Igre 
Optužbe za obaveštajne propuste SAD: Šta su pokazivali izveštaji stručnjaka o snagama talibana u Avganistanu
Komentari18/08/2021
-16:25
Povlačenje američkih trupa iz Avganistana otvorilo je vrata talibanskim pobunjenicima da osvoje zemlju. Oni su ovu priliku iskoristili mnogo brže nego što je, verovatno, bilo ko očekivao. Za manje od dve nedelje, talibani su preuzeli vlast u Avganistanu i najavili proglašenje Islamskog emirata, predsednik je napustio državu, a većina zemalja evakuiše svoje građane i zatvara ambasade. Da li su obaveštajne službe SAD zakazale, ili ipak u nekim višim strukturama nije bilo sluha za upozorenja o posledicama?
U nedelju 15. avgusta, kada su talibani upali u Kabul, članica američkog Kongresa Džeki Spejer rekla je za "NBC News" da je u pitanju "kriza neizrecivih razmera".
"Ovo je obaveštajni propust. Potcenili smo talibane i precenili odlučnost avganistanske vojske", rekla je Spejer.
"Govorili smo im, ali niko nije slušao"
Nekoliko američkih zvaničnika, međutim, tvrdi da je u pitanju potpuno suprotna situacija. Oni insistiraju na tome da su obaveštajne službe dosledno i pravovremeno obaveštavale strukture vlasti SAD da bi talibani mogli da preplave zemlju i zauzmu glavni grad u roku od nekoliko nedelja nakon povlačenja trupa.
"Vojska je rekla administraciji SAD da talibanima neće trebati mnogo vremena da zauzmu sve, ali niko nije slušao", rekao je neimenovani zvaničnik američke obaveštajne službe za "ABC News".
Još nekoliko ljudi iz obaveštajnih službi reklo je da su Bajden i njegovi savetnici doneli odluku o povlačenju američke vojske iz Avganistana na osnovu "različitih faktora koji nisu obuhvatali samo sudbinu Kabula".
AP/Hoshang Hashimi, Tanjug/AP/Maxar Technologies, Tanjug AP/Rahmat Gul, Tanjug AP/Evan Vucci
Jedan od članova Kongresa, koji je takođe želeo da ostane anoniman, rekao je da su obaveštajne službe upozorile administraciju SAD na to da će talibani "brzo i potpuno" povratiti vlast koji su držali u Avganistanu do dolaska američkih trupa.
Povezane vesti
"Procena obaveštajnih službi je bila tačna, ali oni su je zanemarili", rekao je ovaj zvaničnik za ABC News.
Među obaveštajnim podacima za koje su izvori rekli da su predati, bile su tvrdnje da su neki pripadnici pakistanskih obaveštajnih službi, koji su pre 25 godina pomagali u stvaranju i organizovanju talibanskih grupa, ponovo bili aktivni u organizovanju talibana.
Januarski izveštaj
Početkom godine, Centar za borbu protiv terorizma (CTC) iz Vest Pointa u SAD, objavio je analizu kojom se procenjuje da li će, kada SAD povuku trupe, vojna prevlast biti na strani Avganistana ili talibana.
Ova analiza oslanjala se na podatke sakupljane godinama, a njen autor i direktor ovog centra, Džonatan Šroden, ubrojao je nekoliko faktora. Tako su bili obuhvaćeni brojnost ljudstva, finansije, sposobnost mobilizacije, ali i vojna tehnologija koja je na raspolaganju avganistanskoj vojsci i talibanima.
Kada je u pitanju brojnost ljudi na raspolaganju, tačan broj talibanskih trupa se ne zna. U analizi se naglašava da, do sada najobuhvatnija javna studija, procenjuje da ima oko 200.000 talibanskih militanata. Od toga oko 60.000 "ključnih boraca", oko 90.000 lokalnih militanata, i još oko 50.000 ljudi raspoređenih na raznim poslovima.
Ove procene se umnogome razlikuju od procena SAD iz 2014. godine da talibanski pobunjenici raspolažu sa oko 20.000 ljudi, a ujedno i oslikavaju njihovu moć mobilizacije.
Što se tiče avganistanskih vojnih snaga, tu stvari stoje malo drugačije.
Povezane vesti
U izveštaju piše da je maksimalan broj osoba koje mogu da budu vojno angažovane zakonom ograničen na 352.000. Ipak, sve ukupno, avganistanci su raspolagali sa oko 288.000 ljudi. Takođe je navedeno da od tog broja nisu svi stalno dostupni, pa su snage, prema izveštaju bile skoro izjednačene, ili su malo išle u korist vojske Avganistana.
Koliko novca se sliva u kase talibana?
Ne zna se koliko novca se sliva u kase talibana svake godine, a izveštaj procenjuje da bi ovaj iznos mogao varirati od 300 miliona do 1,6 milijardi dolara.
Oko 60 odsto ukupnih prihoda talibani dobijaju od poslova trgovine drogom, procene su službi SAD. Ovo uključuje "poreze" na opijate koje švercuju, ali i naplaćivanje "reketa" onima koje štite, a čiji putevi šverca prolaze kroz njihove teritorije.
Povezane vesti
Kako su rekle same talibanske vođe, njihovi "vojnici" ne dobijaju direktnu platu za ono što rade, već su im pokriveni troškovi, a ukoliko uspeju da dođu do nekog ratnog plena - to im je plata.
Tanjug/AP Photo/Gulabuddin Amiri
Na osnovu svih dostupnih podataka, prihodi talibana su, generalno, mnogo veći od troškova koji odlaze za vojne poduhvate (naročito kada se uzme u obzir to da talibani nemaju nikakvu sofisticiranu tehnologiju, pa to i ne košta mnogo u odnosu na primanja).
Takođe, trebalo bi uzeti u obzir i to da u poslednjih nekoliko godina nije bilo nikakvih izveštaja o tome da talibani imaju bilo kakvih problema sa finansiranjem.
Vojsku Avganistana uglavnom su finansirale SAD (oko 75 odsto) i druge države sa kojima avganistanci imaju bilateralne dogovore, kao i međunarodne organizacije. Od pet ili šest milijardi dolara koliko je odlazilo na vojsku ove zemlje godišnje, njihova vlada izdvajala je oko 300 ili 400 miliona. Većina novca odlazila je na unapređivanje vojne tehnologije.
Moglo bi se, dakle, reći da su snage bile podeljene kada su u pitanju materijalni resursi avganistanske i talibanske vojske.
Sa jedne strane, talibani su u mnogo boljoj finansijskoj situaciji jer imaju siguran priliv novca (bez obzira na to da li zakonitim ili nezakonitim putem), a njihovi troškovi su dosta manji od novca koji dobijaju. Avganistanska vojska, međutim, imala je mnogo napredniju tehnologiju.
Šta je predvidela analiza kao rezultat povlačenja Amerikanaca?
Na strateškom nivou, tailbanima je u januarskom izveštaju data mala prednost. Od sredine novog milenijuma, njihova strategija za borbu protiv zvaničnih avganistanskih vlasti nije se menjala, a slična je onome što su radili pre dolaska američkih trupa, ali i načinu na koji su se mudžahedini ponašali protiv "sovjetske okupacije". Malo pomalo, osvajali su teritorije i zadržavali ih, kako bi postepeo potkopavali moć vlade.
Sa druge strane, strategija avganistanske vojske je okarakterisana kao "čekaj-bori se-odbij". Ovo znači da je, u zavisnosti od teritorije o kojoj se radi, vojska birala da li će "čekati" i ne napadati talibane sve dok se ne pojave, "borila se" da povrati određene teritorije, ili "odbijala" neprijatelja čim se pojave indikacije da će invazija biti izvršena.
Tanjug/AP Photo/Gulabuddin Amiri
S obzirom na ovakvu strategiju, nije čudo što je u izveštaju iz 2018. godine pod kontrolom vlade Avganistana bilo 54 odsto teritorije, pod vlašću talibanskih pobunjenika 12 odsto, a u preostalih 34 odsto teritorije su se vodile borbe oko prevlasti. Nepripremljenost avganistanske vojske i česte promene strategija ipak su pokazale da je neznatna prednost na strani talibana.
Kada je u pitanju kohezivnost, odnosno mobilizacija ljudstva, tu je odgovor nedvosmislen - talibani odnose nedvosmislenu prevagu. Glavni razlog za ovo je sama srž njihove borbe, iza koje stoje fundamentalistički principi i fanatična posvećenost.
"Mi ovu borbu posvećujemo Bogu. Ukoliko jedan brat pogine, drugi neće izneveriti Boga, i preuzeće posao svog brata", rekao je jedan od talibanskih vojnih komandanata za Njujork Tajms.
Sve u svemu, januarski izveštaj je dao prednost talibanima u slučaju povlačenja američkih trupa.
Bajden: Koliko još ljudi da pogine?
Predsednik SAD Džozef Bajden je rekao da ne prihvata krivicu za "haotično povlačenje trupa" iz Avganistana, i branio je odluku da SAD povuku vojsku, preneo je AP.
"Nije u redu naređivati američkim trupama da pojačaju snage, kad ni sami Avganistanci to ne čine. Koliko još generacija američkih kćeri i sinova biste poslali da se bori u građanskom ratu u Avganistanu? Neću ponavljati greške koje smo napravili u prošlosti", rekao je Bajden.
Pre samo pet nedelja, Bajden je dao izjavu u kojoj je predvideo šta će se dogoditi kada se američke trupe povuku iz Avganistana. On je rekao da se "neće ponoviti ponižavajuća evakuacija SAD iz Vijetnama od pre skoro pola veka" i da "nema šanse da vidimo ljude koji sa krova ambasade SAD beže iz Avganistana".
Preporuka za vas
Komentari (0)