Kina "tihi profiter" rata u Ukrajini? Diplomatska ofanziva Zapada i Rusije za pridobijanje Pekinga

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

14/03/2022

20:12

Kina "tihi profiter" rata u Ukrajini? Diplomatska ofanziva Zapada i Rusije za pridobijanje Pekinga - Copyright EPA/PAVEL GOLOVKIN/POOL, profimedia, Tanjug AP/Emilio Morenatti

veličina teksta

Aa Aa

Na dan kada je u Rimu održan važan sastanak između američkih i kineskih zvaničnika, u zapadnim medijima odjeknula je vest da je Rusija, koja je pre više od dve nedelje pokrenula invaziju na Ukrajinu, tražila od Pekinga vojnu pomoć. Iako su i iz Kine, ali iz Rusije stigli demanti, ovakvi navodi mogli bi da budu ključni da Peking konačno prekine "ćutanje" i zauzme jasan stav u aktuelnoj krizi.

Kina se, da podsetimo, dosad uzdržavala od osude Rusije i tvrdila da "legitimne bezbednosne zabrinutosti" Moskve treba ozbiljno shvatiti. Kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala rezoluciju u kojoj osuđuje invaziju, Kina je bila jedna od 35 zemalja koje su bile uzdržane. Međutim, Peking je u isto vreme izrazio "nepokolebljivu podršku suverenitetu Ukrajine", pozivao je na mir i tvrdio da je spreman da pomogne u okončanju rata diplomatkim putem.

Baš zato što je, pored SAD i Rusije, treći najvažniji igrač na geopolotičkoj mapi sveta, mnogi smatraju da bi angažovanje Kine bilo ključno u diplomatskim naporima da se okonča rat u Ukrajini. Pitanje koje se, međutim, postavlja je koliko daleko je Peking spreman da ide i da li zapravo u celoj ovoj situaciji on najviše i profitira.

Rusi tražili vojnu opremu?

Rusija i Kina dele mnogo više od četiri hiljade kilometara granice, piše Dojče vele. Energenti i sirovine idu ka Kini, industrijski proizvodi ka Rusiji, a dve zemlje povezuje i neprijateljstvo prema SAD. Strateško partnerstvo ojačano je 4. februara u formi zajedničkog saopštenja o "prijateljstvu bez granica". Tada je Vladimir Putin posetio kolegu Sija Đinpinga i prisustvovao otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Samo tri sedmice kasnije počela je invazija na Ukrajinu.

Svi ovi razlozi bili su dovoljni da mnogi poveruju u ono što su zapadni mediji danas objavili. Naime, "Vašington post" i "Fajnenšenal tajms", pozivajući se na neimenovane zvaničnike, objavili su da je Rusija od Kine zatražila vojnu opremu nakon što je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu. Nije precizirano ni o kakvom je oružju reč, ali ni kako je Kina odgovorila na to.

Brzinom munje stigla su saopštenja i iz Pekinga i iz Moskve, očekivano - negiranje. Portparol ministarstva spoljnih poslova Kine optužio je Vašington za širenje "malicioznih" lažnih tvrdnji o kineskoj ulozi u ratu. On je naglasio da Kina igra "konstruktivnu ulogu apelujući na mir i pregovore". Da pomoć nije tražena izjavio je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Do svega ovoga, inače, došlo je baš na dan kada se u Rimu održava sastanak između Džejka Salivena, američkog savetnika za nacionalnu bezbednost i njegovog kineskog kolege Janga Jišija. Zašto je informacija isplivala baš danas nije slučajno, piše BBC, a dopisnik Robin Brant navodi da je to verovatno taktički potez kako bi se izvršio pritisak na Kinu, verovatno da to potvrdi ili demantuje.

Na sastanku, koji ne samo da je važan za razvoj situacije u Ukrajini, već i za budućnost balansa između svetskih sila, SAD će pokušati da ubede Kinu da ne isporučuje oružje Rusiji, piše Gardijan.

"Kina neće ići tako daleko, ali joj odgovara ovo"

Kako su preneli mediji, Rusija je takođe zatražila ekonomsku pomoć Kine jer se suočava sa ozbiljnim zapadnim sankcijama. Iz Vašingtona je već stiglo upozorenje zbog toga, odnosno navodi da će se Peking siočiti sa posledicama.

Šta će onda Peking uraditi i koliko daleko je spreman da ide? Kako je za Euronews Srbija rekao Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka, ne bi ga čudilo da Rusija to traži jer se nalazi pod oštrim sankcijama i potrebna joj je pomoć finansijski stabilnog aktera.

"Mislim da Kina neće ići tako daleko, da direktno vojno pomaže Rusiju, ali joj odgovara ovo što Rusija radi. Kina pokušava da se postavi na poziciju da poštuje teritorijalni integritet, ali da je ovo što se dešava i odgovornost NATO. To je ta meka, suptilna podrška Rusiji, Kina profitira od ovakvoh međusobnog iscrpljivinja Rusije i Zapada. Kina je ključni izazivač za moć Zapada, a ne Rusija", istakao je on.

Da je Rusiji potrebna pomoć Kine smatra i Andrej Ivanji, urednik nedeljnika Vreme. Kako on naglašava, stav Kine je bio dosta izbalansiran. Ta uloga mogla bi da se promeni.

"Ono što ja znam jeste da u Kini nije donesena odluka. Zaista, i u javnosti postoje različita mišljenja, sad se čuje i jedna i druga strana. Kažu neki da Kina ne treba tu mnogo da pomaže Rusiji da ne bi i sama bila podvrgnuta nekom tipu sankcija. Čeka se da Kina prelomi, a možda neće ni prelomiti", rekao je Ivanji gostujući na Euronews Srbija.

Zašto Kina toliko banasira

Fokus na Kinu bačen je u trenutku kada je Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, rekao da je dobio uveravanja da je "Kina zainteresovana da zaustavi ovaj rat". Njegovu poruku ponovili su i zapadni zvaničnici, pre svega šef diplomatije EU Žozep Borelj, koji je rekao da bi Peking mogao da bude posrednik u pronalaženju diplomatskog rešenja. Oštru poruku potom je uputio i premijer Australije Skot Morison koji je pozvao Peking da pokaže posvećenost globalnom miru i da se pridruži ostatku sveta u osudi ruske agresije.

Kineska uzdržanost nije novost, pisao je CNN u svojoj analizi. Decenijama su zapadni čelnici gurali Kinu da bude strateški partner ili učesnik u globalnom međunarodnom poretku, ali je stvarnost bila takva da je ta zemlja bila opsednuta uskim skupom pitanja da nije mogla da igra glavnu ulogu na međunarodnoj sceni.

Kako je ranije za Euronews Srbija rekla Katarina Zakić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, u današnjoj situaciji bitno je da svako ko može pomogne u pregovorima, kako bi što pre došlo do okončanja sukoba. Pozicija Kine je u tom smislu drugačija u odnosu na neke druge zemlje jer ima dobru saradnju i sa Ukrajinom i sa Rusijom.

"Njenu uzdržanost treba i u tom smislu sagledati, moraju se imati u vidu tri stvari. Prvo, potrebno je sagledati poziciju Kine i njeno shvatanje sukoba zaraćenih strana. Drugo, imamo kinesko viđenje njene saradnje sa Rusijom i Ukrajinom. Na kraju, ne treba izgubiti iz vida i položaj same Kine u međunarodnim odnosima. No, bez obzira na sve to, kineska uključenost u pregovore i njena pomoć bi svakako pomogla da sukobljene strane nastave pregovore", istakla je ona.