Propalestinski protesti na univerzitetima uzburkali SAD: Reakcija policije mogla bi da izazove kontraefekat
Komentari27/04/2024
-17:28
Protesti zbog Izraelskog rata u Gazi održavaju se na više od deset univerziteta širom Sjedinjenih Američkih Država, a najnoviji talas sukoba između demonstranata i policije izbio je kada je policija u mnogim univerzitetima nasilnim metodama pokušala da prekine proteste.
Policija je po zahtevu univerziteta koristila elektrošokere i suzavac, a u Ostinu čak i konjicu, kako bi rasterala studentske demonstracije.
Demonstranti pozivaju svoje fakultete i univerzitete da prestanu da se oslanjaju na novac iz Izraela, kao i na finansije onih koji Izraelu dostavljaju oružje. Međutim, na mnogim od ovih demonstracija čule su se i antisemitske parole, a mnogi jevrejski studenti kažu i da se plaše za svoju bezbednost.
Zbog svega ovoga, oglasio se američki ministar obrazovanja Migel Kardona koji kaže da pažljivo prati sve izveštaje o protestima i da ga veoma zabrinjavaju alarmantni izveštaji o antisemitizmu na univerzitetima.
"Ministarstvo za obrazovanje neće tolerisati mržnju, diskriminaciju i pretnje nasiljem učenicima zbog njihovog porekla", naveo je na platformi X Kardona.
Univerziteti rešeni da saseku proteste
Epicentar ovih protesta je Univerzitet Kolumbija. Tamo je na početku ovih protesta, na poziv predsednice univerziteta Nemate Šahiv, došla policija i pohapsila više od stotinu studenata.
S druge strane, teksaška policija je u opremi za razbijanje demonstracija izguravala propalestinske demonstrante, i čini se da je najveći broj univerziteta odlučan u nameri da što pre i u korenu saseče ove proteste.
Demonstracije povodom rata u Gazi praktično se održavaju još od 7. oktobra, odnosno od terorističkog napada Hamasa na Izrael, ali čini se da je ovaj poslednji talas protesta daleko ozbiljniji nego oni protesti na samom početku sukoba u Gazi.
Procenjuje se da bi ove demonstracije, bez obzira na napore univerziteta da ih saseku u korenu, mogle trajati praktično sve do kraja akademske godine, a mnogi strahuju da bi i ceremonija dodele diploma na kraju školske godine mogla da bude povod za nove proteste.
Žilović: Reakcija policije izazvala kontraefekat
Profesor Fakulteta političkih nauka Marko Žilović kaže za Euronews Srbija da postoji duga tradicija protestovanja na američkim univerzitetima, ali da ovi protesti, za razliku od onih iz 1968. - nisu radikalni u istoj meri.
"Oni su, recimo, ulazili u zgrade u kojima se održavala nastava i sprečavali fizičko izvođenje nastave, što sada sa ovim protestima protiv rata u Gazi zapravo nije slučaj. Oni zapravo kampuju na tim središnjim parkovima, trgovima koji su uglavnom nalze u centru kampusa univerzitetskog i na taj način privlače pažnju, ali zapravo nastava se oko njih, odvija manje-više nesmetano", objašnjava Žilović.
Govoreći o reakciji policije koja je hapsila studente i fizički razbijala skupove, profesor navodi da je to bila taktički pogrešna odluka univerziteta, jer je izazvala kontraefekat.
"Ne samo da su se protesti proširili po nizu drugih univerziteta u Americi danas, nego i na samoj Kolumbiji, demonstranti su se prosto pomerili nekoliko metara dalje i nastavili da kampuju. A takođe je reakcija bila disproporcionalna u manje-više odsustvu pretnje koje su demonstranti predstavljali za univerzitet, za javnost", ističe gost emisije Euronews Svet.
Pritisak republikanaca na univerzitete
On ukazuje na to da je Amerika multietničko društvo, navodeći da zbog velikog broja ljudi iz celog sveta, svaka kriza se odražava i na to društvo.
"Imate nešto ispod osam miliona Amerikanaca jevrejskog porekla, negde oko četiri miliona Amerikanaca muslimanske veroispovesti i otprilike toga četvrtina i jedne i druge grupe živi u Njujorku ili u okolini Njujorka. Tu imate ljude koji iz simboličkog značaja izraelsko-palestinskog sukoba, zbog porodičnih veza, čitavu situaciju osećaju vrlo dramatično", objašnajva Žilović.
Govoreći o aktuelnim studentism protestima, naš sagovornik ističe da "nemali broj studenata, profesora i uopšte jevrejske američke javnosti se protivi politici Netanjahuove vlade".
"Imate organizacije jevrejskih studenata, koji se zalažu za mir u Gazi, tako da naravno imate kontrademonstrante koji podržavaju Izrael".
Ono što je ključni faktor za razumevanje disproporcione reakcije univerziteta, jeste da se univerziteti već neko vreme nalaze pod jednom vrstom udara i pritiska od strane republikanske stranke, koja je sa Donaldom Trampom napravila jedan, kako kaže Žilović, "autoritarni zaokret".
"Predsednici univerziteta Harvard i Pensilvanija, koji su podneli ostavke, učinili su to nakon vrlo neprijatnih saslušanja u Kongresu, gde su ih kongresmeni iz republikanske stranke zapravo pozvali da bi ih ponizili, i postavljali pitanja na koje nije moguće dati dobar odgovor. Tako da su univerziteti poklekli pod jednim pritiskom, ne samo kongresmena već i medijske mašinerije koja stoji iz republikanske stranke", dodaje Žilović.
On napominje da je u prethodnom periodu bilo mnogo izolovanih incidenata na univerzitetima, koji stvaraju negativnu sliku u javnosti.
"Mislim da će sad svi univerziteti biti pod pritiskom, ne samo studenata, nego i nastavnika i javnosti", zaključuje Žilović ukazujući na to da bi protesti mogli da prošire pritisak na Bajdenovu administraciju da možda izvrši jači uticaj na Izrael.
Komentari (0)