane Metropoliten policije. 

Profesor Frejzer Sampson, komesar za biometriju i nadzorne kamere, rekao je da je potencijalno proširenje takve tehnologije veoma značajno i da je "orvelovska zabrinutost ljudi sposobnost države da prati svaki pokret veoma stvarna".

Međutim, veruje da takva tehnologija ima ulogu u radu policije, ali da mora biti proporcionalna, te da nije bilo dovoljno zaštitnih ograda da nas spreče da uđemo u svet distopijskog nadzora.

"Ako na jednom kraju imate tehnologiju i politiku koja podstiče policiju da unapredi njeno korišćenje, a na drugom kraju, nemate tampon, nemate zaustavnu tačku i nemate neku vrstu smernica na tom putu, onda da, mislim da ne bi moglo biti bilo kakvog drugog ishoda jer će se samo širiti, na nevođen i nekontrolisan način“, rekao je on.

Protiv upotrebe tehnologije prepoznavanja lica su i evropski parlamentarci. Oni teže da se približe potpunoj zabrani prepoznavanja lica u javnom prostoru i obuzdavanju četGPT-ja. Usvojili su pojačanu verziju pravilnika o veštačkoj inteligenciji i zalažu se za opštu zabranu biometrijske identifikacije zbog raznih kršenja ljudskih prava koje bi mogle da se dogode.

Istorijat korišćenja tehnologije 

Policija Južnog Velsa je prethodno je ovu tehnologiju koristila za Veliku nagradu FIM spidveja u avgustu 2022. kada je skenirano 20.929 ljudi ali nije došlo do hapšenja i na ragbi utakmici Velsa protiv Italije - na kojoj je skenirano 108.540 lica, što je dovelo do dva hapšenja.

Tokom ova dva događaja policija Južnog Velsa je koristila kamere za prepoznavanje lica uživo iako je prethodno izgubila značajnu presudu zbog kršenja ljudskih prava i propusta da se na odgovarajući način istraži da li softver pokazuje bilo kakvu rasnu ili rodnu pristrasnost.

Sudije su 2020. godine odlučile da je upotreba tehnologije nezakonita u slučaju stanovnika Kardifa Ed Bridžisa čije je lice skenirano u centru grada, a zatim ponovo na protestu protiv oružja.

Kejti Vots, advokat grupe za ljudska prava Liberti, koja je zastupala Bridžisa, kritikovala je primenu tehnologije.

"Oni krše privatnost hiljada ljudi da bi izvršili samo jedno ili dva vrlo mala hapšenja. Videti da policija nastavlja da krši naše slobode ponovnim uvođenjem ove tehnologije je duboko zabrinjavajuće i jedina sigurna stvar koju treba uraditi je da se ona potpuno zabrani", rekla je ona.