Moskva gomila snage na Arktiku: Satelitski snimci pokazuju da Rusija širi baze na strateški važnom krajnjem severu

Rusija nastavlja da širi svoje vojne baze u arktičkom regionu uprkos značajnim gubicima u ratu protiv Ukrajine, piše CNN, pozivajući se na satelitske snimke koji potvrđuju ove navode. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je takođe rekao u ekskluzivnom intervjuu za CNN da sada postoji "značajno jačanje ruske vojske na krajnjem severu", zbog čega je alijansa "udvostručila svoje prisustvo" kao odgovor.

Snimak se pojavio nakon što je visoki zapadni obaveštajni zvaničnik rekao za CNN da je Rusija povukla čak tri četvrtine svojih kopnenih snaga iz regiona krajnjeg severa u blizini Arktika, šaljući ih da podrže invaziju na Ukrajinu.

Satelitski snimci koje je CNN dobio od kompanije Maksar Technologies pokazuju brojne ruske radarske baze i piste koje su se pojačale tokom prošle godine. Slike ne pokazuju nikakav dramatičan razvoj izgradnje, već kontinuirani napredak u uspostavljanju i širenju oblasti za koju analitičari kažu da je od vitalnog značaja za odbrambenu strategiju Rusije, posebno u vreme velikog pritiska na resurse Moskve.

Maxar

Slike pokazuju nastavak rada na radarskim stanicama u Olenegorsku, na poluostrvu Kola na severozapadu Rusije i u Vorkuti, severno od arktičkog kruga. Takođe se čini da pokazuju tekući napredak na završetku jednog od pet radarskih sistema Rezonans-N na lokaciji koja se nalazi u Barencovom moru, u blizini Norveške i Finske u zapadnoj Rusiji. Ruski zvaničnici tvrde da Rezonans-N može da otkrije nevidljive letelice i objekte.

Tri nove kupole, kao i kućišta otporna na vremenske uslove koja se koriste za zaštitu radarskih antena, završena su ove godine na mestu protivvazdušne odbrane Tiksi na krajnjem severoistoku, procenjuje CNN na osnovu satelitskih fotografija. Takođe postoje poboljšanja piste za parkiranje u vazduhoplovnoj bazi Nagurskoje, najsevernijem vojnom objektu Rusije, i poboljšanja piste u bazi Temp, na ostrvu Kotelna, na severoistoku zemlje.

Maxar

Rusija je godinama jačala svoju odbranu na krajnjem severu, obnavljajući brojne stare sovjetske baze savremenom opremom.

Arktički region je dugo bio ključan za ruski naftni i gasni sektor, ali i za njenu nuklearnu odbranu, sa značajnim udelom sofisticiranog nuklearnog oružja i podmorničkih objekata u toj oblasti.

"To oružje i podmornice su uvek spremne, uvek u visokom statusu", rekao je visoki zvaničnik zapadnih obaveštajnih službi.

Na početku rata u Ukrajini u februaru, neke podmornice su premeštene, ali su se ubrzo vratile u standardnu visoku pripravnost, dodaje zvaničnik.

"Najkraći put od Rusije do Severne Amerike je preko Severnog pola. Stoga se strateški značaj ovih područja nije promenio zbog rata u Ukrajini", objasnio je šef NATO-a Jens Stoltenberg, dodajući da Rusija "testira novo naoružanje na Arktiku i krajnjem severu".

Maxar

"Vidimo kako Rusija ponovo otvara stare sovjetske baze", rekao je Stoltenberg.

Rat u Ukrajini doveo je do velikog prilagođavanja ruskih snaga u regionu, naglasio je visoki zapadni obaveštajni zvaničnik.

"Oni su u Ukrajini sa oko 20 do 25 odsto prvobitnih kopnenih snaga. Ali, zato je njihova pomorska komponenta potpuno netaknuta u toku rata", istakao je viši obaveštajac.

Nakon napada na dva ključna aerodroma u Rusiji, u Rjazanju i Saratovu, ruski vojni avioni i bombarderi su rasuti širom zemlje i arktičkog severa, dodao je obaveštajni zvaničnik. Moskva je okrivila Ukrajinu za udare, dok Kijev nije komentarisao eksplozije u ruskim bazama.

Arktik je takođe od vitalnog značaja za Rusiju jer led koji se brzo topi otvara nove pomorske puteve od jugoistočne Azije do Evrope, koristeći mnogo kraću rutu duž ruske obale.

profimedia

Severni morski put mogao bi da skrati putovanja preko Sueckog kanala, koja trenutno traju oko dve nedelje. Ruska državna televizija objavila je snimak nekoliko ledolomaca na nuklearni pogon dizajniranih da ojačaju ruski uticaj i moć u regionu. Kritičari kažu da Moskva nastoji da izvrši previše kontrole nad rutom koja bi trebalo da bude podjednako dostupna svim nacijama.

Sve više arktičkih zemalja u NATO

S druge strane, rat u Ukrajini je ojačao prisustvo NATO-a u regionu. Nakon ulaska Finske i Švedske u Alijansu, što se očekuje, sedam od osam arktičkih država biće članice NATO-a.

Alijansa je takođe povećala svoju vojnu moć u regionu. Norveška je u avgustu objavila prve slike američkih bombardera B52 koji lete iznad njene teritorije, u pratnji norveških aviona F35 i dva švedska JAS Gripena.

Takođe, NATO je nedavno testirao novi sistem naoružanja, Rapid Dragon Paletized Munition Deploiment. Test je osmišljen da pokaže da Sjedinjene Države mogu da lansiraju ove moćne sisteme naoružanja sa zadnje strane običnog teretnog aviona. Test je održan u Norveškoj, nedaleko od ruske granice.

NATO je takođe zabrinut zbog potencijalne sabotaže norveške naftne i gasne infrastrukture. Prema nekim analizama, sada kada su ruske energetske kompanije pod sankcijama, norveški prirodni gas čini više od 20 odsto snabdevanja Evrope.

"Od sabotaže u Baltičkom moru, udvostručili smo naše prisustvo brodovima, podmornicama i pomorskim patrolnim avionima u Baltičkom i Severnom moru. Oni su tu delom i zbog nadzora, kako bismo imali bolju svest o situaciji, ali i da bismo poslali poruku odvraćanja i spremnosti da zaštitimo ovu kritičnu infrastrukturu", naglasio je Stoltenberg.