Igre 
Slučaj Aung San Su Chi: Četiri godine zatvora - prva presuda zbačenoj predsednici Mjanmara, Nobelovki i simbolu otpora
Komentari06/12/2021
-17:12
Zbačena predsednica Mjanmara Aung San Su Chi (76) poznatija kao "Dama", osuđena je danas na četiri godine zatvora zbog podsticanja i kršenja zakona o prirodnim katastrofama, a prema izveštajima, ovo je prva kazna u nizu koja je izrečena sada već bivšem vođi ove države nakon što je vojska u februaru svrgnula sa vlasti i optužila za niz zločina.
Aung San Su Chi, inače dobitnica Nobelove nagrade za mir, postala je međunarodni simbol mirnog otpora suočenog sa ugnjetavanjem, a ukoliko bi bila osuđena za sve što joj se stavlja na teret u procesu koji mnogi ocenjuju kao politički, ukupna kazna, kako navodi CNN, mogla bi da bude veća od 100 godina. Sama Aung San Su Chi, nakon što je čula za šta je optužena ona je sve negirala tvrdeći da je nevina, a njen advokat je sve optužbe okarakterisao kao "apsurdne".
Za sada, navodi BBC, ona je proglašena krivom za podsticanje na neslaganje i kršenje pravila o kovidu u skladu sa zakonom o prirodnim katastrofama. Nakon što je svrgnuta u februaru, Su Chi se u kućnom pritvoru. To je rezultat delovanja državnog udara koji je izvela vojska srušivši njenu vladu i zatvorivši nju i brojne lidere koji su joj bili bliski.
Kako strani mediji navode, od tada su krenule optužbe i suđenja, a jedna od njih se zvršila upravo danas presudom zbog koje je Su Chi dobila četiri godine zatvora. Inače, pored nje i Vin Mint, sada već bivši predsednik Mjanmara i njen saveznik iz Nacionalne lige za demokratiju (NLD), takođe osuđen na četiri godine zatvora pod istim optužbama.
Tanjug AP/Khin Maung Win
Kako prenose strani mediji lista dela za koje je Su Chi optužena je dugačak - od nezakonitog posedovanja voki-tokija, preko kršenja kovid mera, nekoliko optužbi za korupciju, do kršenja Zakona o službenim tajnama. Njene pristalice su na njih reagovale tako što su ih ocenile kao političke.
Suđenja bez prisustva javnosti i novinara
Vojska koja je "Damu" svrgnula sa vlasti nastoji sve vreme da ograniči informacije o suđenjima koji su u toku i koji joj se vode. Tokom oktobra je njenom advokatskom timu stiglo naređenje da o ovim slučajevima ne treba da pričaju za medije i da detalje ne iznose u javnost. Zamenik regionalnog direktora za kampanje Amnesti internešnal, Ming Ju Ha, rekao je u svom saopštenju koje prenosi CNN da je sve optužbe imaju političku konotaciju.
"Oštre kazne izrečene Su Chi su najnoviji primer odlučnosti vojske da uguši slobodu u Mjanmaru. Bez odlučnog međunarodnog odgovora ovo može dalje da eskalira", rekao je Ha.
Povezane vesti
CNN podseća da je ova presuda doneta dan nako što su snage bezbednosti u nedelju razbile protest u najvećem gradu u zemlji Jangon koji su pokrenuti kao njena podrška, što je takođe izazvalo i reakciju i osudu svetskih zvaničnika, pre svega UN i SAD-a. U tim protestima je petoro ljudi poginulo. To se desilo kada je jedno od vozila naletelo na demonstrante, prenela je agecnija Mianmar Nov pozivajući se na svedoke. Jedan učesnika demostrancija rekao je CNN da je tada vojno vozilo, bez kočenja, jednostavno prošlo kroz demonstracije.
UN nacije odmah reagovale i osudile ovaj incident, a ambasada SAD saopštila je da je "užasnuta izveštajima da su snage beznenosti pregazile neke od ljudi koji su izašli na ulice u znak protesta".
Kućni pritvor i Nobelova nagrada
Inače, Su Chi je godinama jedna od glavnim "političkih zvezdi" u ovoj zemlji. Njena lična borba da doprinese demokratiji učinila ju je međunarodnim simbolom mirnog otpora suočenim sa ugnjetavanjem. Politička biografija joj je bogata i inspirativna - provela je skoro 15 godina u kućnom pritvoru koji je prekidan i to u periodu između 1989. i 2010. godine.
Tanjug AP/Aung Shine Oo
U pritovoru je bila i 1991. godine kada je dobila Nobelovu nagradu za mir. Tada je okarakterisana kao "izuzetan primer moći nemoćnih". Od 2015. godine predvodila je svoju Nacionalnu ligu za demokratiju (NLD) gde je pobedila na predsedničkim izborima. Međutim, uprkos ubedljivoj pobedi ove stranke 13. novembra 2015. godine, na prvim slobodno održanim parlamentranim izborima, ustav Mjanmara joj je zabranio da postane predsednica jer su joj deca strani džavljani.
Ona je i ovde našla rešenje tako što je već od 5. aprila naredne godine, imenovana za državnog savetnika što je bila posbena stvorena funkcija isključivo za nju. Taj položaj joj je omogućio da nesmetano komunicira sa ministarstvima, i pojedincima koji su odgovorni u parlamentu i da donosi odluke.
Međutim, pet godina kasnije, takođe 13. novembra, ona je osvojila dovoljno poslaničkih mesta da može da formira sledeću vladu prema zvaničnim rezultatima opštih izbora koji su tada održani. Međutim, na ovo je 1. februara naredne godine reagovala vojska koja je preuzela vlast, proglasila vanredno stanje i privela nju i njene lidere, kojima su počela suđenja.
Politički pedigre
Inače, Su Chi je ćerka generala Aung Sana. Tokom tranzicionog perioda zemlje, na njega je u julu 1947. godine izvršen atentat. Ona je tada imala dve godine, pa je sa majkom Dau Kin Chi, ambasadorkom Mjanmara u Delhiju, otišla je 1960. u Indiju. Studirala je na Oksfordu, filozofiju, politiku i ekonomiju i tu je upoznala budućeg supruga, profesora Majkla Arisa.
Povezane vesti
Neko vreme živela je u Japanu i Butanu, a zatim se preselila u Veliku Britaniju gde je odgajala decu - Aleksandra i Kima. Međutim, 1988. godine je odlučila da se vrati Kada Rangun (Jangun) kako bi brinula o svojoj bolesnoj majci. U to vreme zemlja se suočavala s velikom političkom pobunom, kada je na hiljade studenata, radnika i budističkih kaluđeraizašlo na ulice i zahtevalo demokratske reforme. Odlučila je da počne da se aktivno bavi politikom.
Tanjug AP/Khin Maung Win
"Kao ćerka svog oca, ne mogu biti ravnodušna prema onome što se dešava", rekla je u govoru održanom u Rangunu 26. avgusta 1988. godine, a prenosi BBC.
Tada je rekla da su je inspirisale nenasilne kampanje koje su sprovodili borci za građanska prava: Martin Luter King u Americi i Mahatma Gandi u Indiji, pa je organizovala proteste i putovala širom svoje domovine, zahtevajući mirnu demokratsku reformu i slobodne izbore.
Međutim, vojska je u puču 18. septembra 1988. godine brutalno ugušila demonstracije i preuzela vlast. Sledeće godine Aung San Su Chi je stavljena u kućni pritvor u kojem se periodično, sa prekidima, nalazila dugih 15 godina. Sada je ponovo u pritvoru i suočava se optužbama koje mogu da joj definišu ostatak života.
Komentari (0)