Politički zemljotres i pat pozicija u Izraelu: Od "preletača" do ponovljenih izbora, šta sada čeka naciju?

Parlamentarni izbori u državi Izrael zvanično su završeni, ali izuzetno dug i iscrpljujući proces formiranja nove vlade tek sada započinje. S obzirom na to da na nedavno okončanim biralištima nijedna politička partija niti predizborna koalicija nije uspela da osigura neophodnu apsolutnu većinu, izraelska politička scena trenutno se nalazi u svojevrsnoj pat poziciji. Dok sa velikim nestrpljenjem čekaju zvanične i konačne rezultate glasanja, lideri vodećih političkih blokova uveliko sabiraju osvojene mandate, analiziraju trenutne opcije i detaljno razmatraju različite potencijalne scenarije za formiranje održive parlamentarne većine u Knesetu.

Provladin blok, koji je veoma čvrsto okupljen oko desničarskog Likuda i aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua, uspeo je da osvoji ukupno pedeset i tri poslanička mesta, potvrdili su prvi preseci. Sa druge strane političkog spektra, opozicioni blok za promene, koji snažno predvodi Gadi Ajzenkot iz centrističke partije Jašar, obezbedio je oko četrdeset devet mesta, što ih drži u tesnoj trci. Ono što je posebno važno i presudno napomenuti jeste činjenica da su arapske stranke ostvarile izuzetan uspeh, osvojivši čak devetnaest mandata. Samim tim, one će nesumnjivo činiti ključni i neizostavni deo svake buduće postizborne računice u kompleksnim pregovorima za vladu.

Pred Izraelom se sada nalazi veoma osetljiv period duboke političke neizvesnosti. Očekuju se višednevni, a sasvim izvesno i višenedeljni, napeti i iscrpljujući pregovori o formiranju nove vladajuće koalicije. Zvanični rezultati ovih istorijskih izbora biće javno saopšteni četvrtog novembra od strane nadležne Centralne izborne komisije. Odmah nakon tog formalnog čina, uslediće detaljne konsultacije lidera svih stranaka koje su ušle u Kneset sa predsednikom države Isakom Hercogom.

Glavne teme koje su u potpunosti obeležile kampanju bile su goruće teme nacionalne bezbednosti, osetljivo pitanje regrutacije ultraortodoksnih haredi Jevreja, ali i ogroman problem ratne ekonomije koja je opteretila izraelski budžet. Do konačnog formiranja nove vlade, Benjamin Netanjahu ostaje na funkciji premijera sa svim zakonskim ovlašćenjima, koja eksplicitno uključuju i pravo na pokretanje vojnih operacija.

Četiri moguća scenarija za postizbornu krizu

Počasni konzul Republike Srbije u Tel Avivu Aleksandar Nikolić u razgovoru za Euronews Srbija detaljno je i precizno analizirao trenutnu i veoma složenu postizbornu situaciju. On je prvenstveno istakao da se u lokalnoj javnosti i među najistaknutijim analitičarima najviše raspravlja o četiri moguća pravca razvoja događaja. Prvi scenario podrazumeva da, uprkos veoma teškim rečima u kampanji, partije formiraju vladu nacionalnog jedinstva. Drugi scenario oslanjao bi se na promenu stranačkih dresova i famozne poslanike "preletače".

Konzul Nikolić je zatim veoma detaljno objasnio i treću, znatno komplikovaniju opciju, koja podrazumeva formiranje manjinske vlade sa njenim brojnim sistemskim ograničenjima.

"Išlo bi se u manjinsku vladu koja bi trebala uvek zasebno i ponovo da traži preglasavanja, odnosno odobrenja od onih koji nisu ušli u njen sastav", naglasio je konzul.

Takva specifična vlada bi u praksi funkcionisala iz jedne vrste veoma osetljivog tehničkog mandata, koji je u pravnom sistemu izuzetno rigorozan, blokirajući čak i banalne kadrovske promene.

Četvrta varijanta jesu novi, ponovljeni izbori na proleće.

Referendum o demokratiji i podeljenost

Ono što izdvaja ove izbore jeste visoka izlaznost građana. Nikolić objašnjava da je upravo ta masovna izlaznost izbore pretvorila u neku vrstu nacionalnog referendumskog pitanja. To se pre svega odnosi na sve ono što je snažno pritiskalo izraelsko društvo unazad nekoliko godina, uključujući pravnu reformu. Vladajuća koalicija je tu reformu tretirala kao ispravljanje istorijskih nepravdi kod izbora sudija, dok ju je opozicija videla kao urušavanje demokratije.

Pitanje svih pitanja u zemlji je snažna plemenska podeljenost. Postoji nepremostivi jaz između modernog liberalno-sekularnog dela, svetski poznatog kao "startap nacija", i onog strogo nacionalno-religioznog dela društva. Taj duboki sukob prelama se direktno oko karaktera jevrejske države.

Zanimljivo je da su ultrareligiozne stranke podbacile, te vladajuća struja nema većinsku podršku svih građana. Ipak, Netanjahu ostaje "politički mađioničar međunarodnog kalibra", naglašava konzul.

Uloga arapskih stranaka

Tanjug/AP Photo/Oded Balilty

Govoreći o učešću manjinskih arapskih partija u koaliciji, sagovornik podseća javnost da je značajan istorijski presedan već napravljen sa uticajnom partijom RAM. Liderka te stranke je ranije jasno ponovila da u potpunosti prihvata Izrael kao državu jevrejskog naroda. Arapska nacionalna manjina broji visokih dvadeset jedan odsto stanovništva, pretežno na severu i jugu, i prisutna je u ključnim privrednim sistemima države.

Posebno emotivno istaknuta je njihova konstruktivna uloga tokom teškog sedmog oktobra, kada su žrtve terorizma bili i arapski građani. Beduini iz severnog Negeva davali su herojsku pomoć razorenim kibucima na liniji sa Gazom, pa društvo sada ozbiljno preispituje dublju integraciju te važne populacije.

Reakcije na napad u Beogradu

Euronews/Mina Nemčević

Na kraju razgovora, konzul se osvrnuo i na napad kod ambasade Izraela u Beogradu.

Izraelski mediji su informaciju preneli vrlo precizno i bez dugih analitičkih panela, jer im je trenutni i apsolutni fokus na izborima. Preovladava jasan i jak osećaj da Izrael ima apsolutno i puno poverenje u zvanične organe Republike Srbije, verujući da će oni slučaj rešavati profesionalno.

Ceo događaj se u Tel Avivu jednostavno posmatra kao deo aktuelne i tragične globalne slike rastuće islamističke radikalizacije i opasnog antisemitizma.