Igre 
Najosetljivija tačka planete: Poseta Nensi Pelosi Tajvanu stvorila ponor između Kine i SAD
Komentari03/08/2022
-20:13
Dolazak Nensi Pelosi, predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa na Tajvan, na Pacifiku je raspalio nove varnice koje lako mogu da se dodatno rasplamsaju nakon što je Peking upozorio da je ova poseta "jasna provokacija" kojom se rizikuje izbijanje još jednog sukoba. Prva poseta ovako visoko rangiranog američkog zvaničnika Tajvanu posle 25 godina pokazala je da je ovo ostrvo "najosetljivija tačka na planeti u 21. veku".
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Euronews Srbija kaže da je Tajvan zapravo ono mesto koje je "najozbiljnije i koje može da izazove globalni haos". Kako je rekao, Tajvan je najosetljivija tačka u ovom veku kada je u pitanju mogućnost izbijanja šireg sukoba velikih sila. Kako on dodaje, SAD smatraju Tajvan dovoljno važnim da se potencijalno "sudare sa Pekingom".
Komentarišući mere koje je Kina već preduzela kako bi izrazila nezadovoljstvo, Vuksanović ističe da je Peking "dovoljno pametan" da ne pokreće rat sa Vašingtonom zbog posete Pelosi.
"Ali će svakako ovo zabeležiti i naći će neki od načina da uzvrati ovu uvredu Vašigtonu. Na koji način to ćemo videti, potencijalno može da bude Rusija - da nađu način da Rusija zaobiće zapadne sankcije ili neki vid vojne pomoći u tehnologiji, poput dronova", rekao je on.
Razdor koji traje već 70 godina
Razlog zbog kog je Tajvan "tačka razdora" seže duboko u istoriju - Peking kaže da je Tajvan sastavni deo Kine, vlasti u Tajpeju tvrde da to ostrvo predstavlja nezavisnu državu, dok za Vašington ovo ostrvo ima veliki strateši značaj.
Tanjug/AP/Kin Cheung
Tajvan ima sopstveni Ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u svojim oružanim snagama. Ipak, ostrvo diplomatske odnose ima sa samo 14 zemalja, i nije članica Ujedinjenih nacija. Međutim, iako Vašington prihvata "politiku jedne Kine", odnosno ne priznaje nezavisnost Tajvana, SAD imaju vojnu saradnju sa Tajpejem i kako je nedavno upozorio američki predsednik Džo Bajden, SAD će pomoći ostrvu ukoliko ga Kina napadne.
Peking je decenijama pokušavao da izoluje Tajpej na svetskoj sceni, a Kina se oštro protivi svakom potezu koji Tajvanu daje osećaj međunarodnog legitimitteta. U očima Pekinga posete tajvanskih zvaničnika visokih profila inostranstvu ili posete stranih zvaničnika Tajvanu upravo će učiniti to, pa je stoga dolazak Pelosi ozbiljan problem za Kinu. Njena poseta trajala je zapravo manje od 24 sata, a mogla bi da ima velike razmere.
Povezane vesti
"Kada kažete da sam dobar prijatelj Tajvana, shvatam to kao veliki kompliment. Više nego ikada, američka solidarnost sa Tajvanom je ključna. I to je poruka koju danas ovde donosimo. Želimo da povećamo međuparlamentarnu saradnju i dijalog. I to činimo u trenutku kada je naš predsednik pokrenuo azijsko pacifičku inicijativu. Želimo da sarađujemo sa Tajvanom", rekla je ona.
Da li je poseta bila "nesmotrena"?
Pelosi se poziva na Zakon iz 1979. godine, koji nalaže da se Tajvanu pruže resursi da se sam brani, kao i da se spreči Peking u bilo kakvim pokušajima da se promeni status kvo. Peking, međutim, upozorava da je reč ozbiljnoj šteti miru i stabilnosti Tajvanskog moreuza. Kao odgovor, kineska vojska je stavljena u visok stepen pripravnosti.
"SAD i Tajvan su se dogovorili da prvo izazovu provokacije, a Kina je prinuđena da deluje u samoodbrani. Suočeni sa beskrupuloznim ponašanjem Sjedinjenih Država, sve kontramere koje Kina preduzima će biti opravdane i potrebne. To je pravo svih nezavisnih i suverenih država", rekla je portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čuning.
U svom nedavnom razgovoru sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom, njegov kineski kolega Si Đinping poslao oštro upozorenje u slučaju bilo kakve intervencije u sukobu između Kine i Tajvana. Si je Bajdenu rekao da SAD ne bi trebalo da se mešaju u pitanje teritorijalnog integriteta Kine, kao i da će "oni koji se igraju vatrom, na kraju u njoj izgoreti". Dakle, neslaganje oko toga šta je i čiji je Tajvan moglo bi da ima zapravo katastrofalne posledice.
Dugogodišnja politika Vašingtona, inače, bila je politika "strateške dvosmislenosti" do te mere da bi vojno intervenisao ako Kina napadne Tajvan. Službeno se SAD drže politike "Jedne Kine", koja priznaje samo jednu kinesku vladu - onu u Pekingu - i održava formalne diplomatske odnose s Pekingom, a ne i s Tajpejem, piše BBC.
Ali, Vašington se takođe obavezao na snabdevanje Tajvana odbrambenim oružjem i naglasio da bi svaki napad Kine izazvao "ozbiljnu zabrinutost". U maju 2022. američki predsednik Džo Bajden odgovorio je potvrdno na pitanje hoće li SAD vojno da brani Tajvan. Ubrzo nakon toga Bela kuća je pojasnila da se američki stav o Tajvanu nije promenio i ponovila svoju predanost politici "Jedne Kine".
Tanjug/AP/Susan Walsh
Inače, prema američkom Ustavu, predsedavajuća Predstavničkog doma može sama da ode u međunarodnu posetu bez "zelenog svetla" izvršne vlasti, odnosno Bele kuće. Međutim, Vuksanović kaže da bi se moglo reći da je ova poseta bila "nesmotrena" i da je donela malo benefita.
Povezane vesti
"Ovo je toliko bitna strateški, diplomatski, poseta sa takvim posledicama da mora da dođe do jače koordinacije. Mislim da je ona svesna da demokrate potencijalno čeka ozbiljan poraz i na izborima za kongres 2022, a isto govori tako i o ozbiljnoj slabosti Bajdenove administacije koja isto tako ako se nešto ne promeni će isto biti administracija od samo jednog mandata. Što se tiče sadržine same posete, malo je realno benefita. Ne vidim da će Tajvan biti niti prosperitetniji, bezbedniji, niti da će američki savez u Indopacifiku da bude jači kao produkt ove posete", istakao je on.
Kako je za Euronews Srbija rekao Ilja Musulin, dopisnik RTS-a iz Japana, ova poseta jeste na neki način bila "politički šamar" Kini i jasno je da ona nije bila simbolična.
"Reč je o izazovu teritorijalnom integritetu i suverenitetu Kine nad Tajvanom. Poseta političara tako visokog ranga kao što je Pelosi može se protumačiti kao de facto priznanje nezavisnosti Tajvana", rekao je on, dodajući da SAD formalno priznaju da je Tajvan deo kineske teritorije.
Povezane vesti
Međunarodni status Tajvana
Tajvan je 1991. proglasio da je rat s Narodnom Republikom Kinom završen, a Kina je predložila takozvanu opciju "jedna država, dva sistema", koja bi navodno Tajvanu omogućila značajnu autonomiju ako prihvati kontrolu Pekinga. Tajvan je ponudu odbio, a retorika se u narednim godinama zaoštravala.
Kako piše Dojče vele, gotovo je bizaran detalj da je predstavnik Tajvana, a ne Kine bio član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sve do 1971. Danas on nije ni član UN, i iako američki političari naglašavaju da predsednica Kongresa ima pravo da poseti tu zemlju, s njom u stvari samo 14 država održava formalne diplomatske odnose. Peking pak takve odnose smatra neprihvatljivim. Na primer, prošle godine je Kina prekinula trgovinske odnose s Litvanijom, jer je ta zemlja u Tajvanu otvorila svoje diplomatsko predstavništvo.
Godine 1995. poseta tadašnjeg tajvanskog predsednika Li Teng Huija SAD izazvala je veliku krizu u Tajvanskom moreuzu. Besna zbog putovanja, Kina je ispalila projektile u vode oko Tajvana, a kriza je okončana tek nakon što su SAD poslale dve borbene grupe nosača aviona u to područje u snažnom pokazivanju podrške Tajvanu.
EPA/RITCHIE B. TONGO
Poslednjih godina, Tajvan je primio nalet poseta američkih delegacija, koje se sastoje od aktuelnih i penzionisanih zvaničnika, ali politički status Pelosi čini posetu još provokativnijom za Peking.
"Pelosi je treći u rangu američki zvaničnik nakon predsednika i potpredsednika. Mislim da to Kinezi shvataju veoma ozbiljno", rekla je Suzan L. Širk, šefica Centra Kina 21. veka.
Ona nije prva predsedavajuća Predstavničkog doma koja dolazi. To je 1997. učinio Njut Gringrič koji je posetio Tajvan samo nekoliko dana nakon posete i Pekingu i Šangaju. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je Gringriča, ali je odgovor ostao na retorici. Kako navodi CNN, 25 godina kasnije, Kina je jača, moćnija i sigurnija, a njen lider Si Đinping je rekao da neće više da toleriše svako uočeno "omalovažavanje" ili "osporavanje" njenih interesa.
Istorija odnosa Kine i Tajvana
Kako piše BBC, prvi poznati doseljenici na Tajvan bili su pripadnici austronezijskih plemena, za koje se smatra da su došli iz današnje južne Kine. Čini se da se ostrvo prvi put pojavio u kineskim zapisima 239. godine, kada je car poslao ekspedicijske snage da istraže to područje. Ovu činjenicu Peking koristi kako bi istakao svoje teritorijalne zahteve.
Nakon relativno kratkog razdoblja holandske kolonijalne vlasti (1624-1661), Tajvanom je od 1683. do 1895. godine upravljala kineska dinastija Ćing, a od 17. veka značajan broj kineskih migranata počeo je da pristiže na Tajvan.
Japan je 1895. pobedio u Prvom kinesko-japanskom ratu i dinastija Ćing je morala da prepusti Tajvan Japancima. Nakon Drugog svetskog rata Japan se predao i odrekao kontrole nad teritorijom koju je preuzeo od Kine. Republika Kina, jedna od pobednica u ratu, počela je da vlada Tajvanom uz pristanak svojih saveznika - SAD i Velike Britanije.
profimedia
Međutim, u sledećim godinama u Kini je buktao građanski rat, a trupe tadašnjeg kineskog vođe poražene su od komunističke vojske Mao Cetunga. Ćang i njegova vlada Kuomintanga i njegove pristalice, oko 1,5 miliona ljudi, pobegli su u Tajvan 1949. godine, gde je Ćang uspostavio vladu u egzilu na Tajvanu. Ćangov sin Čang Čing-Kuo dopustio je veću demokratizaciju nakon dolaska na vlast.
Čangova vlada u egzilu isprva je tvrdila da predstavlja celu Kinu, koju je nameravala da ponovo osvoji. Držala je kinesko mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i mnoge zapadne zemlje su je priznavale kao jedinu kinesku vladu. Ali, do 70-ih godina neke zemlje su počele da tvrde da se vlada u Tajpeju više ne može da se smatra pravim predstavnikom stotina miliona ljudi koji žive u kontinentalnoj Kini.
Zatim su 1971. Ujedinjene nacije prebacile diplomatsko priznanje na Peking i vlada Republike Kine je proterana. Kina je 1978. takođe počela da otvara svoje ekonomiju. Prepoznajući prilike za trgovinu i potrebu za razvojem odnosa, SAD su službeno uspostavile diplomatske veze s Pekingom 1979. godine. Od tada je broj zemalja koje diplomatski priznaju vladu Tajvana drastično pao. Uprkos svim karakteristikama nezavisne države i političkom sistemu koji se razlikuje od Kine, pravni status Tajvana ostaje nejasan.
Komentari (0)