Nataša Kandić i Kanvas među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir

Aktivistkinja za ljudska prava i osnivačica nevladinog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, i pokret "CANVAS" iz Beograda nominovani su za nobelovu nagradu za mir za 2022. godinu.

Institut za istraživanje mira u Oslu navodi da bi Nataša Kandić bila dostojan kandidat za nagradu, jer je njen Fond, osnovan 1997. godine, "dokumentovao kršenja ljudskih prava" u vezi sa ratovima na Balkanu, te da je njihov rad uticao na slučajeve pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

"Više od 20 godina nakon završetka poslednjeg rata u vezi sa raspadom Jugoslavije, pomirenje i dalje izmiče ljudima i društvima Zapadnog Balkana. Ne samo da ovo ometa napredak u regionu, već takođe ugrožava mir i stabilnost, što ilustruju rastuća neprijateljstva i poricanje genocida od strane rukovodstva bosanskih Srba u Republici Srpskoj. Nobelova nagrada za mir kandidatu koji se zalaže za prevenciju novog nasilja, pravdu za žrtve i preživjele rata i utvrđivanje istine o ratovima, bila bi pravovremena nagrada koja signalizira važnost takvog rada za postizanje održivog mira u onome što se smatra 'postkonfliktni' region", ističe Insititu u obrazloženju

Kandić i Fond za humanitarno pravo su nominovani i 2018. godine kada su ih za ovu nagradu predložili predsednik Helsinškog komiteta u SAD kongresmen Rodžer Viker i član Doma za spoljne poslove Kongresa SAD Eliot Endžel.

Institut za istraživanje mira u Oslu je osim Nataše Kandić, kandidovao i opozicionu liderku iz Belorusije Svetlanu Tihanovskaju, lidere prodemokratskog pokreta u Hong Kongu Agnesa Chova i Nathana Lawa, borca za prava Ujgura Ilhama Tohtia, te osnivača kampanje "Karwan-e-Mohabbat" Harsha Mandera iz Indije.

Pored toga, kandidovane su i nevladine organizacije "HRDAG" iz SAD i "CANVAS" iz Beograda, čiji je suosnivač Srđa Popović, jedan od nekadašnjih lidera pokreta "Otpor" protiv vlasti bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

"CANVAS obavlja neprocenjiv posao edukujući aktiviste širom sveta o nenasilnim oblicima protesta i otpora. Na ovaj način, oni osposobljavaju grupe koje bi inače mogle da pribegnu nasilju, da se nenasilnim putem bore za demokratiju i protiv represivnih režima", navodi se u obrazloženju.