Brdo kod Kranja, Helsinki i Ženeva – zašto predsednici SAD i Rusije uvek "igraju" na neutralnom terenu

Prvi sastanak predsednika SAD Džoa Bajdena, od kada je stupio na tu poziciju, i ruskog lidera Vladimira Putina biće održan sledećeg meseca u Ženevi, potvrdila je Bela kuća u utorak. Za ovakve susrete dvojice lidera kroz istoriju je biran "neutralan teren", a Putin se sa bivšim predsednicima SAD susretao uglavnom "na pola puta". 

Objava je usledila nakon nekoliko dana nagađanja da li će u junu zaista da dođe do dugo očekivanog susreta dvojice predsednika i nakon što se kao potencijalni "teren" za samit SAD i Rusije pominjao i Island. Odluka je, ipak, pala na neutralnu Švajcarsku.

Samiti SAD i Ruske Federacije održavaju se od 1991. godine i od tada su organizovani šest puta. Ameriku su predstavljala četvorica predsednika (Bil Klinton, Džordž V. Buš, Barak Obama i Donald Tramp), dok su se na ruskoj strani izmenjala njih trojica (Boris Jeljcin, Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin).

Prošlog meseca je predsednik SAD razgovarao telefonom sa ruskim kolegom i predložio da njih dvojica održe sastanak i to u trećoj zemlji - na neutralnom terenu. To se događalo i ranije, pa se Putin na samitima sa američkim predsednicima prethodnih godina nalazio "na sredini", u Evropi. 

Buša upoznao u Sloveniji

Nakon što je Džordž V. Buš položio zakletvu u januaru 2001. godine, dvojica lidera sastala su se prvi put u junu, na samitu u Sloveniji. Sastanak je održan u Brdu kod Kranja, a domaćin je bio tadašnji premijer Slovenije Janez Drnovšek i predsednik Milan Kučan.

Ovo je bilo prvo Bušovo putovanje u Evropu kao predsednik SAD, a razgovaralo se o brojnim političkim pitanjima. Najviše je bilo reči o kontroli naoružanja i planiranom širenju NATO alijanse u Istočnoj Evropi, ruskom članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i situaciji u Čečeniji, kao i pretnji od islamskog terorizma, kako u SAD, tako i u Rusiji.

Susret dvojice lidera prošao je, kako se tada pisalo, i bolje nego što se očekivalo. Razgovor su završili sa osmehom, a Buš je ruskog predsednika pozvao u posetu njegovom ranču u Teksasu.

EPA/YURI KADOBNOV

Sa ovog sastanka je stigla i čuvena Bušova izjava da je mogao Putina da pogleda u oči i da "oseti njegovu dušu".

"On je čovek duboko posvećen svojoj državi i najboljem interesu svoje zemlje i veoma cenim iskren dijalog i to je početak našeg konstruktivnog odnosa", rekao je Buš.

Američki lider je tada govorio da je sastanak bio "početak veoma konstruktivnog odnosa", ali je u narednih sedam godina to zahladnelo, navodi "Forbs". Samit Buša i Putina održan je i 2005. godine u Bratislavi.

Slična očekivanja je na početku svog mandata imao i Barak Obama. On se nadao da će ulaskom u Belu kuću resetovati odnose sa Kremljom, ali je Obamin mandat okončan u neslaganju sa Rusijom oko pitanja Ukrajine i Sirije.

Dugo očekivani susret u Finskoj

Nakon što je Tramp izabran za predsednika, prvi put se susreo sa Putinom na Samitu G20 u Hamburgu u julu 2017. Iako su već tada naveli da su razgovori prošli veoma dobro, njihov prvi individualni samit održan je u julu 2018. godine u Helsinkiju.

Tražeći "neutalan teren", američki zvaničnici su prvobitno diskutovali o Beču kao potencijalnoj lokaciji, piše "USA todaj".

profimedia

Helsinki je bio značajna lokacija jer je mesto koje je 1975. godine služilo za potpisivanja Helsinškog dogovora, koji je usledio nakon niza sastanaka kojim je trebalo da budu smanjene napetosti između zapada i sovjetskog bloka tokom Hladnog rata. Takođe, prvi samit Džordža H.V. Buša i sovetskog lidera Mihaila Gorbačova održan je 1990. godine upravo u Helsinkiju.

Te 2018, domaćin samita bio je finski predsednik Sauli Ninisite, a glavna tema sastanka bili su američki predsednički izbori održani u novembru 2016. godine i navodno rusko mešanje u njih.

Tokom zajedničke konferencije za medije, Tramp je odbacio navode o ruskom mešanju u izbore. Putin je još jednom naglasio da Moskva nema veze s tim, a američki predsednik je dodao "da nema razloga da mu ne veruje".

Putin prvi put sa predsednikom Bajdenom

Samit novog američkog predsednika i ruskog lidera biće održan na kraju Bajdenove posete Evropi i nakon što američki predsednik održi sastanke sa saveznicima iz NATO i Evropske unije, što Bajdenu daje priliku da sasluša sve "zamerke" na račun Rusije pre nego što se i sam sastane sa Putinom. Njih dvojica se jesu ranije susretala, ali dok je Bajden bio potpredsednik u administraciji Baraka Obame.

Tanjug AP/RIA Novosti, Alexei Druzhinin/Pool via AP

Iz Kremlja je saopšteno da Moskva ne očekuje da na predstojećem samitu predsednika Vladimira Putina i Džo Bajdena dođe do formalnog resetovanja rusko-američkih veza.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ne treba gajiti "prevelika očekivanja" od samita Putina i Bajdena 16. juna u Ženevi, ali je naglasio da je i taj sastanak, sam po sebi, veoma važan.

"Malo je verovatno da već na prvom sastanku strane pronađu zajednički stav o pitanjima koja izazivaju nesuglasice, rekao je Peskov novinarima, prenosi TASS.

Kako je dodao, konkretna lokacija na kojoj će se održati prvi susret Putina i Bajdena tek treba da bude određena. Teme sastanka biće strateška stabilnost i kontrola naoružanja.

Zašto baš Ženeva?

Ženeva je omiljena lokacija za međunarodne konferencije, samite i druga veća okupljanja. Jedan od razloga je, naravno, zbog švajcarske odluke tokom istorije da bude neutralna u brojnim konfliktima. Takođe, Švajcarska nije članica NATO, vojne alijanse koju Putin dugo vidi kao potencijalnu pretnju.

"Politiko" podseća da je Ženeva bila mesto prvog susreta između američkog predsednika Ronalda Regana i sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. I tad je kontrola naoružanja bila fokus. Takođe, 2015. godine, ovaj grad je bio domaćin međunarodnih razgovora koju su doveli do Iranskog nuklearnog sporazuma. Američki i iranski zvaničnici, čije vlade nisu imale diplomatske odnose, dogovorile su detalje u švajcarskom gradu, kao i Beču i drugim mestima, uz prisustvo predstavnika nekoliko drugih zemalja.

Bajdenova administracija je sada razmišljala o nekoliko potencijalnih lokacija za samit. Među njima su bili i Beč, kao i Helsinki. Takođe, ozbiljno se razmišljalo o Bratislavi.

Helsinki je imao manje šanse u odnosu na ostale, piše "Politiko" jer se baš u tom gradu Putin sastao sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom 2018. i baš na tom mestu je Tramp prihvatio Putinove tvrdnje da se Rusija nije mešala u predsedničke izbore održane 2016. godine.