Igre 
Sporazum o izbeglicama između Brisela i Ankare: Da li bi nešto moglo da se promeni nakon izbora u Turskoj?
Komentari02/04/2023
-18:53
Na predstojećim izborima u Turskoj koji će se održati 14. maja, ekonomija će biti najvažnije pitanje za birače, međutim jedno od ključnih pitanja takođe će biti i migrantska kriza - ne samo za javnost, nego i za političke partije.
Poslednja deceniju karakterišu talasi dolaska ljudi koji beže od rata u Siriji. Mnogi od njih prošli su kroz Tursku i otišli u Evropu, ali milioni su ostali na prvoj destinaciji.
Neka istraživanja pokazuju da kako se povećava broj stranaca, tako se povećava i antimigrantsko raspoloženje, piše Euronews. Ovo znači da su pitanja imigracija centralna izborna tema, što bi moglo imati posledice po Evropsku uniju.
AP Photo/Hussein Malla
Opozicioni blok "Nacionalna alijansa" nada se da će dobiti glasove time što obećava da će poslati dva miliona Sirijaca nazad u njihovu domovinu u roku od dve godine. Prema zvaničnim podacima, Turska je ugostila 3.447.837 sirijskih izbeglica registrovanih pod privremenom zaštitom od marta 2023. godine.
U međuvremenu, predsednik Redžep Tajip Erdogan, suočen sa oštrim kritikama svojih pristalica zbog svoje migrantske politike, pokušao je da smiri obe strane. Erdogan je prošle godine rekao kako njegova vlada radi na šemi za dobrovoljno vraćanje miliona Sirijaca u domovinu.
"Nikada ih nećemo proterati iz ove zemlje. Naša vrata su širom otvorena. Nastavićemo da ih ugošćujemo, a ne da ih bacamo u krilo ubicama", izjavio je tada Erdogan.
Pet meseci pre izbora, Erdogan je objavio da je više od pola miliona Sirijaca izabralo da se vrati kućama, pritom rekavši i kako se dobrovoljni povratak "ubrzava".
Povezane vesti
Alternativa dogovoru između EU i Turske
Migranti su postali oruđe za pregovaranje između Ankare i Evropske unije. Godine 2016. postignut je Sporazum o izbeglicama između EU i Turske, koji je imao za cilj da zaustavi njihov priliv, tako što će se migranti koji budu uhvaćeni kako neregularno ulaze u Grčku, vraćati nazad u Tursku. Za svakog vraćenog Sirijca, jedan bi bio preseljen u EU.
Zauzvrat, Brisel je obećao da će Ankari dati 6 milijardi evra za pomoć u smeštaju Sirijaca, pored liberalizacije viznog režima za turske državljane.
Profesor Kemal Kirišči iz projekta "Turska na Institutu Brukings" rekao je da je sporazum bio "potpuno uspešan" za EU, iako sumnja da bi sličan dogovor mogao biti postignut u budućnosti.
Oko 37.000 Sirijaca premešteno je u zapadne zemlje prema "one-for-one" (jedan za jednog) principu.
AP Photo/Hussein Malla
Prema Kiriščiju, najizvodljivije i najrealnije rešenje za Tursku bi bilo da izbeglice uključi u neophodne obnove nakon razornog februarskog zemljotresa, umesto da ih protera.
Kirišči je ukazao i na predlog Ujedinjenih nacija da EU i Zapad Turskoj daju trgovinske ustupke ukoliko bi to stvorilo formalno i održivo zapošljavanje kako za sirijske izbeglice, tako i za lokalno stanovništvo.
Komentarišući predlog, Kirišči piše da bi ovo "smanjilo zavisnost sirijskih izbeglica od humanitarne pomoći, pomoglo u ublažavanju negodovanja javnosti i umanjilo izglede za dalja kretanja". On je ekao kako postoji snažna podrška ovom planu.
AP Photo/Hussein Malla
Povezane vesti
"Sve do prošle godine, sirijske izbeglice osećale su se dobrodošlim u turskom društvu", rekao je Kirišči.
Ali rastuća ogorčenost javnosti dovela je do toga da sirijske izbeglice "sumnjaju u svoje prisustvo u Turskoj, kao i prihvatanje", zbog čega žele da odu.
Poslednjih godina u Turskoj došlo je do porasta antisirijskog raspoloženja, kako ekonomija postaje sve gora.
Povezane vesti
U 2017. godini samo oko 32 odsto Sirijaca želelo je da ode u treću zemlju, dok je 2021. ovaj broj je porastao na 64 procenata.
U međuvremenu, Kirišči tvrdi da je malo verovatno da će migranti biti glavni prioritet nove vlade, koja će se suočiti sa hitnijim pitanjima, kao što je ekonomija.
Šta će se dogoditi u budućnosti?
Bez obzira na izborni rezultat, migracije će verovatno ostati problematično pitanje u godinama koje dolaze.
"Deportacija i povratak su goruća tema već duže vreme", rekla je za Euronews stručnjak za migracije i granice sa Univerziteta Kadir Has, dr Sibel Karadag.
"Zapadne zemlje deportuju migrante u svoje susedne zemlje, a onda ih oni šalju u zemlje porekla", rekla je Karadag.
Ona je ukazala na zvaničnu politiku razvodnjavanja i čišćenja u Turskoj, gde se migranti vraćaju u oblasti severne Sirije pod turskom kontrolom ili "pod maskom dobrovoljnog povratka".
AP Photo/Hussein Malla
Kako kaže Karadag, ovo će se nastaviti. Ipak, moguće je postoji mogućnost za značajne promene u budućnosti.
U svojoj predizbornoj kampanji, opozicioni blok je izneo rešenje u četiri koraka za migrantsku krizu u Turskoj. Prvo, želi da pokuša da se pomiri sa susedima i pregovara sa sirijskom vladom.
Što se Erdoganove stranke tiče, ona tek treba da objavi svoj izborni manifest. Međutim, želja da pregovara sa Sirijom, kao i napori da premesti Sirijce, jesu ključni delovi njegove predizborne kampanje.
Za oba stručnjaka, sklapanje mira sa Damaskom nije mogućnost, sve dok Ankara ima trupe u severnoj Siriji.
Migracija i upravljanje granicama takođe će ostati ključni za odnose EU i Turske, kaže Karadag.
"EU je imala za cilj da eksternalizuje ovo pitanje na Tursku kao deo svog šireg globalnog pristupa kontroli migracije, a Turska ih je pretvorila (migracije) u višestruko pregovaračko oruđe", objašnjava Karadag.
AP Photo/Hussein Malla
Ankara je otvaranje svojih granica iskoristila kako bi dogovorila "dodatnu finansijsku podršku ili prećutnu političku toleranciju režima", dodaje Karadag.
Erdogan je 2019. godine autobusima prevozio hiljade migranata do grčke granice, upozoravajući da će biti poslato još ukoliko ne dođe do međunarodne podrške i ako EU ne prestane da kritikuje njenu vojnu intervenciju u Siriji.
Na granici su izbili nasilni sukobi, a grčka policija je sprečavala bilo koga ko je želeo da pređe.
Za Karadag, ako Turska pokuša masovno da vrati svoju migrantsku populaciju, možda ćemo ponovo videti slične scene, iako je tursko-grčka granica mnogo smrtonosnija zbog otpora koje pružaju grčke bezbednosne snage.
"Evropska unija će nastaviti da podržava bilo koju vrstu akcije koja je van zakona, samo kako bi sprečila da migranti stignu do njenog praga", kaže Karadag i dodaje da bi "prvi zadatak nove vlade trebalo da bude izgradnja kritičke i snažne diplomatije, sa principima zasnovanim na pravima protiv migracijske i granične politike EU".
"Trebalo bi da sprovodi politiku koja ljudsko dostojanstvo stavlja u prvi plan", zaključuje Karadag.
Komentari (0)