Igre 
Susret koje nije doneo relaksaciju: Odnosi Vašingtona i Pekinga zategnuti i nakon razgovora Blinkena i Vanga
Komentari20/02/2023
-16:00
Bezbednosna konferencija u Minhenu nije doprinela smirivanju tenzija između dve velike svetske sile - Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Upravo suprotno - čini se da su još napetiji odnosi jedini efekat koji su postigle izjave zvaničnika, uprkos očekivanjima.
Atmosfera između Vašingtona i Pekinga ispunjena je nepoverenjem još od početka ovog meseca, kada je američki predsednik Džozef Bajden naredio obaranje balona u vlasništvu Kine, a koji je viđen iznad teritorije SAD.
Američki zvaničnici saopštili su tada da je balon korišćen za kinesku špijunažu, protiv čega su iz Pekinga oštro protestovali. Iz redova vladajuće Komunističke partije Kine stiglo je saopštenje da balon zaista pripada toj zemlji, ali da je korišćen samo za "meteorološka istraživanja". Pored ovoga, nisu naveli čak ni kome je tačno balon pripadao - instituciji, kompaniji ili nekom pojedincu.
Putovanje državnog sekretara SAD Entonija Blinkena u Kinu već je bilo planirano, ali je odloženo zbog cele situacije sa balonom, kao i sa još tri NLO oborena iznad teritorije Severne Amerike (za ta tri objekta se i dalje utvrđuje šta su predstavljala).
Iako Blinken nije otputovao u Peking, njegov razgovor sa kineskim zvaničnicima, čini se, nije bio u potpunosti otkazan, već samo odložen. U Minhenu su se, naime, sastali Blinken i visoki kineski diplomata zadužen za spoljne poslove, Vang Ji, i nasuprot mnogih očekivanja odnosi između njihovih zemalja su sve samo ne izglađeni nakon ovog susreta.
Blinkenovo upozorenje
Pored balona, za koji iz SAD i dalje tvrde da je u pitanju plan Kineske vlade da špijunira Vašington, Blinken je rekao da je jedna od tema razgovora bio i rat između Rusije i Ukrajine.
"Na sastanku sam osudio preletanje kineskog balona za nadzor (iznad američkog neba) i naglasio da to više ne sme da se događa. Takođe, upozorio sam Kinu da ne pruža materijalnu pomoć Rusiji kada je u pitanju rat u Ukrajini, i naglasio koliko je važno da linije komunikacije ostanu otvorene", napisao je Blinken na Tviteru nakon sastanka.
Povezane vesti
Nešto kasnije, Blinken je američkim novinarima obrazložio ovo upozorenje, rekavši da "na osnovu infomacija kojima raspolaže Vašington, Kina razmatra slanje pomoći Rusiji u vidu naoružanja, što bi bio ozbiljan problem za odnose SAD i Kine".
Osim Blinkena o ovome je govorila i američka potpredsednica Kamala Haris, koja je u svom govoru na konferenciji upozorila Kinu da "ne šalje oružanu pomoć zemlji za koju SAD smatraju da vrši ratne zločine u Ukrajini".
U reakciji na ove navode američkih zvaničnika, Kina je odbacila tvrdnje prema kojima razmatra slanje oružja Rusiji kako bi je podržao u ratu u Ukrajini, poručivši da Vašington "nema ovlašćenja" da Kini izdaje naređenja.
"Upravo SAD, a ne Kina, kontinuirano šalju oružje na bojna polja. Nikada nećemo prihvatiti da SAD diktiraju kinesko-ruske odnose, niti ćemo prihvatiti prisile i pritiske", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin, prenela je novinska agencija Kjodo.
Upozorenje američkih zvaničnika, međutim, nije neočekivano, rekao je za Euronews Srbija programski direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić.
"Kina se držala po strani što se tiče sukoba. Imali smo dvosmislene poruke kineskih funkcionera - neki su osuđivali Rusiju, neki zapadne države, ali veoma retko se mogla čuti direktna osuda Ukrajine", istakao je Milić.
Vang: Uskoro mirovna inicijativa Kine
Milić je objasnio da je veliko pitanje da li će Kina zaista poslati naoružanje Rusiji, jer je ekonomska i politička cena toga "vrlo velika". Naglasio je, međutim, da postoji situacija u kojoj bi to bilo moguće.
Povezane vesti
"Ako bi Kina procenila da Rusija može da pretrpi velike gubitke koji bi je oslabili kao potencijalnog kineskog saveznika u budućnosti, može podupreti Rusiju ili zapretiti da to uradi, zauzvrat tražeći od Zapada da se započnu pregovori oko situacije u Ukrajini", naglasio je Milić.
Vang Ji je, na konferenciji u Minhenu, nazvao američko obaranje aviona na njihovom nebu "apsurdnim i histeričnim" činom, i upozorio da je u pitanju "prekomerne upotrebe sile".
Tanjug/AP/Petr David Josek
"Ovaj slučaj ne pokazuje da su SAD jake. Baš naprotiv, pokazuje da su slabe", rekao je Vang, dodajući da veruje kako je u pitanju "pokušaj američke administracije da se skrene pažnja sa unutrašnjih problema".
Povezane vesti
Kada je u pitanju rat u Ukrajini i američka upozorenja, Vang je najavio da će Kina na godišnjicu od početka rata objaviti mirovnu inicijativu, a da su za predloge već konsultovane Nemačka, Francuska i Italija.
"Kina je duboko zabrinuta trajanjem ovog rata. Ne želimo mirno da sedimo i posmatramo šta se dešava - nećemo dolivati ulje na vatru, već smo na strani mira i dijaloga. naši prijatelji u Evropi trebalo bi da razmisli o tome kako da doprinesu miru u Ukrajini", naveo je Vang.
Takođe, kritikovao je i američku zabranu na izvoz mikročipova u Kinu, rekavši da je u pitanju "potpuni protekcionizam, potpuna sebičnost i potpuno jednostran potez", dodajući da su jasno prekršena pravila Svetske trgovinske organizacije.
Delegacija iz Pekinga posetila Tajpej
Pored obaranja kineskog balona i stava Kine prema ratu u Ukrajini, postoji još jedan veliki "kamen spoticanja" u odnosima Pekinga i Vašingtona - u pitanju je Tajvan, čije vlasti smatraju da je u pitanju nezavisna država, dok ga Kina i dalje smatra svojim delom.
Delegacija kineske vlade posetila je Tajvan prvi put od kako je izbila pandemija koronavirusa, što se smatra svojevrsnom porukom Vašingtonu, s obzirom na to da je prošle godine poseta tadašnje predsednice predstavničkog doma SAD izazvala velike osude iz Pekinga, koji je čak pokrenuo i vojne vežbe oko ostrva.
profimedia
Na konferenciji u Minhenu, Vang je rekao da ne može dati obećanje kako "neće biti napada na Tajvan", i dodao je da je Tajvan deo kineske teritrorije.
"Nikada nije bio država, i neće biti država ni ubuduće. Bilo kakvo povećanje kineskih snaga bilo bi u cilju mira za celo čovečanstvo", rekao je Vang, upozoravajući da ne bi smelo biti "spoljnih mešanja u pitanje Tajvana".
Koje su razmere nesuglasica između Kine i SAD kada je u pitanju Tajvan, pokazuje i to što su pojedini američki zvaničnici nedavno upozorili na potencijalni rat između dve zemlje, a kao eventualni povod su isticali upravo ovo ostrvo.
Ova upozorenja došla su od pojedinih zvaničnika iz američkih vojnih krugova, ali su iz ministarstva odbrane te zemlje rekli da "to nije istovremeno i stav američke vlade".
Kineski predsednik Si Đinping, međutim, rekao je nedavno da se "problem Tajvana ne može prenositi sa generacije na generaciju", što su pojedini analitičari shvatili kao izraz njegove ambicije da bude taj koji će "dovršiti proces ujedinjenja".
Dok "mirno ponovno ujedinjenje" ostaje na vrhu liste ciljeva vladajuće kineske Komunističke partije, ona se nikada neće odreći prava na upotrebu sile ukoliko to bude neophodno, rekao je Si. Ta opcija, dodao je, ostaje otvorena jer Kina želi da "odvrati od delovanja sile koje se bore za nezavisnost Tajvana i da spreči strano mešanje", što se, najverovatnije, odnosilo upravo na SAD.
Komentari (0)